Citat:
stojanovicmiki:
- zanima me da li biljke (naravno sa odabranim semenom) kad su pod većom temperaturom i sa pravilnim navodnjavanjem7odlivanjem vode imaju veći prinos. Daću primer da me razumete. Kukuruz, soja ili pšenica ako se gaji pod gore navedenim uslovima u Teksasu ima više šanse da rodi i prinosa nego na primer u Ukrajni? Možda je ovo prosto pitanje ali želim da znam.
Kukuruzu najviše pogoduje umerena klima. Čak i kod nas kad upeče +40 leti, džaba ti navodnjavanje i sve, kad vetar suši biljku kao fen.
Citat:
stojanovicmiki:
- zašto se u Srbiji ne ukrupljuju zemljišta, tako bih bilo lakše za stvaranje sistema za navodnjavanje? Ili je ovo nemoguće baš zbog mentaliteta i mišljenja seljaka na nešto loše?
Zašto da komšiji krava bude živa i zdrava? :)
Generalno, udruživanje u zadruge, ukrupnjavanje zemljišta, zajedinčki fond mehanizacije, i sl. stvari bi dramatično poboljšale poslovanje tih istih seljaka.. Ali gde će Žika sa Perom u zadrugu...
Citat:
stojanovicmiki:
- ovo pitanje je više za venturu. Ako se ne varam, kako sam čitao prošle godine ti si spomenuo da obrađuješ oko 800 Ha. Jer ti navodnjavaš isto celu površinu sa pivotom, kako sam video na slike i kako uspevaš na ćoškovima da izvedeš to. Pošto vidim da pod kokuruzom si uvek preko 10 tona/ Ha, ili je to moguće isto i bez navodnjavanja, naravno ako nije suša?
Ne navodnjava se svih 800ha, kvašena površina zahvata nekih 500 hektara.
Kod pivota ćoškovi jednostavno ostaju suvi. Ima opcija da se stave dodatne pumpe i korner prskalice, ali generalno ti ti uveća range za par desetina metara (dok je recimo pivot 400-500-600-700 metara dugačak).
Što se tiče prinosa, 10-11 tona je realno za očekivati u suvom ratarenju i to samo školskom primenom ove već poznate domaće tehnologije. Ja pod navodnjavanjem očekujem 13-15 tona ove godine (mada kakve su prognoze, pivoti ove godine verovatno neće napraviti nijedan krug). Krajem meseca putujem u USA na 20-tak dana da obiđen lokalne farmere koji furaju prinose 20-25 tona zrna po hektaru, da osmotrimo tehnologiju, da malo pogledam mehanizaciju (samohodne prskalice sa visokim klirensom i injektorima za tečno đubrivo, i sl. fazone), hemiju... I mislim da će cilj za sledeću godinu biti 15+ tona zrna.
Pogledaću isto kako stoje stvari i za druge kulture.. Recimo tamo je non-GMO soja 5-6-7-8 tona, GMO soja je 8-11 tona, to kad se stavi u perspektivu sa solidne 3 tone koliko proizvede domaći seljak, tek onda se vidi razlika. Ali recimo to je potpuno naučni pristup svemu tome, ojačavanje korenovog sistema, nedozvoljavanje da raste neograničeno u visinu, tretiranje za ojačavanje mahune i sl...
Isto je i sa kukuruzom, rade se analize tkiva biljke bukvalno svake nedelje, određuje se tačno šta je potrebno biljci i u kom trenutku.. Rade se analize zemljišta, svega živog... A ne kao kod nas, rokneš 100-200-300 kila NPK i rešios i problem... Ilustracije radi, zemlja koju smo mi uzeli, prvo što smo uradili je analiza zemljišta i tipa pokaže se da u zemlji ima toksična količina fosfora.. Postoji neki razlog zašto biljka ne može da usvoji taj fosfor, i umesto da se to detektuje na vreme i reši (relativno jednostavno), ma kakav, naš seljak uzme pa svake godine baca 15-15-15 NPK i boli ga uvo...
Citat:
stojanovicmiki:
- zanima me koliko košta sistem za navodnjavanje pod pivotom od površine od 100 Ha i proces amortizacije uloga novca preko menjanje vrste: (kukuruz- soja -kukuruz -pšenica)
Centar pivot sistem košta cca 150.000 hiljada evra za 100 hektara, pod uslovom da sve relativno štima i nema nekih iznenađenja (da ne moraš da kopaš ko zna kakve bunare ili praviš kilometre kanala da dovedeš vodu).
Amortizaciju vršiš kroz to što imaš konstantnos prinosa. Recimo ove godine pretpostavljam da neće biti nikakve razlike između kukuruza u suvom ratarenju i pod navodnjavanjem, jer kako je krenula godina, navodnjavanje neće ni trebati. Ali recimo u godinama kao što je bila prošla, prinos ti ide 2-3 puta više nego u suvom ratarenju (iako kada su vremenski uslovi ekstremni, ni navodnjavanje ti ne može pomoći, npr. protiv vrelog vetra kao što opisah gore, spasa nema). Tako da ti nećeš konstantno dobiti 20-30-50% ili koliko već više prinosa, ali možeš očekivati neku stabilnost iz godine u godinu bez obzira na vremenske uslove.
Citat:
stojanovicmiki:
- da li se isplate randžeri, paralelo navodnjavanje, ili je previše skupo za odnosu na odnosu na pivot. Najviše me i ovo interesuje jer nisam mogao tačne infomacije oko ovoga da nađem.
Mislim da su po ceni tu negde.
Citat:
stojanovicmiki:
- da li su prisutni u Vojvodini hedge fondovi u ovom sektoru?
Koliko je meni poznato - ne.
Citat:
stojanovicmiki:
- da li se isplati ulaganje u Ukrajni, pošto tamo imaju krupna žemljišta i manje suše nego u Srbiji, i da li uslovi koje pužaju su bolji nego u Srbiji.
Pojma nemam. Pretpostavljam da se isplati čim Kostić tamo radi.
Re: Prošlogodišnji scenario sa poljoprivrednicima se nastavlja
