Moj heroj - RTS - Odlicna emisija za "male" ljude

Emisija je neverovatno dobra i samo neka nastave sa dobrim radom ... U poslednjoj emisiji:
Teško sa nama onima koji se razlikuju od nas!
Od neumesne radoznalosti do grube poruge - svemu mogu da se nadaju od nas koji, samo sticajem okolnosti, pripadamo većini. I na tom pripadanju temeljimo pravo da sudimo i kritikujemo.
Načinimo danas izuzetak, umesto oalke kritike i površnog suda, zamislimo se, i pokušajmo da shvatimo koliko je napora potrebno nekome ko se od nas razlikuje da savlada tu različitost, i da postigne ono što postižemo i mi?
Koliko snage treba osobi sa oštećenim sluhom da bude odličan đak, osobi prikovanoj za kolica da diplomira na fakultetu, osobi bez ruku da stvori skulpturu?
I onda zaćutimo bar na tren, s poštovanjem za njihova dostignuća.
A onda, pokušajmo da shvatimo da li bi im bilo lakše da sve to urade da smo mi prema njima bili malo bolji?
Posle toga, ćutećemo postiđeni...

Filip Mirić

Diplomirani pravnik Filip Mirić prvi je visokoškolac sa invaliditetom u Nišu i drugi u Srbiji koji se zaposlio u pravosudnoj instituciji.
Cerebralna paraliza, od koje je oboleo u najranijem detinjstvu, nije ga omela da sa odličnim uspehom završi osnovnu i srednju školu, kao i da sa prosečnom ocenom devet diplomira na Pravnom fakultetu u Nišu.
" Rad nikad ne ostaje bez rezultata", reći će.
Ali trebalo je doći do tog zaključka, trebalo je raditi "na nedviđeno" godinama, i gajiti nadu da će rad biti nagrađen.
Koliko se teško pravnici sa invaliditetom zapošljavaju u pravosudnim institucijama u Srbiji ilustruje podatak da je pre njega zabeležen samo jedan takav slučaj.
"Posao mi znači mnogo. I na ličnom i na profesionalnom planu. Osećam se korisno, a imam priliku da primenjujem ono što sam naučio na fakultetu", kaže, ne krijući da svako jutro sa radošću dolazi na posao.
Kolicima uz rampu.
Uspinjući se...

Branko Radunković

Kada se u slavonskoj porodici Radunkovića, ratne 1941. godine rodilo šesto dete s rukama do lakata i znatno oštećenim nogama, mnogi od rodbine su predlagali da takvo dete ne treba da živi. Međutim, roditeljska ljubav je nadjačala i mali dečak je odrastao sa svojom braćom i sestrama.
Branko Radunković danas živi u selu kod Batočine i u slobodno vreme fotografiše, kopa baštu, pravi rakiju i sa zidarima popravlja kuću. Branko je modelar, iza njega su stotine izložbi maketa manastira i crkava, koje su do sada videli ljudi u 250 gradova i sela. Sve je on to uradio držeći alat u zubima. I pre svega zahvaljujući jakoj volji kojom pobeđuje hendikep.
Nkada nije bio opterećen time što je rođen bez ruku, već se, jednostavno, prilagodio situaciji i uvek se trudio da bude koristan i da radi ono što ume i može.
Do rata u Jugoslaviji, Branko je postavljao izložbe u dečjim bolnicama. Nosio je svoje makete mališanima od kreveta do kreveta. Tamo je decu hranio i hrabrio, nosio ih na leđima i pevao im. Ondaje sve što je sticao i gradio pet decenija, galerija, biblioteka... makete, sve uništeno. Krenuo je ispočetka, i sada opet ima galeriju u kući koju su mu podigli ljudi dobre volje.
I tako, ne da se Branko ratovima ni nevoljama...

Aleksandra Zarić

Na svu njenu muku, i muku njene porodice, došao još i rat!
Aleksandra Zarić imala je četiri godine kad su njeni pobegli sa Kosova na traktoru kojim je upravljao njen jedva punoletni brat, a koji nikada pre toga nije seo za volan. Takvo je vreme bilo, i takva situacija...
Ni u Kraljevu se nisu zadržali dugo: lekari su ustanovili da je Aleksandri gotovo sasvim oštećen sluh, pa su njeni roditelji rešili da se presele u Beograd, bliže lekarima specijalistima. Tada je još bilo nade.
Beograd je veliki grad, i često se hvali svojim velikim srcem, ali izbliza gledane, neke stvari igledaju drugačije. Za Zariće je mesta bilo tek u izbegličkom kampu na Adi. Iako predviđena kao privremeno konačište, baraka je postala njihov stalni dom. Odatle je Aleksandra odlazila u školu, po petice i diplome, i tu se vraćala da nađe utehu posle grubosti i poruga na ulici zbog razgovra sa drugaricom znacima prstima. Izdržala je: danas pohađa srednju školu, uskoro će imati i posao.
Grad Beograd dodelio joj je prizanje "Heroj Beograda".
A želja da jednom ode u neku zemlju gde ljudi poštuju svakoga, nekad je jača, nekad slabija, ali ne prolazi.

Četrnaesta emisija ZNANJEM PROTIV HENDIKEPA na programu je u nedelju 08.07.2012. u terminu od 17:00 časova na RTS1