atelago,
c iz Lorencovih transformacija je neka konstanta koja ima dimenzije brzine i ne mora imati nikakve veze sa brzinom svetlosti (dobro, po standardnoj formulaciji STR ima). Da li ima, to se utvrđuje eksperimentom. Dakle, o Lorencovim transformacijama se može govoriti i van konteksta svetlosti i one su eksperimentalno proveravane i zasebno. E, ako one važe, onda je to c iz Lorencovih transformacija invarijantna brzina, pa kretala se svetlost tako ili ne.
Drugo, STR objašnjava i Doplerov efekat za svetlost.
Dalje, po tvojoj teoriji bi izvor svetlosti morao da emituje beskonačnu energiju da bi detektor bilo koje brzine mogao da je detektuje (za detekciju je neophodna pozitivna energija). Sunce se sastoji od konačnog broja čestica i u trajanju od 1s se emituje konačan broj fotona, od kojih svaki u trenutku prispeća na detektor ima tačno određenu brzinu u odnosu na njega. Dakle, skup svih tih brzina je konačan, pa treba imati ludu sreću da se među njima potrefi baš c.
Ali, najveći biser je ovo:
Citat:
atelago: S kojim pravom evo Nedeljko dok sam ovo pisao, prikazuje ono što ga niko nije pitao, umesto
da pokaže relativističku formulu za sabiranje brzina?
A gde si ti pitao bilo šta? Koliko ja vidim, samo si iznosio neke konstatacije: "c+v=c", "relativisti tvrde...", "zasnovano je na pogrešnim pretpostavkama". Tu nigde nema pitanja.
E, ako si baš navalio na izvođenje relativističke formule za slaganje brzina, nije problem.
Malo ću promeniti prethodni primer tako da se sistem S' kreće "unazad". Dakle, sistemi S i S' su povezani jednačinama
,
.
Pretpostavimo da se čestica kreće brzinom u u sistemu S.
Dakle,
,
,
odnosno
za
i
.
Dakle, čestica se u sistemu S' kreće brzinom
.
Ali, kako to objasniti nekome ko ne razume ni klasičnu mehaniku?
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Re: Paradoks kontrakcije
,
,
