Tesko unistiv PB automatski punjac

Trafo za ovakve naprave mora biti napravljen sa namerno losom (labavom spregom).

Tako se izbegne glomazna prigusnica koja bi inace bila nuzna.

Evo kako treba namotati trafo za punjac (vazi za sve dobre tiristorske punjace).

Vidi pdf.
-------------------------------------------
Broj navoja se racuna normalno, kao za standardan trafo.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 06.08.2012. u 15:59 GMT+1]}

@_str_

Postavi i komponente na onu sliku pcb sto si napravio.

Tako je preglednije, pa cu brze videti potencijalne greske.

Pozdrav

Evo novih fajlova, razlika je samo u nesto debljim vodovima i vecim pad-ovima. Po ovoj verziji sam izradio plocicu i planirao sam da se diode i tiristor pricvrste zajedno sa pcb-om preko aluminijumskog L profila, pa sve to na hladnjak... Tu su i neke slike kako sam pojacao strujne vodove kao i 'original' fajlovi pa nek prepravlja kako kome volja.

Izvini macola, nisam odma skontao na kakvu sliku mislis... :)

---

@_str_

Drugar,

Izgleda da je to u redu.

Dobro je sto si pojacao one vodove koje treba.
Ostalo je potpuno nekriticno jer nema vecih struja.
Rekao bih da nema greske, mada je moguce da smo obojica nesto prevideli, ali zato postoji revizija i seckanje PCB :-).

Kada budes sastavio spravu, javi se da je pustimo zajedno (moze preko skype).
Posaljes mi PP a ja ti uzvratim skype_name.

Video si nacin motanja trafoa.
To je nuzna stvar, potrebna bilo kom tiristorskom punjacu.

Bices jako zadovoljan radom, posebno kada pocnu zimski dani :-)
----------------------------------------

Kada malo nadjem vremena detaljno cu opisati rad naprave.

Pozdrav

Izvinjavam se na kasnjenju, obaveze... Evo ovako, sklopio sam uredjaj i sve je proradilo 'iz prve', nema gresaka osim sto treba korigovati vrednost otpornika od 470r (macolina sema R7) na 220-330r /2W. Pad napona koji je pravio ovaj otpornik je bio toliki da je na ulazu 7812 bilo nekih 12.5V sto je nedovoljno za stabilizaciju. Punjac je radio i sa starom vrednoscu ali se pojavio problem oko stabilnosti punjenja koja je znala oscilovati i tokom rada uredjaja. Ovom ispravkom punjac je pokazao stabilnost i pouzdanost u radu i siguran sam da trenutno nema kvalitetnije seme u 'slobodnom prometu'...

Prvo ukljucenje treba poceti sa trimer potenciometrima na srednjem polozaju. Bitno je strujnim trimerom ograniciti max. struju punjenja i isto tako pravilno podesiti napon punjenja 24V akumulatora na 27.6V. Polozaj ovog trimera na indirektan nacin ima veze sa kasnijim podesavanjem napona 13.8V dok to nije slucaj u obratnom smeru. Na semi je uocljivo i zasto je to tako...

LED signalizacija pravilnog polozaja klema radi bez obzira da li je uredjaj ukljucen ili ne. Malo jeste 'tripozno' ukljuciti punjac i krenuti staviti kleme + na - a - na +, nesto konjsko se u meni opiralo ovom pokusaju ali zbog kompletnog testiranja valjalo je i to proveriti... Nista strasno se nije dogodilo osim sto je crvena LED to uredno detektovala.
Prelazak punjenja sa 12 na 24V (i obratno) je bio bezbedan zato sto punjac ne isporucuje struju ako nema prikacen akumulato. Dakle, nista od okretanja raznja... :)

Da se osvrnem i na moje konstrukciono resenje... Bez ojacanja strujnih vodova bakarnom zicom ne treba ni pokusavati izvuci 10A punjenja i ovo resenje je na samoj granici upotrebljivosti za ovu struju. Moze se struja punjenja ograniciti i na nekih 8A sto je u mnogim slucajevima vise nego dovoljno. Mnogo bolje resenje, koje je macola ranije pomenuo, je sve diode (grec), tiristor i sant otpornik montirati na hladnjak i sa tankim zicama sve to spojiti sa 'kontrolnom elektronikom'. Ovim bi se izbegli debeli strujni vodovi po plocici i povecao nivo sigurnosti samog uredjaja.

Nisam imao pripremljen transformator kako je to predlozio macola pa sam 'za probu' na sekundar obicnog trafoa ubacio prigusnicu koja je nacinjena na sledeci nacin. Obicno EI jezgro sa ~2cm^2 srednjeg stuba, ~15 navoja lak zice od 1.6mm i vazbusnim procepom izmedju E i I limova od ~1mm. Prigusnica je imala 'normalnu' temperaturu i pri struji od 10A...

Sve u svemu, jako kvalitetan punjac i svako ko ga izradi nece se pokajati, cestitke autoru...

---

@_str_

Veliko Hvala @_str_ !

Moguce da je na uradjenoj seriji bio napon trafoa 28VAC (sto na ovom punjacu nije uopste problem) pa je stavljen veci otpornik ispred 7812 da mu smanji discipaciju.

Ispricao sam vec da mi je dokumentacija pre dosta godina pokradena, uz dva osciloskopa i gomilu vrhunskih alata.

Shemu sam iskopao sa jednog papira koji je "pretekao" iz tog vremena, pa je moguce da je bila neka od revizija u pitanju.

To je bilo napravljeno za ozbiljnu instituciju, kod koje nema z*zanja sa napravom, sa veoma strogim zahtevima i vrhunskom pouzdanoscu.

Rekao sam ti da ces biti prezadovoljan, a posebno ces biti kada pomocu njega "ozivis" poneki upokojen AKU puneci ga par dana sa strujom reda 1-2A (kod onih kod kojih nije otpao aktivni sloj, uspeva se vratiti i 70% kapaciteta, posebno kod stare garde AKU).
Kod onih akumulatora koji su "instant" iscrpljeni toliko da nemaju napon za start punjaca morace se na trenutak dovesti napon iz nekog drugog izvora ( ili skriveni taster koji cu kasnije opisati, bez bojazni, jer tako iscrplen AKU ima veliki Ri, tj. unutrasnju otpornost).
Takve AKU, iako se zbg Ri pune samo sa onih odrzavajucih 100-200mA, samo treba drzati na punjacu sto duze (dva tri dana), i ako posle nekoliko (ili nekoliko desetina) sati pocne da raste struja punjenja za takvog ima sanse.
Ako ga taj punjac ne vrati u zivot, slobodno baci AKU, jer ne moze ga ni jedan drugi punjac vratiti.

Ta osobina "osvezavanja" potice od uskog a snaznog strujnog impulsa sa velikim naponom premasaja, koji prakticno ima osobinu snaznog desulfatorskog uredjaja.

Aku koji se retko koriste je dobro nekoliko dana drzati na punjacu iako su puni (vrsi se desulfatizacija a ne isparava tecnost), to naravno vazi za ispravno podesen punjac (onaj postupak za 100-200mA na naponu zavrsetka punjenja).

Takodje kod UPS naprava (bez obzira da li je elektronski ili motor-agregat tipa), punjac moze TRAJNO biti prikljucen na AKU.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Za razanj ti treba jedan veci Elko (4-10000uF) na izlazu i jedan "podmukli" taster koji ne moze da nadje komsija kada mu pozamis punjac :-).
Taster treba na kratko da spoji bazu i emiter Q9 (ali u tom trenutku dok je spojen vise nemas zastite od kratkog spoja, zbog toga treba da bude "nevidljiv" za komsiju :-). Sa Elko na izlazu, punjac ce sam odrzavati rad, a i zbog KEMS motora za razanj. Mozes lepo okretati nesto na raznju, to je odlican sport :-). U slucaju kratkog spoja sam ce se iskljuciti (ako niko ne drzi tajni taster :-). A i ako drzi, tiristor moze svasta podneti, pa je dovoljna zastita dodatni automatski osigurac od 16A.

Spajanjem baze i emitera Q11, mozes ga "zakljucati" na 13,8V.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Izvrsno si se snasao sa prigusnicom za rasprezanje trafoa (glomazniji nacin, ali kada imas vec gotov trafo onda odlicna prva pomoc).

U jednom od postova sam eksplicitno napisao da se prvo podesava 27,6V. Taj red je neophodan.

Iz unetih improvizacija vidim da si izvrstan elektronicar i da savrseno shvatas rad naprave.

Veliko hvala u ime svih koji ce napraviti to, za odradjenu PCB, modifikacije i misljenje o mom resenju naprave.

Veliki pozdrav

P.S.

Evo videh da si me potpisao na plocici. Izuzetno korektno od tebe.
Moje duboko postovanje!

Možda samo treba napomenuti da podešavanja treba raditi sa ispravnim akumulatorima. Imam jedan sa povećim unutrašnjim otporom (brzo se napuni) i kada sam vec podešen punjač priključio na njega unimer je merio nešto preko 15V. Osciloskop je pokazao 'ravan' deo od nekih 12V (napon akumulatora) i impulse koje šalje punjač. Sa ispravnim akumulatorom ovi impulsi bi bili bolje 'utisnuti' i ne bi toliko štrčali, da se tako figurativno izrazim...

Impulsno punjenje je ono što me je i privuklo da napravim ovaj tiristorski punjač. Ostaje mi samo da pokušam oživeti ovaj stari akumulator koji je već otpisan, pa ću objaviti rezultate.


Pozdrav za mr. Macolu i ekipu...

---

Pa u tim impulsima koji strce je prednost ozivljavanja "upokojenih" AKU, a i odrzavanje dobrog stanja ispravnih.

Oni sto se brzo napune (kojima je veoma opao kapacitet), bez obzira sto pokazuju 15V, i dalje postoji kratak impuls za desulfatizaciju, pa ako je sulfatizovanje povrsine aktivnog sloja razlog malog kapaciteta (a u 10-tak% slucajeva bude to), dovoljno dugim "boravkom" na punjacu ce se "izleciti" (ponekad i na vise od 70% nominalnog kapaciteta), a ako je otpao aktivni sloj, onda mu nema pomoci.

Na zalost, vecina AKU novije generacije imaju veoma tanak aktivni sloj, pa cesto traju garantni rok + 2 meseca, kao da imaju tajmer unutra :-). Hemicari su cudo :-).

Moze se na primer ocitavanjem napona sa shunt-a (posrednim merenjem struje) i poredjenjem amplitude premasaja u odnosu na zaravan, u svakom momentu znati Ri prikljucenog AKU.

Prakticno impuls koji "viri" je direktna posledica postojanja Ri, i sto manje viri, Ri je manji.

Direktan kolicnik amplitude premasaja sa amplitudom struje je vrednost Ri.

Moze se napraviti sa dva peak-hold sklopa (poput VU metra za audio), ili rezultate proslediti do A/D konvertera nekog MCU, pa obracunati u njemu.

Postojeci izvrsiteljski sklop se sa MCU moze dovesti do perverzije: dodavanje sklopa za praznjenje, izracunavanje nominalnog kapaciteta, odnosa ubacene i predate energije, i jos svasta nesto...

Ima tu mesta za "igranje" :-).

Pozdrav

@_str_

Video sam prosle godine (i popravio) jedan stari ukrajinski punjac, genijalno napravljen, sa svim zastitama kao na mom, jedino sto nema automatske zavrsetke punjenja, ni automatsko prepoznavanje napona, pa puni konstantnom strujom bez obzira na napon AKU i predvidjen je za 6-12V.

Ali kako su briljantno resili merenje struje bez shunt-a i bez strujnog trafoa, pa ja sam se raspametio.

O njemu mozes naci ovde: http://www.elitesecurity.org/t452489-0#3131984

Steta je sto nisam znao za njega '88 kada sam konstruisao moj punjac, verovatno bi moj punjac bio mnogo napredniji.

Pozdrav

Meni se svidja tvoje resenje gde struja opada sa priblizavanjem nominalnom naponu akumulatora i koliko sam skontao ovaj pad struje ima veze se podesavanjem PI trimera (mozda i gresim). Ovakvim punjenjem akumulator nije 'isforsiran' i postize se veci kapacitet napunjenosti. Nista ja tu ne bih dirao... :)

Prostudiracu ovu rusku semu da vidim kako su oni to resili...

---

Opadanje struje na kraju punjenja je diktirano opstim pojacanjem sklopa, a pomocu PI_trim se stabilizuje servo petlja da bi radila bez "ljuljanja" tj. suboscilacija na nekoliko Hz.

--------------------------

U ruskom punjacu nije lose resenje za automatski prelazak na starter kada se zavergla, i BRILJANTNO, VANSERIJSKO resenje za merenje struje na prividnom magnetnom shunt-u. Ostalo je sasvim prosecno.

Sa sheme ne mozes videti metod merenja struje dok ne vidis kako je namotan trafo.

Prakticno, oni mere naponsku razliku izmedju tvrdo spregnutog referentnog sekundara od tanke zice (koji je smesten ispod primara), i labavo spregnutog sekundara snage koji je namotan zicom za 50-tak A, na drugoj polovini srednjeg stuba (ta naprava radi i kao starter od 160A i moze tako bar 10 minuta bez frke :-).

Labava sprega je postignuta klasicnom metodom ( split bobin i odmicanje dela sekundara od jezgra, kao na onom mom trafou).

Posto referentni i sekundar snage imaju iste brojeve navoja, sledi da imaju iste napone u praznom hodu, sa porastom opterecenja, na magnetnom shunt-u koji se formira u vazdusnom prostoru izmedju sekundara snage i jezgra nastaje pad napona na sekundaru snage, koji je direktno srazmeran struji i pojavljuje se razlika trenutnog napona izmedju referentnog namotaja i namotaja snage.

Razlika je uzeta kao podatak o velicini struje (i to super radi u rasponu od 0-160A :-).
--------------------------------
Onaj ko je smislio tu metodu merenja je "mrak"!
Pun respekt!
Zadivljen sam! Opasno dobra ideja!
-----------------------------------------------
Otkada sam to video, goni me misao da primenim takav nacin merenja na mom punjacu i izbacim onaj shunt koji se greje kao sporet.
Nego nikako da ulovim vremena, to me muci.

Takodje je njihov uredjaj efikasniji jer koristi dva tiristora, gde je pad napona na ispravljacko-kontrolnoj grupi oko 1,5V ukupno.
Kod mene je grec + tiristor oko 3-3,5V, sto kod vecih struja nije naivno.

Jbg, kod nas je '88 cena tiristora bila nekoliko puta veca od cene greca, pa je to presudilo, a korisnicima je bila bitnija cena od discipacije.

Kod Rusa je oduvek bio drugaciji slucaj, tiristora su imali koliko hoces, i to za dz., maltene su se gadjali njima i lampama :-).

Njihov uredjaj ima bolji KKD, a moj pametnije radi.

Sada vec cena tiristora i nije tako strasna, a moze se discipacija smanjiti na manje od pola postojece na mom punjacu, stavljanjem dva tiristora, i unaprediti ga dodavanjem sklopa za praznjenje sinhronim vracanjem energije u mrezu radi regeneracije i merenja kapaciteta. (vidi temu: http://www.elitesecurity.org/t...zu-kod-cetvorokvadrantnih-SMPS ).
Naravno da bih koristio iskljucivo tiristore radi robustnosti, ali princip bi bio slican ovom na temi.

Ako si raspolozen za eksperiment, mogu nacrtati modifikaciju, a ti da napravis uz moju asistenciju na forumu.

Samo za to je neophodan transformator nalik onom kakvog sam opisao za moj punjac.

Pozdrav

Ideja je odlicna i svako eksperimentisanje u svrhu unapredjenje postojeceg punjaca 'izazovno' zvuci.
Namotavanje transformatora nece biti problem...

---

Super! Onda cemo da ga razgazimo do perverzije :-).

Pozdrav

Obozavam elektronske perverzije, ono sto ne znam da napravim bar cu uzivati prateci kako vi pravite.

I ja Boro. Steta sto nemam vremena kao pre 20-tak godina :-(

Sve vise razmisljam da promenim posao u neki dijametralno suprotan, a elektroniku da nastavim kao hobi.

Veliki pozdrav

Razmisli o gajenju šargarepe, jer ja sam agronom a zelim biti elektronicar .... pa eto ti si elektronicar pokusaj sa agronomijom.
Pozdrav, tema vam je super

Agronom?! Ideja nije losa!
Bar ces imati min. 4 meseca godisnje za svoj hobi (elektroniku).A uz to imas stimulans za gorivo upola cene,novcani stimulans xx din po hektaru (jel treba lepse od toga???)
Jer kao elektronicar moras da radis 12 meseci u godini i nemas nikakav stimulans, a ni vremena za hobi (da gaji sargarepu)
I ja bi vec daaavno bio agronom,samo sot celo imanje (mislim na zemlju) posedujem samo toliko sto imam pod noktiju

He he, tesko bih ja podneo tako usporen posao.

Kada bi me neko primorao da drzim stap za pecanje i netremice gledam u vodu, najverovatnije bi me u prvih sat vremena strefio infarkt! :-)

Neophodna mi je vruca mozdana dinamika. I kada nema problema ja ga ishipotetisem da bih ga resavao :-)

Salim se malo, ali stvarno razmisljam o poslu koji bi zahtevao misaonu akciju, a bio unosniji od elektronicarskog ( bar u ovoj nasoj namucenoj zemlji).

Oduvek sam imao nepresusan generator ideja ("fabricki" mi je dato :-)).

Nikom nije palo na pamet da mi ponudi posao u razvoju elektronike, vec su me citavog zivota koristili da bi resili svoje trenutne interese...

I kada sam u par firmi radio razvojni posao, prevaren sam za deo zarade, a i za deo radnog staza.

Zato sam osnovao sopstvenu razvojnu laboratoriju (Sigma Lab.), i pola zivota se bavim tim, bez obzira na ekonomske rezultate (koji mogu varirati od nikakvih pa do odlicnih, ali kad se izvuce srednja vrednost, ispada da bih mozda bolje prosao da sam pravio burek :-)

To vam je kao slepom namigivati i gluvom saputati...

Jednostavno, kod nas je niska svest o tome kakav rezulat moze proizvesti dobar razvoj.
To se posmatra kao skupo, i u prvi mah samo odnosi novac, a nema svesti o tome da kada krene serija to se neverovatno brzo isplati.

Zivi primer je moj najbolji ucenik, a kasnije ortak i dobar prijatelj, sada ing. Mladen Veselic, sa kojim sam po citavoj EX YU "posejao" gomilu (oko 140) upravljackih sistema za razne automatske procese (PLC-a potpuno nase konstrukcije sa pratecim izvrsiteljima snage, od kojih se za 14 godina nikada ni jedan nije pokvario).

Sasvim slucajno se pojavio kod mene, kao decak, srednjoskolac, ludo zaljubljen u astronomiju i vrlo indirektno i ne posebno zainteresovan za elektroniku (prethodno sam imao 15-tak ucenika po nekim raznim servisima).

Decaku je trebala pomoc oko elektronike za kontrolu precesionog kretanja teleskopa.
Uputio ga je na mene moj prijatelj Zoran Markovic, pokojni otac naseg forumasa mikikg, koji je bio vanserijski covek, programer, elektronicar i radioamater.
Jedan od najboljih ljudi koje sam u svom zivotu upoznao.

U trenutku sam u decaku prepoznao takav potencijal kakav se izuzetno retko srece.

Za vrlo kratko vreme sam ga "zarazio" elektronikom, i kada je poceo da kreira neke stvarcice, neosetno sam mu dodeljivao zadatke od kojih je svaki sledeci kvadratno bio tezi od prethodnog.
Prvo je islo malo teze uz malo neckanja i straha od neuspeha (jer elektronika zahteva znacajnu akumulaciju znanja), ali nema boljeg stimulansa nego kada uz neprimetnu pomoc neki uredjaj "ozivi" u rukama mladog konstruktora.
Kako je vreme odmicalo, njegov napredak je bio neverovatan, jer od savrsenog testa je lako umesiti savrsen hleb :-).
Covek je jednostavno upijao kao sundjer, nikada, bas nikada, mu nije trebalo ponoviti nesto jednom receno.

On je skorije, spletom povoljnih okolnosti (i apsolutno vrhunskim sopstvenim potencijalom), dospeo u jednu multinacionalnu firmu u Nemackoj, koja se bavi razvojem cipova, i ima pripravnicku platu (jos uvek je na probnom radu) koja nama ovde izgleda prilicno nedostizno, takodje izuzetno korektan tretman i fenomenalno opremljenu laboratoriju (bas su se potrudili da ga zadrze, jer u njemu vide potencijal koji ce njima samima doneti puno novca, a siguran sam da ce se tek cuti o njemu).

Oni to znaju ceniti, i imaju jasnu predikciju o odlozenim ekonomskim posledicama ulaganja u razvoj.

Kod nas se takvi slucajevi upotrebe necijeg potencijala mogu na prste nabrojati i skoro da su rezervisani za sportske aktivnosti :-).

Mnogi briljantni umovi su otisli odavde u potrazi za hlebom nasusnim, i vise nezadovoljni nemarom drustva prema njima nego samom zaradom (mada je i to veoma bitan faktor, a opet se svodi na nemar drustva).

U firmi "Motorola", kad je bila u punoj "snazi" je jedan od pomocnih sluzbenih jezika bio srpski jezik :-)
---------------------------------------------------------------

Eto, pomalo sam razocaran, poput "Porshe"-a koji je parkiran u garazi, a nekoliko puta godisnje ga provozaju po par kilometara :-).

Vezan patriotizmom u najproduktivnijim godinama zivota, zeljom da na sopstvenoj rodnoj grudi napravim stvari koje ce biti mnogima od koristi, ostadoh svojih 47 godina ovde, i sada, u ovim godinama se preispitujem da li sam pogresio (iako znam jasan odgovor na ovu dilemu, jos uvek se nesto zavaravam).

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Potpuno sam odstupio od teme i oblasti foruma, ali verujem da ima jos ljudi bas na ovom forumu (vec sam prepoznao ponekog :-), koji dele deo moje sudbine, nacin razmisljanja i deo osecanja.

Zato ja ovo necu brisati.

Ako se moderatorima (ili kom iznad njih) tu nesto ne svidja, neka sa ovim tekstom ucine sta im je volja.


Pozdrav svima

Jos cekamo najavljene el. perv.

Izvinjavam se sto i ja odstupam od teme ali ne mogu da citam ovo i da se ne zahvalim Macoli na lepim recima o mom ocu (YU1ZM). Sve sto znam o elektronici i programiranju sam od njega naucio. SDR radio prijmnici su mu bili jedna od poslednjih zanimacija oko koje je provodio dane i noci. ZMSDR open source software/hardware projekat koji pravim je upravo njemu posvecen.
A "mali Mladnja", kako smo ga zvali, bio je na praksi citavu srednju skolu kod nas u firmi, dolazio je i kad je trebalo (po razporedu prakse) i kad nije trebalo. Uzasno ga je interesovalo sve vezano za elektroniu i programiranje. Bilo je vise slucajeva kada ga nije bilo po nekoliko dana i samo se pojavi sa nekakvim uredjajem sa PIC oko kojeg smo se svi u firmi samo bledo gledali sta je i kako je napravljeno / isprogramirano. Programirao je PIC-ove u FORTH-u samo tako :) ... Drago mi je da radi sad u nekoj ozbiljnoj i velikoj firmi gde ima drasticno bolje uslove za rad i napredovanje.
Ja sam sticajem ruznih okolnosti (raspad Zastave/Yugo automobili kao jednog od velikog "partnera" za elektroniku koju smo tada prozivodili za njih) presao u IT i sada mi je elektronika ostala samo hobi.

---