Zašto mladi danas nemaju posao

Više je razloga zbog čega mladi nemaju posla danas, po meni:

- katastrofalna ekonomska situacija, u globalu;
- Srbija je poprilično deindustrijalizovana;
- nekompatibilnost sistema školstva sa realnošću i potražnjom na tržištu;
- skupa i neuređena država - silovanje poslodavaca od strane PIO fonda, poreske uprave, inspekcija i drugih institucija;
- pravno neregulisan ambijent koji ne motiviše ljude da rade, da se organizuju, bore i rizikuju;
- ima tu i negativnih uticaja mentaliteta i kulture;
- ne mogu se porediti babe i žabe, slažem se, ali da su baš keš krediti u zemlji u kojoj živim povoljniji od stambenih kredita u Srbiji je suludo.

Svedoci smo i da mladi teško dolaze do posla i u nekim drugim evropskim državama koje su daleko bolje organizovane od Srbije, onda je tek teško predvideti da bi situacija u Srbiji po ovom pitanju mogla biti bolja u bližoj budućnosti.

Lep pozdrav.

Skolstvo je dobro niko nece da uci posle mu kriv neko treci kada zavrsi na prepisivanje a ne zna nista pa nosi dzakove od 50kg jer znanja nema jedino da "rmbaci"... Da nije dobro ne bi mi imali toliki broj strucnjaka svuda po svetu....

Vojna obaveza je stvarala ljude od nekih. Mnogima je potrebna disciplina, potreban taj otreznujuci samar da shvatis da nisi centar sveta i da moras da radis za svoje mesto u COPORU ....

Poslednji razlog je dosta izbora. Onaj ko krene da trazi posao po internetu, ako ga bas nije "Steglo" birkajuci ima da zavrsi sa potrosenih 2-3 meseca bez ikakvog resenja.

Ako hoces posao kreni, odredi sebi neki cilj ali dostizan. Probaj sto blize svojoj struci ako imas nesto od struke (ali ne ono na papiru sa tim znas sta mozes, da obrises .... ) pa da stices neka iskustva.... Kada pocnes da se "kreces" medju ljudima dolazices do vise informacija , kontakta i mogucnosti da se lako prebacis na nesto bolje eventualno (to je ono cemu tezimo uvek bolje bolje i bolje) ako sa druge strane ostanes da blenes ispred kompa neces moci da nadjes ni ono od 200 evra za sta tvrdis da bi glatko odbio....

@KrkaCiC, dragancesu:
Ok, što se tiče službenika NSZ, uglavnom svi znamo kako se u državnim institucijama dolazi do posla. Dosta ljudi može da se informiše o pisanju CV-a preko interneta, čak i ovde na forumu ima odličnih postova o tome, ali nekome ko je godinama zaglavljen na birou sigurno treba pomoć u elementarnim stvarima kada je traženje posla u pitanju (šta je CV, kako izgleda intervju za posao, propratno pismo, preporuka) - naročito ljudima u nekom srednjem dobu koji su posle 10-20-30 godina radnog staža ostali na ulici i nemaju blage veze sa tim kako se danas traži posao i koje su im mogućnosti, kao i onima koji prvi put dolaze na biro. Što se obuke za izradu biznis plana i pokretanja posla tiče, verujem da nije na nivou profesionalnih investicionih fondova i konsultantskih firmi, ali hej - za 160.000 dinara neće vam niko tražiti da pišete desetogodišnje planove, dovoljno je da dokažete da ćete narednih godinu dana biti bar u pozitivnom bilansu.

-----------

Nemoguće je da je jednom diplomiranom ekonomisti, koji je radio neko knjigovodsto/volontirao u nekoj firmi a sada godinama čami na birou, nedovoljno 160.000 (bzvz sam se uhvatio za ovu cifru, ali ajd sad) da kupi računar i štampač i pokrene agenciju za vođenje knjiga, nađe 10ak radnji/firmi kojima će voditi knjige i stiče iskustvo u svojoj profesiji, koje mu samo može pomoći u kasnijem poslu; da je pravniku nedovoljno da pokrene neki svoj posao (kancelariju, pružanje pravnih saveta, pisanje žalbi, prigovora, šta već) i radi u struci, stičući iskustvo; da istoričaru umetnosti nije dovoljno da od tih para kupi ok računar i radi pripremu za štampu, ili da freelancuje na 99designs/freelancer.com/shooterstock (zašto da ne!); električaru sa nekom trogodišnjom školom da nabavi osnovne instrumente (ključeve, šrafcigere, unimer...) i bavi se svojom profesijom, popravkama aparata po kućama, firmama itd itd. Čak i da ne ostvare nikakav prihod (što je nemoguće!) za tih godinu dana, bar će imati dovoljno da plaćaju doprinose sami sebi, steći će kontakte, reputaciju i iskustvo, i radiće za sebe. Gornja granica za napredovanje u karijeri/poslu ne postoji i zavisi samo od volje pojedinca.

Ovo su samo nekoliko primera, govorim o običnim ljudima, ne o vrhunskim stručnjacima ili specifičnim profesijama kao što je npr. zdravstvo ili IT, kao ni o pokretanju industrijske proizvodnje i velikih poslova gde je potreban krupan kapital i ozbiljno planiranje.

Koliko se samo puta desilo da vam nešto hitno treba, a ne možete da nađete majstora jer su danima zauzeti, ili recimo moj primer iz prakse (bavim se štampom) da je potrebna neka manja ispravka na nekom logotipu/obrascu/etiketi, a dizajneri sa kojima radite su zauzeti nekim velikim projektom, nisu tu ili prosto neće da se bahću sitnicama. Rokovi su probijeni, treba vremena da razvijete ploče, pripremite mašine... i često biste platili i više samo da završite posao, jer klijent čeka te etikete i skoro cela proizvodnja mu zavisi od toga.

Preduzetništvo nije za svakoga, to stoji, ali danas je situacija takva da nezaposlena osoba u Srbiji ima na raspolaganju nekoliko mogućnosti:

1. pasivno traži posao - čeka na birou neka bolja vremena (koja evo 20 godina samo što nisu) "država d'uradi nešto", ispadajući za to vreme iz tokova profesije i zaboravljajući polako stečena znanja/veštine;
2. aktivno traži posao - da obija pragove firmi, prati oglase za posao, šalje CV, prati trendove i kretanja u profesiji i usavršava se(5);
3. uzme život u svoje ruke - bavi se preduzetništvom, nađe sredstva za pokretanje sopstvenog posla, preko države/banke/porodice/prijatelja, ili da se udruži sa kolegama pa da zajedno pokrenu neki posao,
4. pusti da je život nosi svojim tokovima - rad na sezonskim i privremenim poslovima, u trafikama/kod Kineza za 10.000-15.000 mesečno, bez želje za napredovanjem i bez motivacije za promenu svog statusa, po principu daj šta daš,
5. ulaže u sebe - obrazovanje i usavršavanje, bilo zvaničnim putem ili samostalno preko interneta (ES je odličan forum, sa profesionalcima koji su voljni da pomognu i pruže besplatan savet iz skoro bilo koje oblasti), obučava sebe u poslovima koji su aktuelni i traže se, da radi za drugog ili volontira i tako bude u kontaktu sa ljudima iz te profesije,
6. digne sidra i ode u inostranstvo - gde je pre ili kasnije očekuje sve ovo od 1 do 5,
7. da uopšte ne traži posao - živi od nasledstva, rente/ušteđevine, prihoda od intelektualne svojine ili sponzorstva ljudi iz svoje okoline, mame/tate/dede/dečka/devojke/muža/žene/prijatelja.

Izuzetaka uvek ima, naravno, ali je evidentno da se ekonomski u godinama koje dolaze neće puno toga drastično promeniti na bolje ni u svetu ni u Srbiji, i da će biti sve više pojedinaca prepuštenih samima sebi, a tapkanje u mestu je svakako najgori izbor u takvoj situaciji.

Što rekoše mudri ljudi, "ko hoće - nađe način, ko neće - nađe izgovor".

P.S.: Izvinjavam se Kinezima :D

Pozdrav.

---

Mogu dosta da se slozim s tobom, ali nije bas sve tako. Recimo da je 160000din dovoljno da se krene, ali ne moze freelance, mora firma i mora da postoji godinu dana. I ne dobija se za bilo sta, ne moze trgovina, trafika, menjacnica...

Knjigovodstvena agencija lepo zvuci ali nije bas lako poceti od nule, bivsa koleginica je pocela i ne cvetaju je ruze. Pravnici su posebna prica, ako imaju pravosudni ispit mogu u advokate, nije bas jednostavno ali moze. Upis u advokatsku komoru kosta jako mnogo, ali ostavim to njima.

Sledeci problem je kad neko sa 20+ godina staza ostane bez posla, veruj da nije lako. Sledeci je kad vide da imas 50+ godina ne gledaju te. To je problem moj i slicnih meni. I to mozda nema veze sa temom.


Veci je problem sto neko vredno uci, zavrsi fakultet na vreme, s dobrim ocenama i onda nema posla za njega. Tu mnogo gube svi, ne samo onaj ko trazi posao. Sta se danas trazi: mladi sa iskustvom. Internet oglasi su cudo, primer menadzer prodaje za teritoriju vojvodine treba da poznaje svoju robu, da je aktivan vozac, da zna strani jezik, poznaje rad na racunaru i spreman za terenski rad i stalno usavrsavanje, dovoljna srednja skola. Deluje Ok ali to je stvarno mlade, 20-25 godina, posle toga mora da se menja. Ima ko je i prihvatio takve poslove i onda je dosta problema sa poslodavcima. Znam da je pravilo da se treba dokazivati bar godina dana, ali bar da se plati.


Znas kako danas ko radi kao komercijalista prica: treba da zaradi za gazdu, pa za drzavu, i naravno za sebe i verovatno za jos jednog penzionera jer je tako stanje.



_{[Ovu poruku je menjao dragancesu dana 08.02.2013. u 23:59 GMT+1]}

---

To nije tacno, bitan je prosek koji je kod nas katastrofalan. Ti koji su uspeli su tip ljudi koji bi uspeo bilo gde i u bilo kakvom sistemu.

ti ocigledno nisi bio u prilici da uporedis nase skolstvo sa drugim .. ne znam kakvi su nasi doktori, ekonomisti, politicari, advokati .. kada zavrse skolu, ne znam ni kakvi su u proseku biolozi, biohemicari, hemicari .. mozda su do jaja ... ali mogu da ti kazem za tehnicke fakultete
- nasi "racunarski" fakulteti (kojih je zadnjih par godinana pomama) generisu srednjoskolski kadar, dakle to sto znaju momci i devojke koji izadju sa raf-a i slicnih fax-ova je nivo znanja srednjoskolaca koje ja zaposljavam zadnjih 15 godina po celom svetu (ukljucujuci srbiju!!!), dakle potpuno beskoristan kadar, posto neko sa toliko godina vise nije u stanju da radi taj sljakerski posao, niti bilo ko od njega ocekuje da radi taj posao .. to ti je kao da neko kada zavrsi arhitekturu uzme da umnozava rapidografom tudje radove - radi se to, ali to rade sa 3 razreda srednje skole, ne sa fakultetom!! ista prica za racunarski smer, ti ljudi su kompletno beskorisni. To sto ima 5-6% odlicnih ljudi, to je zato sto su ti ljudi radili sami, mimo skole, obucavali se, radili tezge, ucili, pa su dostigli neki nivo, ali im fakultet tu nista nije pomogao (cak naprotiv)
- nasi masinski fakulteti, generisani kadar je vrlo trazen za naucna istrazivanja ali za direktan rad u struci je kompletno nespreman, sva praksa koju su trebali da imaju na faxu je tesko zastarela i gube po par godina da bi sustigli kolege. To su sve vrlo sposobni ljudi koji umeju da se samoobuce ali u poredjenju sa momcima i devojkama iz evrope koji posle 2-3 nedelje obuke pocinju da rade momcima i devojkama sa nasih fakulteta treba mnogo vise, a i tu pricam o beograd/nis/novisad, ono sa kosova je bilo smejanje, i bilo je jos dva negde po srbiji, isto pisanje od kvaliteta, to fakulteta videlo nije...
- nasi elektro fakulteti su prekomplikovani, jesu odlicni, nema tu sta, i ko zavrsi to ne mozes da kazes da je glup, ali tamo se uci toliko toga, paralelno se na istom smeru radi RF prostiranje talasa i teorija kompajlera .. tako da se izadje bez znanja i jednog i drugog, no obzirom da su dosta rigorozni (doduse mozda se promenilo, zadnje etf-ovce koje sam zaposljavao su bili '78 godiste, mozda je u medjuvremenu i etf puko), svi ljudi koji odande izadju su prilicno probrani i mogu vrlo brzo da rade bilo sta (znamo svi vic koliko treba etf-ovcu da nauci kineski)
- nas pmf je potpuno beskoristan fakultet za bilo kakvo realno zaposlenje, on generise kadar koji moze samo da ode odavde, ovde nema sta da traze, a njihov programerski smer je jos gori od raf-a, ne znam nijednog coveka koji je izasao odande da nije bio programer kada je upisao taj fax a da je izasao kao programer ... dakle onih par% sto su izasli programeri, to su momci i devojke koji su poceli to da rade mnooogo pre nego su upisali taj fax .. naravno teoretska matematika je tamo super i moze super da se nadje sljaka na ovom i onom univerzitetu da se radi doktorat pa da se ostane tamo, ali realno zaposljenje - jok more ... cak i tu, na primer iz evrope ovi sto rade numeriku i slicno, svi zaglave na wall street-u pisuci razne zahebancije za njih, ovi nasi ni to ne umeju (opet, cast za onih par % izuzetaka ali to ne znaci da je fax dobar, vec da par % moze da uspe i uz smetnju tako loseg skolskog sistema)

ceo nas skolski sistem ima ogroman minus zbog negativne selekcije toliko godina... kada dovedes da bilo ko u skolstvu ne moze lepo da zivi niko sposoban nece da ide u skolstvo, samim tim posle vrlo kratkog vremena u skolstvu imas samo one najgore iskompleksirane morone koji nista sami ne znaju i sada treba to neznanje da prenesu dalje .. to onda stvara zacarani krug koji vise ne moze menjanjem finansija da se resi posto sada i ako je kinta ok (a i dalje nije) niko normalan ne zeli u taj mulj a sam mulj se trudi da na sve moguce nacine ne dozvoli kvalitetu pristup .. prihvataju samo gluplje i gluplje i gluplje od sebe i tako generacijama .. deca glupa nisu, dete koje je malo iznad proseka to sve primeti i ima velike probleme posto em ti moroni pokusavaju da ga sprece da napreduje njegovom brzinom (sto iz ljubomore sto iz gluposti) em to dete gubi interes za napredovanjem kada vidi ko ga okruzuje.. kakav autoritet moze da ima nastavnik ako ga ucenik gleda kako direktno predaje laz/neistinu

---

btw, jel bilo sad skoro testiranje nasih osnovaca, bili smo u donjoj trecini sa najgorim rezultatima

---

Citam ovo i vidim da pisu "stariji" ljudi, mislim da sam mlad (21.) do sad sam radio razne poslove neke po mesec dana, servis racunara i duze. U zadnjem servisu gde sam proveo blizu 9. meseci sa prikidom sam imao pocetnu platu 14000. za mesec dana u full time-u.

Ja sam i tu ucio, ali sam imao dosta znanja. Kako je vreme odmicalo plata je rasla, e nije nego je padala. Dosao sam do stanja da sam radio za 9000. puno radno vreme plus prekovremeno. Kad je pala na 9000. prvi mesec sam to nekako podneo, drugi mesec mi je bilo muka, treci mesec posle isplate sam se zahvalio i otisao (u ta tri meseca moj poslodavac je bio nezadovoljan, a ja besan).

Sad ce neko da kaze sto nis pitao za povisicu. Pitao sam odgovor koji sam dobio je: "Da li mislis da ti zasluzujes vise?" Kad sam mu rekao koliko je bilo zadnja 3. meseca on je slegao ramenima pa kao... Posle kad sam dosao po stvari prica mi neke price ali nece konkretno da mi ponudi 50e na tu cifru koju sam primao nego ceka da ga molim. E za to nisam spreman.

Bio sam bez posla skoro nekih 8. meseci od tada. Sad sam nasao odlican posao imam platu skromnu, ali na vreme i iz dva dela. Nemam stres i prekovremeni rad.

Moram da se osvrnem na pisanje nekih clanova. Vidim da se javljaju iz drugih drzava.
Kad je tako lepo i bajno u Srbiji i mladi su u "mogucnosti" da biraju posao, zasto su otisli u inostranstvo?


Da se razumemo, svako treba da napreduje i sto se mene tice da ide iz Srbije jer ovde buducnosti nema. Sve sto sam radio u Srbiji radio sam ne prijavljen.
Tako da jos nemam dan radnog staza. Sto se roditelja tice, ako ce da ih izdrzavaju i tegle na grbaci samo napred. Nihov problem, uvek ce biti i takvih.

@ bogdan.kecman

Ne pogadjas sustinu. Ja, kao i prethodni korisnik koji je ostavio komentar, imam 21 godinu...
Studiram na Viseru (visoka skola elektrotehnike i racunarstva) i ima dosta ljudi sa ETF-a koji dolaze kod nas...

Studenti ne razvijaju logiku, upravo sto se tice programiranja. Predmete kao objektno programiranje (racunarska tehnika je smer u ovom konkretnom slucaju) koje predaje Laslo vecina zaobilazi u sirokom krugu.

Vecina predmeta se zavrsava na neko prepisivanje, budzenje, ucenje napamet ispita iz prethodnih godina i tome slicno..... Da ne pricam sto se gleda da se izabere 10 predmeta na temu web dizajna (ne potcenjujem ja web dizajn) i sada jel problem u fakultetu ili lenjosti.

Sedi, uci i znaces nesto !!!

Konkretno na Viseru, smer Racunarska tehnika se uci vise oblasti. Znaci od osnova elektrotehnike sto je sa matematikom u prvoj godini obavezan predmet, elektronika, ASEMBLER, C u prvoj i C u drugoj godini, pa C++ kod Lasla, pa Digitalna obrada signala (isto kao i objeknto kod Lasla, masovno se bezi od toga) Racunacrske mreze, Operativni sistemi, jednostavno uci se SVE, moze da se nauci i ima neko LEPO znanje ali se bezi od toga. Pa se zavrsi , dobije se diploma a zna se jedno veliko NISTA.....

I sada ciji je to problem, kada se daje prilika, na budzet drzave da se studira i nauci nesto ali se mulja i nista se ne nauci ???

Ako je to "onaj" Laslo nije ni cudo sto ga zaobilaze. :)

Sam si definisao problem koji mnogi predstavljaju ovde: los obrazovni sistem sa losim kadrom, jos losiji studenti koji vuku korene loseg sistema preko svojih roditelja.

---

Hehe, jednom davno ja uzeo neku knjigu od Lasla, čini mi se da je bila za C,... brajko, u prvi mah sam pomislio da sam greškom kupio rječnik hrvatskoga novogovora, bacio se čo'ek na poduhvat izmišljanja čitavog novog računarskog pojmovnika :)
Sem toga, za formalan opis sintakse izabrao onaj "dijagramski" jezik, zaboravih kako se to stručno naziva, pa je prosječnom čitaocu trebalo otprilike tri glave da bi mogao da prati štivo na normalnom broju obrtaja: jedna glava za parsiranje tih dijagrama, jedna glava za prevođenje tog novogovora i jedna glava da to objedinjuje i shvaćava. Uza sve to, izgleda da je značajnu ulogu igrao i socijalno-ekonomski aspekt narodnih (ne)prilika toga vremena, pa se trudio da sve to zipuje na 1/4 papira koji bi inače bio potreban za obim informacija koji je tu ugurao, pa još i nekom socijalnom štampom koja je u kvalitetu n-te verzije fotokopije od fotokopije, pri čemu n → ∞.
Ljudi moji, to je bila avantura. Mislim da sam dogurao do trećeg levela, kad me ubio Big Boss na kraju poglavlja, čini mi se da je bio neki takav gore pomenuti dijagram za definisanje sintakse funkcije ili tome neki sličan...

Krenuo sam i ja da "pohvalim" Lasla, al' su me ljudi pretekli :).

@Odin D. njegove knjige su pisane za kurseve koje on drži ili je držao na ETF-u (Projektovanje softvera, Objektno orijentisano programiranje I i II (C++, Java) i Programiranje 2 (C)), i za te kurseve (ili za spremanje ispita na sličnim predmetima na srodnim odsecima, zbog metodičkog izbora zadataka sličnog tipa kakvi se pojavljuju na ispitima) su odlične. Za bilo šta drugo - ne.

Međutim, problem tih kurseva je što su izrazito plitki i dosadni, a profesori (njih dvojica) izgleda kao da se ne trude (opet - ko zna, možda i ne mogu - katedra je tu da projektuje plan rada) da kurseve učine boljim i atraktivnijim, ali - težim za polaganje (da ne pričam o ažurnosti i tome da su ove godine ponovo predavali i zahtevali od studenata znanje zastarele throw specifikacije, i sl.).

Primer da se to može uraditi je predmet "Objekto orijentisano programiranje" kod dr Milićeva koji je tom kursu prišao na način koji je oproban u praksi na Operativnim sistemima i Programiranju u realnom vremenu - moderno štivo sa akcentom na korisne stvari koje ne mogu lako da se savladaju kod kuće, sa nizom zadakata koje nisu sa Krausovih lab vežbi (izvođenje iz valjka u kantu), već u kojima se forsira rad sa standardnom bibliotekom, a koji opet nisu preterano teški (npr projektovanje generatora plej listi različitih tipova, ...) i projektnim zadatkom koji zaista zahteva nekoliko dana do dve nedelje rada za prosečnog studenta.

I dolazimo do ponovo do istog - studenti beže od toga kao od inkvizicije, pa kasnije uzmu neki Tartalja/Kraus predmet i tako "nauče" Javu-C++ na nižem nivou i sa više uloženog vremena, nego da su pročitali dobru knjigu i sami kucali primere.

Ne znam otkud ovo na ovoj temi :).

I naravno od celog komentara o problemu drustva svi se uhvate za jednog LASLA...

Prvo covek je bogotac (pantelin recnik) , ko kod njega da bilo koju prolaznu ocenu a narocito 8-10 taj je 100% sedeo i ucio....

Zadaci mu nisu retardirani vec postavlja zadatke koji razvijaju logiku i srecu se dosta kasnije u radu....

Ima organizovane asistente a i sam dosta pazi na detalje, kopirani domaci, ako primeti nesto ode ti na usmeno objasnjavanje sta i kako od pocetka do kraja. Kod njega nema "MULJANJA" ili znas ili ne znas....

E sada oni koji su naucili da prepisuju i vrse slicna muljanja oni lepo zaobidju njegov predmet pa uzmu neki Web dizajn (opet, ne potcenjujem web dizajn)

Naravno ja sam se ovde isto "uhvatio" Lasla da bih dao odgovor na ove kalimerovkse zalbe...

Procitao sam celu knjigu od Lasla, C jezik, i nisam nasao ni jedan problem u razumevanju ili bilo sta slicno....


Elem, da mi ostavimo Lasla i da predjemo na drustveni problem LENJOSTI, tj ne ucenja....

Komentarisite vi to a ne Lasla....

Na žalost/sreću slušao sam i ocenjivali su me gori i bolji od Krausa, i on sam, pa mogu da ga komentarišem. Pročitao sam nekoliko njegovih knjiga/zbirki, a bogami, i knjige drugih autora iz sličnih oblasti, i zaista nemam komentar na način prezentacije znanja koji on koristi u knjigama.

To što on ima organizovane asistente, što se koristi softver za proveru nivoa plagijatorizma ne znači ništa, jer i drugi rade isto to, a sam predmet im je sto puta bolje organizovaniji od njegovih, a zadaci nisu težak šablon i praćenje teksta (http://home.etf.rs/~kraus/nast...oratorija/lab_2012_13_2_SI.pdf), već osposobljavaju studenta za projektovanje mnogo pre samog kursa Projektovanja u kome se studenti, umesto projektovanja softvera, uče da projektuju njegova ispitna pitanja za druge predmete.

Slažem se da je prolaznu ocenu kod njega dobio onaj ko je zaista sedeo i učio, ali valjda se to podrazumeva (lično nisam polagao nijedan ispit na kome nije takva situacija). Pitanje je šta je naučio i čemu sve to što je naučio, kada dva meseca kasnije projekat školskog jezgra u C++ za Operativne sisteme 90% tih što su položili ispit kod njega, ne zna da ni da pročita, ni da počne (osim, je li, da napiše jednu implementaciju ulančane liste).

Za studente koji ne žele da slušaju njegove predmete - puna podrška.

Kratak off:
ja sam iz NS pa nisam kod njega polagao, nego mi uvalise njegovu knjigu kao bibliju. Kad ja tamo ono medjutim :) Odin je sve lepo objasnio.

---

Nisam ja mislio ništa naročito loše o njegovim knjigama, čak šta više jednom prilikom sam ih pozitivno i ocjenio.
(Ne znam koje je tebi izdanje dopalo pod ruku, ali sam čuo da je u kasnijim izdanjima odustao od onih blesavih dijagramskih definicija i novogovora)

Evo, davno je to bilo, ali izbunario sam:
http://www.elitesecurity.org/p967730

Za Laslova predavanja ne mogu ništa da kažem, išao sam poneki put na njegova predavanja i predavanja njegovih asistenata, ali sam ih uglavnom koristio za spavanje ili čitanje nečega drugog u klupi. Tada se nastava programiranja još uvijek izvodila kredom i tablom, ne znam kako je sad, možda sjedite za nekim terminalima pa ne možete spavati, što je inače, smatram prava šteta. Mislim, slučaj kad su predavanja obavezna, a ne može se spavati.

Slušao sam OOP kod Milićeva, a imao sam prilike da slušam i na TU Wien, kao i programiranje 1 i 2 (koje je inače na C-u).
Milićev je silno vreme stukao davljenjem o osnovama jezika, sintaksi, semantici, pointerima, funkcijama, i tralalala,... onda je u neko doba WARP 5 brzinom prešao na neku real time priču sa nekim semaforima, raskrsnicama, automobilima... i to na nekom svom enginu iza svega toga, niko ništa nije razumio, do kraja semestra išlo jedno ili dvoje ljudi da sluša predavanja, a i to vjerovatno jer su imali neka druga predavanja poslije toga, pa im bilo lakše da tu sjede nego da vise po hodnicima...
Na kraju svega je trebalo bakćati se na nekom primjeru sa nekim rezervoarima, pumpama i doziranjem necega u neke kante.

Na TU je bila potpuno suprotna situacija. Niko se nije zamlacivao da mi pola semestra objašnjava keywords jezika jer to imaš u milion knjiga i očekuje se da neko ko misli da se bavi programiranjem to može sam da nađe gdje god hoće i pročita za par dana, umjesto da profesor na to izdangubi pola semestra.
Prešlo se odma na objektnu paradigmu i dalje se sve vrtilo oko toga. Već nakon nedelju-dvije dobiješ prvi manji projekat i onda tako dalje tim tempom sve do kraja predavanja. Na dva poslednja projekta sam morao da koristim "Design Patterns" (Gamma, Helm, itd...) da bih ih rješio.
Profesori ne pišu svoje knjige iz C++, Java-e, UML-a, OOP-a već te upute na svjetske bestselere, jer nisu baš toliko sujetni da vjeruju da će nadmašiti Lippmana ili Stroustrupa u pisanju udžbenika za C++. Sa druge strane, napišu neka skripta u kojima se vrte oko onoga što predavaju, više kao neki podsjetnik nego nešto drugo. Ima tome i jedan izuzetak, a to je prof. programiranja 1 i 2, koji je napisao knjigu za C. Ali to je uradio tako da bi se ja opkladio u šta god hoćeš da bi ta knjiga bila svjetski br. 1 kao udžbenik za C i osnove programiranja, samo da je prevedena sa njemačkog na engleski.
Kod nas suprotno - svi te sile da koristiš neke njihove buđave knjige, napisane iz ko zna kakvih pobuda, a pominjanje neke druge literature potpada pod jeres.

Vjerovatno se u međuvremenu dosta toga promjenilo, nastava se sigurno promjenila i uznapredovala (barem kod tih mlađih profesora), ali ono što sam htio da kažem je da sam ja, dok sam slušao Milićeva takođe mislio da su njegova predavanja vrlo cool i da mu je knjiga super, isto kao što sam mislio i za Laslovu.
Međutim, to mišljenje može imati neku težinu tek kad imaš više iskustva i više materijala za upoređivanje.
To je isti slučaj kao oni što na temi "Zašto niste otišli u inostranstvo" pričaju priče o tom inostranstvu a bez da su ga ikad vidjeli i doživjeli.
Neki moji poznanici iz Sirije npr. su mi pričali (iz pouzdanih izvora, jel'te) kako u Srbiji kolju muslimane na ulici. Pa eto...

OVo me podsjeti na ovog lika

http://hr.wikipedia.org/wiki/Bulcs%C3%BA_L%C3%A1szl%C3%B3

Englezko-hrvatski rječnik obavjèstnîčkôga nazivlja

http://www.hnk.ffzg.hr/jthj/laszlo.htm

Da li je to taj vokabular kojeg Kraus koristi?

---

Laslo je hodajuca biblija, predavao je meni 2003-e. Covek zna boga oca,ALI ne zna to da prenese na odgovarajuci nacin sto je velika steta.
Prica tabli a ne studentima, desnom pise, levom brise. Ne moz ga ispratiti. :D
Nama treba modernizacija na svim fakultetima i na svim nivoima. Fakulteti su preskupi za ono sto nude (prepisana izdanja, zastarela literatura, bezobrazan kadar).
Potrebne su promene iz korena, ali to se nece desiti skoro jer je sve to jedan veliki biznis sa dozom politicke potpore.
Trebalo bi najuriti 70% profana koje je pregazilo vreme, sve one koji ne dolaze na termine za konsultaciju, kasne na ispite, bezobrani su prema kolegama, namerno obaraju itd....

---

Ja bih se nadovezao na skolstvo.
Posto sam imao priliku da se skolujem kod nas a sad i u CH. Mislim da je nase skolstvo okrenuto u pogresnom smeru i dosta zaostalo. Bazirano samo na ucenju definicija napamet i strebanju. Dok je ovde ukljuceno i dosta prakticnog rada. Ali o osnovnom obrazovanju i opstoj kulturi nema govora. Msm da nasa deca dobijaju odlicno osnovno obrazovanje

Ne dobijaju. Tamo je tek blagi uzas. Imao sam prilike iz odabranog odeljenja (okupili kao nas pametne u jedan razred i to je bilo blazenstvo!) da predjem u drugi grad u sasvim obicno odeljenje. Znas ono Englishmen in New York? Tuga nad tugama. Mozda 2 profana bila ok, ostalo katastrofa.

---