Citat:
IUOP_1:
Niti u slobodnoj trzisnoj privredi trebaju da imaju.
Pa na šta se onda žale? Treba da imaju problema u svakom slučaju kada izađu iz okvira zakona, a koliko mi se čini, zakoni im smetaju i to mnogo.
Citat:
Kangrga:
Vidi, kapiram ja da ti verovatno radiš u javnoj službi/državnoj firmi, možda grešim. Verujem da svoj posao radiš pošteno i savesno, možda opet grešim. Ali ako su moje pretpostavke tačne - ti si prvi ovde u poziciji da sagledaš koliki javašluk vlada u javnom sektoru u Srbiji, a ne da postojeće stanje braniš.
...
Bingo, radim u državnoj službi. Hteo sam ranije na diskusiji da postavim to pitanje, ali sam mislio da bi bilo nepristojno, pa se onda nisam ni sam izjašnjavao. Da postoji javašluk u javnom sektoru to je nesumnjivo. Treba samo napraviti razliku između javnih službi koje se finansiraju iz budžeta i javnih preduzeća koja imaju prihode. Pazi, svi primeri koje si naveo su onako malo nategnuti. Ne kazem da toga nema, ali definitvno stvari nisu takve kakvim si ih opisao. Čak i da jesu, zašto niko ne komentariše linkove koje sam postavio, a to je samo kap u moru? Pola privatnika u Srbiji je svoje kompanije stvorilo pljačkom državne imovine ili sumnjivim poslovima u kojima je upravo država oštećena. Da bi se ovo utvrdilo, ne moraš biti nikakav genije, dovoljno je da se okreneš oko sebe i ne zatvaraš oči. Verujem da je desetine milijardi tako prešlo u privatne ruke, u ruke onih koji se sad diče svojim biznisima. Na kraju, nije im to dovoljno nego im je teško da isplate nekakvu bednu otpremninu ili platu. O čemu mi ovde pričamo?
Citat:
Kangrga:
Glupa je ta priča da se ne može vrednovati rad oficira, policajca, nastavnika i lekara. Naravno da se može, i mora, vrednovati i njihov rad, u tom vrednovanju živiš. Ako ti je OK - super.
Nisam rekao da ne može, samo sam postavio pitanje.
Citat:
Kangrga:
Što se ovog dela tiče "pogledaj me, pun sam para, jesam faca, a šta kažeš?" ne znam šta da ti kažem. Mene, vezano za ovu firmu koju ću možda otvoriti u Srbiji, uopšte ne zanima tvoje mišljenje o meni i firmi, naprotiv... zanima me profit.
Ovo prvo sam već obrazložio, ne dopada mi se takav stav. Što se profita tiče, tu se tek ne slažem. Profit jeste jedan od kriterijuma, ali se nikako ne sme dozvoliti da bude i jedini. Ako je tako, onda bih ja voleo da postanem privatnik i da valjam gudru, kako si gore naveo, imao bih profit i ne bih želeo da me država u tome ometa. Ako hoćeš, može i drugačije. Primetio sam i na auto-putu i na prometnijim regionalnim putevima benzinske pumpe jedne privatne strane kompanije. Neko se verovatno pita, šta je problem? Problem je što je njima neko dao, neko zaposlen u državnoj službi, zadužen da štiti javni interes, opet za masnu lovu najbolje lokacije u zemlji za posao. Zato u nekom manjem mestu nećeš ni naći pumpu ili je pitanje kakvu uslugu uopšte možeš dobiti. Vidiš, ja bih takvog naterao da uloži i u neki pasivan kraj, pa neka eventualne gubitke pokriva profitom sa onih prometnijih i boljih mesta. Meni je jasno da se privatnik rukovodi profitom, ali kao što pokazuje primer koji sam naveo, javni interes ne mora uvek da se poklapa sa profitom, a neko mora i tome da vodi računa.
Re: Dnevnik Drzavnog Sluzbenika - Godine koje su pojeli skakavci :(