Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

Upravo tako, ako se vrše neki radovi, sav taj alat, naprimjer aparati za zavarivanje, povuku popriličnu struju. Ili slučaj sela, raznorazni strojevi, čekičar, pumpe i slično, gdje su često trofazni motori, to je još jedan problem.

Najbolje je prebaciti rasvjetu i neke manje potrošače na obnovljivi izvor energije, a za ove jače monofazne, i trofazne potrošače koristiti mrežu.

Nisam to hteo da kazem, vec nesto drugo a to je da, ako je kapacitet akumulatora i max. snaga invertera dovoljna, moze i sa vetrenjacom i generatorom od recimo 100W da se zavari nesto :) samo ako se ostavi dovoljno vremena da se akumulatori napune. Naravno, nije pogodno za stalnu upotrebu (svaki dan, ceo dan), ali ako se radi o vikendici, ne bi trebalo da bude problem da se nesto zavari, opere ves, ukljuci mikrotalasna, i slicne egzibicije, ali pod uslovom da se iz obnovljivih izvora (vetar, sunce, pad vode) generise vise nego sto se potrosi tokom odredjenog perioda.

P.s. Na temu upotrebe standardnih akumulatora:

Kao sto rekoh, u firmi koristim 5kVA inverter, sa 8 akumulatora 12V 150 Ah. Uglavnom su 99-100% napunjeni (meren napon na ulazu u inverter bude oko 112V). Nekad inverter radi na akumulatore svega par sekundi, nekad par minuta, ali nekad i po 2-3 sata. Uglavnom to bude ili oko 15% ili oko 85$ kapaciteta (u zavisnosti od toga da li rade samo racunari ili i velika CNC masina). Do sada nisam primetio nikakav pad kapaciteta (u tom smislu da autonomija pada sa 3-4 sata na recimo 2 sata ili manje). Akumulatori i dalje, posle duzeg mirovanja (24-48 sati) daju na ulazu u inverter izmedju 101.5V i 102.2V.

_{[Ovu poruku je menjao flighter_022 dana 01.01.2013. u 14:03 GMT+1]}

Pozdrav, prvi put pisem na ovoj temi.
Procitao sam gotovo ceo forum, a imam ideju kako bih ja napravio moju vetrenjacu.
Postavicu crteze ovde pa mozemo zajedno da prodiskutujemo.
Sada me konkretno interesuju gde mogu da nabavim neki povoljan anemometar, koji bih mogao da postavim
na zeljnu lokaciju da ga obilazim s'vremena na vreme da zamenim baterije i pokupim podatke.
Zeleo bih par meseci konstantno da pratim brzinu vetra, vetra generalno ima dosta na maloj visini,
ali to nista ne znaci dok ne izmerim koliko.
Cisto da znam na cemu sam, dal' mi se isplati da se upustam u ovu avanturu.

Unapred zahvalan

http://www.mikroprinc.com/proi...renje-protoka-gasova/index.php

tesko da ces naci "povoljno" neki anemometar
koji sve radi automatski
a ti samo dodjes i prepises

Anemometar napraviš od brzinometra za bicikli.
Potrebno je da ga izbaždariš tako da pokazuje brzinu vetra.
Povezivanje klasično, kao na biciklu.
Kada to sve montiraš (mala vetrenjača sa povezanim brzinometrom), provozaš se automobilom ili biciklom, nebitno, konstantnom brzinom i zapišeš brzinu kretanja, koja je ekvivalentna brzini vetra i ono što pokazuje brzinometar.
Dovoljno je dva merenja na osnovu kojih možeš napraviti skalu koja odgovara Tvom anemometru.

Što se beleženja podataka tiče, tu je priča malo složenija.
Najjednostavnije je da napravišeneki jednostavan interfejs, koji meri broj signala u određenom vremenu, na primer broj ulaznih signala na paralelni port računara.
Sv te signale lepo beležiš u odgovarajuću bazu podataka i posle analiziraš izmerene vrednosti.


Sigurno bi mogla da se napravi i nekakva analogna varijanta, na primer, da u zavisnosti od brzine vetra, anemometar pritiska određene tastere i tako aktivira, na primer, pokretanje malog step motora, na kome se nalazi olovka, koja ispisuje grafikon po sporo-pokretnoj traci.
Na primer, ako je brzina vetra u rasponu od 1-2 m/sek, aktivira se taster 1 i step motor se zakrene za određeni fiksni ugao, na primer 10 stepeni.
Za brzinu od 2-3 m/sek, aktivira se taster 2, koji zakrene motor za 20 stepeni.
Itd.
Na kraju dobiješ grafikon brzine vetra u realnom vremenu.


Ovo je okvirno izneta ideja, a ako treba detaljnija pomoć, slobodno pitaj.

Prvo da poželim svako dobro od Boga učesnicima ove teme koju sam u tri dana celu pročitao. Masa podataka i to veoma kvalitetnih na jednom mestu. Da me sve ovo zanima - zanima me; da je ovo jeftina zanimacija - nije(!), pogotovo u mojem slučaju koji je veoma tužan. Trenutno sam podstanar u fazi izgradnje kuće i to na lokaciji na kojoj opšinske vlasti ne misle skoro odraditi infrastrukturu iako sam od njih kupio plac. Imam samo asfalt i to je to. Slučaj je tužan jer treba da obezbedim struju za iole normalni boravak četvoročlane porodice u budućoj kući.

Način na koji bi se to moglo ostvariti trenutno mi izgleda ovako:
_agregat (imam monofazni Honda 1.7 kW nominalno - 1.9 kW maksimalno sa AC i DC izlazima) + solarni paneli (imam samo ponudu od oko 2200e za monokristal 4x240w sa svom pratećom opremom: nosači, punjač, baterije, inverter, kablovi, montaža) + vetrenjača (imam trenutno samo želju i volju za učenjem);

U zadnja dva meseca obišao sam par domaćinstava (vikendice i jednu kuću) sa sličnim problemom i uglavnom je svuda solarni panel i agregat koji se uključuje samo kada treba dopuniti baterije. Agregat - relativno mali ulog i stabilan ali preskup pogon, solarni panel - veliki ulog i nestabilan ali skoro besplatan pogon. Vetrenjača mi se čini da je negde između i zato je predmet moje zanimacije. Osnovna zamisao (cilj) je da ona može da pogoni generator koji bi na brzini vetra od 5m/s davao na svom izlazu 500We.

Svestan sam da je to malo ozbiljnije i zahtevnija od najčešćih slučajeva samogradnje koje sam uočio u prethodnim pisanijama. Bio bih zahvalan svima koji me makar i upute ka lakšem rešavanju problema izrade takve vetrenjače. Podataka je previše za kratko vreme, pa mi nemojte zameriti na nedoslednosti u postavljanju pitanja. Evo, za početak neka budu krila vetrenjače. Na ovom mestu su data razna imena profila. Prvi koji se prikazuje je NACA4412. Da li njega koristiti ili možda neki drugi sa padajuće liste, jer geometrije se veoma razlikuju za iste početne uslove? Koliko ili u približno kom procentu linearizacija krive smanjuje efikasnost aerodinamičkih karakteristika? Čini mi se da se u ovoj temi pojavljivao i jedan "aerodinamičar" pa ako može ...

Veliki pozdrav!

Ako si čitao temu od početka, onda si video da je neko postavio uputstvo iz SAM-a za izradu vetrenjače snage oko 400W.
U pitanju su elise vetrenjače od drveta, a kao generator upotrebljen je automobilski alternator.
To je ujedno i najjeftinija varijanta.
Sigurno da tako nešto može da se napravi i sa većim elisama i jačim alternatorom, kako bi se dobilo više snage.
A i ne mora da bude vetrenjača sa tri elise, može i neka varijanta američke(naziv je dobila po tome što se mnogo koristila na američkim farmama za pumpanje vode i slično), koja je jednostavnija za izradu itd.

Darko,
uvažavam tvoj predlog što se tiče pomenute američke izvedbe, ali bih se ipak držao onoga što mi je više poznato - viđeno. Bojim se da bih se još više zaglibio. Izrada i princip dejstva "klasične" trokrake elise mi je manje više poznat, ali bih želeo da saznam još koješta o samim krilima, odnosno o njihovoj aerodinamici. Kao što ti je poznato ako na 5m/s vetra elise "prave" 500W snage, onda će na 10 m/s dostizati oko 4500W. Neki moj konstruktivni zahtev je da na izlazu iz motora imam 500W na 5m/s, što znači da elisa mora da pravi još više snage za sve one gubitke u prelazu energije od okretanja elise do izlaza iz generatora - a to znači "ljudski" odrađena krila (ljudski za samogradnju), a otuda potiče i moje interesovanje za što tačnijim profilom, kordom, nagibom, prečnikom...

Verovatno si zapazio na onom linku koji sam postavio, na crtežu sa desne strane, crvenu i zelenu liniju. Crvena je teorijska, a zelena linearizovana. Razlika je najveća u korenu krila. Ne verujem da je iko u samogradnji izmerio razliku uticaja ta dva različita krila, pa očekujem da mi neko nešto više kaže o tome, makar teorijski. Možda je ovo moje interesovanje gubljenje vremena, ali sklon sam podrobnom izučavanju i učenju, pogotovo kada je za mene nešto relativno novo. Očekujem velike gubitke na pominjanom protoku energije, pa bi svako poboljšanje stepena korisnosti krila dobro došlo.

__ eta_KRILO = (0,25÷0,4) (najčešće korišćene vrednosti na ovoj temi)
__ eta_BETZ = 13/22 (0,59) (teorijska maksimalna vrednost)
__ eta_IZRADA = oko 0,5 (za slučaj eta_KRILO=0,3) deo na koji se može uticati

Sa SAMovom izgradnjom sam se upoznao i pre čitanja ove teme. Još uvek imam dilemu: koji generator primeniti? Na ovoj temi su se najviše pominjali:
1) auto-alternator, potreban reduktor i više komada za ovaj slučaj;
2) DC motor, primenjen na ovoj temi za manje snage (pošto li je veliki?);
3) aksijalni generator sa stalnim i stalno preskupim magnetima, a pogotovo za ovu željenu snagu;

Veliki pozdrav!

Zdravo tecataki

Vrlo je stalozeno pismo i trazi ozbiljne odgovore na opšte pitanje uklapanja vetrogeneratora u nezavisni kućni energetski sistem i posebno pitanje oko izrade krila.

Sama izgradnja vetrogeneratora ili čak kupovina, kao što si rekao, neće ti biti dovoljno rešenje dok ne odlučiš o solarnim panelima, preračunaš dnevne i sezonske potrebe, uređaje koje ćeš koristiti, napon, tip i kapacitet akumulatora. I kako si rekao za iole normalan boravak u kući, moraćeš suzbiti opšte navike arčenja energije koje su nam decenijama podstrekivane a naročito se odnose na grejanje i hlađenje. Drugim rečima, udobnost se ne meri potrošenim kWh već zdravim vazduhom i dobrim osvetljenjem. Ako uspeš da ti grejanje prostorija i vode (a da se ne spotakneš o uvek spominjanu veš mašinu) ne opterećuje ovaj sistem, napravio si prvi korak ka vrhu koji se zove energetska nezavisnost!

Koeficijent efikasnosti, ponoviću opet već rečeno, ne odnosi se ceo uređaj nego samo na turbinu i taj koeficijent nije konstantan za različite režime (tako da neće važiti tvoja želja da na 10m/s imaš 4500W). Vetrogenerator vrši dva pretvaranja ili konverzije: snage vetra u snagu vratila (turbina) i snage vratila u električnu snagu (generator). Svako pretvaranje podrazumeva gubitke u smislu koji smo sami postavili a taj je da zagrabimo što više... u stvarnosti, bilans je takav da jedan deo te snage vetra mi iskorišćavamo na neki način, jedan deo se pretvara u vrtloge (toplotu) a jedan deo neophodan da omogući dalje strujanje nastavlja iza turbine. Svih 100% bismo uzaptili ako bismo potpuno zaustavili vazduh a i to bez vihora, što je nemoguće. Juriti maksimalni koeficijent pri nepoznatim uslovima značilo bi utrošiti veliki napor na ispitivanje, a taj bi nam trud obezvredili sledeći gubici koje iza vetrenjače stvaraju: ispravljač, otpor u žicama, akumulator, elektronika, tako da ne treba žaliti za tom izgubljenom energijom koja je kroz krila otišla niz vetar jer odlazila je i do sada. Hoću reći da i svaki protekli dan bez vetrenjače u ovakvim nedoumicama možemo smatrati gubitkom.

Krila se projektuju tako da budu optimalna u određenom režimu, koji odgovara brzini vetra nešto većoj od one koja je najčešća na toj lokaciji. Vetar, po svojoj prirodi ćudljiv, napravi nekoliko promena brzine u minuti. Strujanje oko krila je dovoljno složeno čak i u stacionarnom režimu da bismo se ovde time bavili. Ukratko, najveći doprinos snazi vetrenjače pri obrtanju daju krajevi krila, zbog položaja u odnosu na vratilo i zbog brzine u strujnom polju. Ova brzina je rezultanta između dve komponente: obodne brzine krajeva krila i brzine vetra a odnos ove dve komponente (TSR tip speed ratio) je pokazatelj kvaliteta strujanja oko krila i samim tim iskorišćenja snage vetra. Polazeći iz stanja mirovanja, turbina treba da postigne odgovarajući TSR, pa tek onda da se optereti, čime će se broj obrtaja i TSR donekle smanjiti a time i slika strujanja i koeficijenti promeniti. Koreni deo krila daje, inače, neznatnu snagu, međutim zbog širine i ugla ima ulogu pri pokretanju. Tetiva aeroprofila (kord) u korenu je i na velikim vetrenjačama skraćena, a tendecija je i da se reduktor izbacuje. Ovo bi, na preskoke izneti, bili opšti razlozi za uprošćavanje geometrije krila a možda i izbor tipa generatora.

Mogu ti pomoći oko izrade drvenih krila i pregledati jedno brdo prospekata solarnih panela i invertera koje imam sa prošlogodišnjeg sajma Eolica. Među proizvođačima malih vetrenjača vrlo je malo onih koji su vršili ozbiljnija ispitivanja ili sertifikovali uređaje, uglavnom barataju neproverenim i naduvanim podacima, tako da amaterska izrada vetrenjače uz pridržavanje pravila, osim uloženim trudom, estetikom i cenom može da konkuriše modelima iz ponude na našem tržištu.

Pozzz

_{[Ovu poruku je menjao permag dana 18.01.2013. u 13:54 GMT+1]}

Miodraže,
hvala ti za volju i utrošeno vreme da mi odgovoriš! Na osnovu tvog pisanja pretpostavljam da si ti „aerodinamičar“ na koga nisam morao dugo čekati ;-), a nešto mi se, po stilu tvog pisanja, čini da smo možda i kolege po zvanju.

U delu tvog odgovora o krilima i gubicima si veoma lepo i sažeto objasnio osnove funkcionisanja vetrenjače i potvrdio većinu mojih „sumnji“ vezano za opstrujavanje fluida i obrtni moment.

U meni bliskoj toplotnoj tehnici teži se, nasuprot mehanici fluida, izazivanju što većeg „haosa“ (turbulencije) pri strujanjima i opstrujavanjima fluida (naravno –treba imati meru zbog prevelikih otpora) radi pravljenja što povoljnijeg okruženja sa stanovišta preleza toplote. To je i jedan od razloga što mi treba malo vremena da se „prešaltam“ u laminarne režime. Možda će biti ponavljanje svega što si rekao i što je moglo da se pročita na ovoj temi, ali shvati ovo kao neko odgovaranje naučene lekcije gde ću takođe pokušati da opišem moje viđenje važnosti obrtnog momenta za ovaj „moj slučaj“ (projektni zadatak: „Vetrenjača sa što većom efikasnošću na nižim režimima rada – vetar do 5m/s, snaga tog režima na izlazu generatora 500W“)

Vektor relativne brzine nastrujavanja, koji svojim smerom i jačinom opisuje kretanje fluida (vazduha) preko krila, pod nekim uglom u odnosu na tetivu profila „napada“ krilo pri čemu dolazi do opstrujavanja preko istog. Cilj je da režim bude laminaran (najmanji otpori), da ne dođe do turbulencija na samom krilu koje bi se suprostavljale efektu njegovog uzdizanja i smanjilo obimnu brzinu (obrtaje – snagu) istovremeno menjajući napadni ugao u korist efekta guranja a smanjivanja uzdizanja krila. Sve je ovo za stacionaran režim – konstantnu brzinu vetra. U stvarnosti, dešava se niz naizmeničnih promena laminarnih i turbulentnih opstrujavanja pri čemu je intezitet uzdizanja čas veći čas manji i na taj način omogućavaju da „ipak se okreće“. Laminarno strujanje nije samo za jednu određenu veličinu ugla relativne brzine nego za raspon od nekoliko stepeni, a veličina tog raspona (ujedno i otpornost na pojavu vrtloženja) zavisi od oblika (tipa) profila. Najčešće pominjani tip po mome zapažanju je NACA 4415. Ono što sam shvatio kod NACA označavanja je da su zadnje dve cifre oznaka za visinu (debljinu) profila izražena kao procenat od dužine tetive. Prve dve cifre nešto rade sa oblikom konture (ne znam šta). Mene ujedno konkretno zanima koji od svih silnih profila je pogodniji za niže režime?

Eeeee, taj obrtni moment! Pošto sam se već raspisao pa da nastavim...Ne znam da li si gledao film sa Nikolasom Kejdžom „Nestao za 60 sekundi“, ali u njemu jedan glumac izgovara: „Obrtaji prodaju auto, a obrtni moment dobija trke!“ Nešto slično je i sa tržištem vetrenjača. Većina se „šepuri“ snagom na velikom broju obrtaja (brzine vetra 10, 12.5, 15 m/s), a realno će u tom režimu raditi u trajanju mereno promilima (možda i manje). Idu pri projektovanju na veće vrednosti TSRa iz kojih proizilazi profil krila za veće brzine. Na manjim brzinama taj profil ima manju efikasnost od profila sa nižim TSRom. Niži TSR – ista snaga – manji obrtaji – veći obrtni moment. Svo ovo zapažanje ide u prilog vetrova nižeg intenziteta, koji su ipak preovlađujući kod nas bez obzira na visoke prosečne vrednosti na nekim merenjima (visoke zbog kratkotrajnih ekstremnih vrednosti). U neku ruku to je i motiv moga projektnog zadatka. Volim taj obrtni moment, pa makar morao i na nižim od uobičajenih vrednosti zauzdavati obrtanje. Jeste da će generator biti predimenzionisan - ali ruska škola...Ne želim nikome biti konkurencija - uradiću je za svoju dušu (ako preživim :-)).

Sve ovo mi već pravi neke osnovne crte buduće vetrenjače:
__ TSR 6 (vrednosti od 6 do 8 za tri kraka; smem li ići na manje???)
__ kamionski alternator (2 komada, 24(28)V/100A, prerađeni sa namenskom elektronikom za kontrolu; kolika je cena magneta za tu snagu?)
__ lančani reduktor ( efikasnost jednog lančanog para je od 0.96 do 0.98)

I na kraju krila. Ma to je lako: odlučim se za odgovarajući profil, izradim računarski 3D model, „isčupam“ iz njega profile po presecima što gušće, iseckam u nečemu, povežem ih nekako, ispunim sve to sa nečim i obložim nekojim. Naravno da je „to je lako“ šala, ali za sada su to neki koraci. Biću dosadan, ali mislim da je ključ efikasnosti na malim režimima oblik profila koji će mi na neki način nadoknaditi bar deo naknadnih gubitaka.

Miodraže, obradovao si me ponudom za pomoć u izradi drvenih krila. Lakše je čoeku kad nije sam!

Što se tiče našeg energetskih (a Boga mi i raznih drugih!) rasipništava – STO POSTO je kako si uočio! Ja se nadam da će moja porodica sa sadašnjih 600 moći da se spusti na 300kWh – znači 10kWh dnevno. Kapacitet baterija barem duplo veći - 20kWh – neke od viljuškara, možda polovne remontovane. Jedna od mojih „ludih“ želja je i drvo-gasifikacija (reaktor, toplotni izmenjivači, stari dobri VW karburatorski motor 1600(1800) kubika, asinhroni motor u generatorskom režimu od 10kW) za čega imam spremljene planove, ali ne smem finansijski da se upustim u to. Za početak vetrenjača, možda solarno (cena?oprema?) i mali četvorotaktni agregat (možda prepravljen na TNG) koga već imam. Šporet na TNG, bojler na drva ili TNG, grejanje na drva...

Veliki pozdrav!

Da kolega,

nekoliko je oblasti koje pri izgradnji i upotrebi vetrogeneratora pokrivaju mašinci. Naša skromna osobina je da se umesto promocije ličnosti zalažemo za promociju stručnosti i nemamo onu agresivnost u ubeđivanju već samo argumente, instrumente, alate, metode, merenja, obrasce, eksperimente, popravne faktore...i razumljivo sarađujemo sa ostalim tehničkim strukama a bojimo se pripadnika parazitnih društvenih delatnosti poput onih koji propisuju svoja pravila igre. Naime, u tehničkim standardima treba da budu sadržani i elementi, daleko iznad sadašnjih društvenih pravnih normi a tiču se korišćenja prostora koje po svim prirodnim pravima pripada prvenstveno pticama, koji nam daju opravdanje za pridev ekološki.

Bilo bi zanimljvo sagledati rad vetrenjače na drugi način, analizom dve bitne funkcije energetskih pretvarača. Može se reći da je u okviru teme zadatak mašinca da se pobrine za preobražaj snage vetra u mehaničku snagu na vratilu. Tu bi trebalo da njegova nadležnost prestaje, jer dalju brigu preuzimaju elektrotehničari. Dve veličine opisuju ovu primopredaju a to su ugaona brzina i orbtni moment. Snaga je proizvod ove dve veličine.

Ima tu malo te stručne neusklađenosti, mašinac predaje energiju vratilu u MJ a ovaj je prima u kWh, u kojim se jedinicama i izražava nekakav energetki bilans kao pokazatelj blage dominacije. Električar pri tome zahteva odgovarajući obrtni moment i konstantnu ugaonu brzinu, a mašinac zbog toga ubacuje prenosnik. Ovakav koncept je bio ćorsokak, nastao pre svega zato što su sve komponente već postojale na tržištu a industrija vetrogeneratora nije razvijala specifične. I dok su proizvođači malih vetrogeneratora pokazivali sve prednosti direct-drive prenosa, kod velikih se kao u svakoj politici čekalo da Siemens poklekne.

Aeroprofil NACA 4412 (ne 15) je najčešće korišćen u amaterskim ostvarenjima, između ostalog i zbog lakoće izrade od drveta. Donjaka, strana izložena vetru, je skoro pa ravna, a gornjaka se onda izvodi jednostavnim zakrivljenjem poštujući samo debljinu i položaj te debljine. Cifre predstavljaju procentualno povijenost srednje linije profila, zatim položaj te povijenosti (x10) a zadnje dve cifre max debljinu. Kad si već pomenuo aerodinamiku, pravilo sklada i osećaj lepog dovoljni su pokazatelji ozbiljne posvećenosti. Rogobatne konstrukcije, ma kako ispratile neke brojke, izazivaju strah i turbulenciju svake vrste.

Ne treba zaboraviti da su graditelji ovih prvih amaterskih vetrenjača davali pravac izgradnji velikih, bili savetodavci, osnivači udruženja i uz saradnju sa instituitima i uz pomoć države razvijali ono što predstavlja bum poslednje decenije. Evo ih, sede po upravnim odborima, njihovo je mišljenje cenjeno i bacaju čežnjive poglede na naša prostranstva. Odavde trepću, žmure i namiguju.

Ako se odlučiš za kupovinu umesto za gradnju, Kinezi su se sa generatorima i kompletnim vetrenjačama već pojavili na evropskom tržištu i konkurentni su cenom i kvalitetom.

Za sada ne razmišljam o kupovini vetrenjače. Izgledao bih možda nekome neozbiljno kada bih izjavio za koliko para mogu da završim željenu vetrenjaču, pa iz tog razloga to neću reći. Čak, šta više, očekujem i dobru efikasnost celog sklopa. Ipak, voleo bih da znam cenu, u Srbiji, kineske vetrenjače nazivne snage 5kW.

Miodraže, imaš privatnu poruku od mene (ako nisi video).

Veliki pozdrav!

Može li mi neko nešto više reći o ovom generatoru sa stalnim magnetima (proizvođač, gde se koristio, preciznije karakteristike, vrsta magneta)?
Uradili smo pomoću "arana" (pogon) i kofe sa slanom vodom (opterećenje) brzinska (ne baš precizna) merenja:

_tri režima između dve faze (debele žice na izlazu):
100Hz_24V_35A
160Hz_35V_45A
200Hz_50V_60A

_jedan režim između dve faze (tanke žice na izlazu):
200Hz_110V_35A

Na izlazu iz statora je 7 žica - 4 deblje (3 faze i nula) i 3 tanje (3 faze).
Pretpostavljam da može da radi sa dva zasebna kompleta namotaja u statoru.






Hvala.
Veliki pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao tecataki dana 03.02.2013. u 20:50 GMT+1]}

Drago mi je da se sve više radi i razmišlja o iskorištavanju raznih obnovljivih izvora energije.
Koliko vidim ovdje je malo ideja i iskustva što se tiče generatora i jakih magneta. I dok nisu postijali jaki magneti, to se nadoknađivalo posebnim napajanjem -pobuda generatora. Za manje generatore iz nekog akumulatora, a za veće iz posebnih manjih generatora. Znači da bi neki el. motor radio kao generator potrebno je da kroz jedan kalem-fazu teče struja iz akumulatora i da stvara jako magnetno polje i pomaže indukciji napona pri okretanju rotora motora-generatora. Tako rade većina generatora u hidro i termo elektranama.
Međutim, amaterski duh i istraživanja su nešto lijepo i praktično. Dovoljno je na običan elektromotor trofazni, na krajeve jednog namotaja spojiti krajeve nekoliko visokonaponskih kondenzatora koji se koriste za jednofazne motore za pokretanje motora. mogu i oni iz veš mašina.
Takav jedan generator sam napravio u toku rata. motor je bio snage oko 5KW i pogonio ga je neki manji dizel motor, mislim od veće kosilice ili od kompresora.
Pri brzini od oko 3000 obrtaja je davao napon oko 250V i frekvencije oko 50Hz . Mogao je da osvjetljava čitavu jednu školu, da rade nekoliko TV-a , punjači za stanice itd. Za prvu pomoć i za ispitivanje može se ovo koristiti i za vjetrenjače, svakako uz reduktorski prenos ne veći broj obrtaja. neki prijatelji su , da bi bilo bolje u pokretanju i radu sa manjim brzinama ugrađivali stalne magnete u stator ili rotor morora ( ne mnogo velike, obično one što su imali) i bilo je znatnog poboljšanja. Predložio bih pojedincima koji već nešto o tome rade da to uzmu u obzir i iskoriste, a saznanja svakako, podjele sa učesnicima ovoga foruma.
Stojim na raspolaganju za eventualna pitanja koliko mognem pomoći.

Pozdrav Luksor,
Ovde na ovom forumu smo se nekako više orijentisali na vetrenjače kao celovite sisteme, a prilagođene amaterskim izvedbama.
Što se tiče vašeg rešenja za generator je dobra stvar, isto može da se izvede i sa običnim trofaznim motorom recimo od 750 o/min kad pređe nadsinhronu
brzinu počinje da radi kao generator.Međutim multiplikatori u amaterskim izvedbama unose mnogo gubitaka kod vetrenjače koja kao celovit sistem ne prelazi ni 30% efikasnosti pa čak ni kod fabričkih izvedbi.Iz tog razloga gledamo da ih izbegnemo ako je moguće.Drugi problem je što vetra nema stalno pa su potrebni akumulatori za čuvanje energije.Zato radimo uglavnom niskonaponske generatore.

---

Pozdrav drugari,
Razmotrio sam vase predloge o kupovini i o pravljenju anemometra, i iskreno ja sam vise za kupovinu ako su cene kao ova dole.
Posle neke pretrage po internetu naleteo sam na ovo:

http://www.pce-instruments.com...ation-pce-fws-20-det_58507.htm

Iskreno meni cena ne deluje realno, ali sam hteo da cujem jos neko misljenje?

Pozdrav i hvala.

Izbor da uzmeš automatsku metereološku stanicu ti je u stvari i jedina opcija ako stvarno hoćeš da znaš šta se stvarno dešava jer imaš podatke u svakom trenutku.Jedino što bi možda po meni trebao da obratiš pažnju je da stanica ima interfejs za povezivanje sa komjuterom da bi mogao da obrađuješ podatke u određenim periodima (nedeljno, mesečno, šestomesečno,zatim danju, noću ili u kom dobu dana itd.) jer sam prosek nemora da znači ništa.Recimo u toku mesec dana možeš da imaš 3-5 dana olujnog vetra a kada to staviš u prosek može da se desi da u toku mesec dana nemaš više od 3m/sec.
Probaću da postavim jedan Excel fajl što sam ja tražio od HMZ.

---

Evo još jednog Excel fajla gde se može poigrati sa promenom podataka kao bi se dobio Model perfomansi vetrogeneratora od 1KW

---

Cena je bagatelna. Bolje da ne znaš koliko koštaju samo senzori (ozbiljniji od ovih upoterbljenih u ovom kompletu).
Npr. "sve u jednom": http://www.vaisala.com/en/prod...athersensors/Pages/WXT520.aspx košta oko 1,903.49 GBP

---

Vladimire,

u našim cenovnim jedinicama imaš isto to ovde,
a nešto slično (ako ne i isto pod drugim nazivom) ovde.

Pre nekog vremena sam mislio to da pazarim, ali za sada sam odustao zbog uloga u elektroniku za kontrolu moje buduće vetrenjače.

Veliki pozdrav!