Citat:
Ne znam za tebe ali ja sam ziveo tih godina u SFRJ i garantujem da se nije zivelo bolje nego u Skandinaviji, ni po cemu!
Moje iskustvo se prilicno razlikuje od tvoga.
Za uzorak imam dve porodice od rodjenih brata i sestre, brat ostao u SFRJ (porodica sa dvoje dece), a
sestra sa slicnim obrazovnim nivoom otisla 1968-me u Svedsku gde sa porodicom (muz Srbin + troje dece)
zivi do dan danas.
Izuzev cinjenice da je svakog leta dolazila drugim automobilom (najcesce Volvo karavanom, jer su oboje
radili za Volvo) ni po cemu drugom nisu ziveli bolje od nas koji smo ostali. Obrazovanje dece je bilo visestruko
kvalitetnije u SFRJ, (sve, a narocito sistem muzickog skolovanja) kostalo je prakticno nista. Emotivni zivot u
SFRJ daleko bogatiji, ispunjeniji, daleko vise prijatelja, slobodnog vremena, manje teskobe.
Postoji poslovica koja kaze 'it takes a village to raise the kid" - e pa 'village' tj. komunalnost, usmerenost ljudi
jednih na druge je bila neizmerno bogatija u SFRJ.
(...kazu da je uzrok svog haosa danas sto treba da ljudi sluze da se vole, a stvari da se koriste - medjutim, kako
trenutno stvari stoje - stvari se vole, a ljudi koriste...)
Cak i ako se uzme u obzir faktor prve generacije u imigraciji - dvoje dece od pomenutog brata koji je ostao
u SFRJ su emigrirali 90-tih u USA, i na osnovu zivotnih kvaliteta stecenih u SFRJ (obrazovanje, sistem vrednosti,
naucenost da kvalitetno razmisljaju) u roku od desetak godina potpuno dostigli i prestigli materijalni nivo
egzistencije ovih u Svedskoj.
Gotovo da nema lokacije na kugli gde se sezdesetih i sedamdesetih zivelo kvalitetnije i bezbriznije nego u SFRJ.
Nisam narocito ubedjen da su strani krediti bili presudan faktor za blagostanje, s obzirom koliko je industrija bila
na zdravim osnovama.
Re: Vraća se robovlasništvo, ali ovaj put finansijsko
