elitemadzone.org - O Bogu (civilizovana diskusija)

Marenović Slaviša

Član broj: 85917
Poruke: 1298

+264 Profil

^{01.09.2011. u 00:39 - pre 153 meseci}

Citat:

Nedeljko: Izvini, nisam video tvoje poitanje, pa hajde da odgovorim i dopunim prethodni odgovor.

Prvo, ne kažem ja da su bili jeretici, već je stav o tome zauzela Crkva na saboru. Dakle, to je stav Crkve, a ne moj stav. Crkva je sigurno imala svoje teološke razloge zašto je njihovo učenje smatrala pogrešnim sa kojima ja nisam upoznat, ali crkvenih dogmi ima više od par komada.

Ne kazes ti? Cek da te podsetim, strana dvanaesta:

Citat:

Samo sam čekao da se neko na to upeca. U ostalim crkvama je spaljivanje jeretika bilo uglavnom sporadično. To nikada nije isto kao kada postoji ustanova koja sistematski sprovodila.

Da se razumemo, nazivanje takvih jereticima i osuđivanje takvog učenja i proglašavanje učenja jeresju je u redu. Time zauzimaš svoj stav o tome i protiv toga nemam ništa. Imam protiv ovoga ostalog - telesnih i drugih kazni, ubijanja, oduzimanja imovine, proterivanja itd.

Hajmo dalje....

Citat:

Drugo, to što ih je Crkva proglasila jereticima nije za osudu, jer svako, pa i Crkva ima pravo na lični stav o nečijem učenju.

LICNI stav? Crkva nije crkva jednoga coveka pa da on zauzima svoj stav i namece ga ostalima.
Nema LICNIH stavova u crkvi. Samo kako je zapisano. Ali, kad smo vec tu, hajde da pogledamo sta je to sto je bio problem kod bogumila.
Ti kazes da su u pitanju stavovi protiv hijerarhije, protiv vlasti. Zapitaj se gde bi danas bili da oni nisu istrebljeni.
Problem je bio visestruk.

Crkvi je smetala pismenost. DA, PISMENOST!
Jer samo je glupa i zatucana rulja dobra pastva. A bogumili su bili jako pismeni, ucili su se medjusobno citanju i pisanju.

Drugo, nisu placali porez, tako da ne samo sto crkva nije ubirala prihode od njih, vec nije ni drzava. Tu je jos vise pojacana u to vreme neraskidiva spona izmedju crkve i vlasti.
Da te podsetim, u vreme progona bogumila drzavu su cinila dva elementa: CRKVA I SVETOVNA VLAST
Bili su neraskidivo povezani.
A ti kazes:

Citat:

Treće, zločine nad Bogumilima nije počinila Crkva (koja nije ni imala vojsku), već svetovna vlast.

Dakle, ovo sto kazes ne stoji. Da li je kraljeva/knezeva ili cija vec vojska proganjala je potpuno nebitno, jer su crkva i drzava u to vreme bili takoreci jedno.
U to vreme jos nije bilo sekularnih drzava!

Citat:

Čisto sumnjam da je Crkva na saboru donela odluku o progonu Bogumila. Ono što je sasvim moguće je da je podržala vlast u tome, što je za osudu.

Četvrto, svojim stavovima protiv hijerarhije i bilo kakve vlasti Bogumili su prvi udarili na vlast, pa su dobili šta su tražili. Daleko od toga da to opravdavam, ali i danas moćnici rade svašta sa čim se ja ne slažem.

O odnosu crkve i drzave:

Citat:

Tokom srednjeg veka postojala su dva osnovna tipa odnosa između crkve i svetovne vlasti:
Primat državne vlasti nad crkvenom (cezaropapizam), koji je postojao u Vizantiji, gde je poglavar svetovne vlasti (car) faktički bio poglavar crkve (papa): on je imenovao crkvenog poglavara, carigradskog patrijarha. Carevi su se često mešali u dogmatske sporove, regulišući dogmu i rituale ediktima i zakonima. Takva situacija je postojala u Istočnom rimskom carstvu iz vremena prvih vaseljenskih sabora (počevši od borbe protiv arijanstva), tokom kojih su crkvena lica apelovala na cara u rešavanju dogmatskih, obrednih i crkvenih pitanja. Konačno, takva odredba je bila sadržana u Kodeksu i Novelama cara Justinijana, koji je rekao da je „izvor sveg bogatstva crkve velikodušnost cara“.
Primat crkvene vlasti nad državnom (papocezarizam), je počeo da se formira na teritoriji Zapadnog rimskog carstva posle njegove propasti. Ovu ideju je prvi put formulisao episkop hiponski Avgustin u svom delu O državi Božjoj: osnovna ideja ovog rada, koji je napisan nakon zauzimanja Rima od strane Gota i inspirisan tim događajem, jeste zamena državnog jedinstva Rimskog carstva duhovnim jedinstvom pod vođstvom Crkve. Konačno, ova teza se pojavila u pismu pape Gelasija I caru Anastasiju I, koje je dobilo naziv po svom početku Duo sunt. U tom pismu papa je upravo istakao da postoje dve vlasti: svetovna i duhovna, i da duhovna vlast ima veću težinu.

Ova dva tipa odnosa su našla svoju pravnu formulaciju u dva oblika: tzv. simfonija i konkordat. Simfonija je prvi put bila formulisana u 6. veku u šestoj Justinijanovoj noveli. Konkordat se prvi put spominje u 12. veku (Vormski konkordat).

Tokom novog veka javlja se novi odnos:
odvojenost crkve i države (sekularizam), koji je postao preovlađujući u savremenim demokratskim društvima.

LINK: http://sh.wikipedia.org/wiki/Hrišćanska_crkva (EDIT: problem s linkom zbog dijakritickih karaktera, a mrzi me da linkujem, kopirajte)

Usput, onako prijateljski ti savetujem da procitas knjigu IME RUZE, ili da pogledas istoimeni film.

PČELAR.

OTKUPLJUJEM STARI NOVAC, STRIPOVE, ITD
_______________________________________________________________________