O Bogu (civilizovana diskusija)

Eto ponovicu se ...

A ti hoćeš da kažeš da je vaš tvorac Pentijum ili tako nešto! Onda i tebi sve 10010110101000101111010110...

http://en.wikipedia.org/wiki/SRT1720
http://www.wired.com/wiredscience/2008/11/next-generation/
http://www.nytimes.com/2011/08/19/science/19fat.html?_r=1

Nisi verziran dovoljno da o tome diskutuješ.

Link 2:


Link 3:


Dobro čitaš, laboratorijski miševi imaju 44% povećan životni vek, sada, u ovom trenutku, zato što ne možemo stvoriti ništa.

Da li znaš kako se dobija insulin?


http://en.wikipedia.org/wiki/Humulin

Gubim vreme diskusijom ovde.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 30.08.2011. u 00:49 GMT+1]}

Po vašoj teoriji sve što postoji na ovom svetu mora imati tvorca. Ako tvorac postoji ko ga je stvorio ? Ako se stvorio ni iz čega zbog čega se i svemir kakvog ga poznajemo nije mogao stvoriti ni iz čega :)))

Argumentuj :)))

Prostaci i glupaci



Prostaci su poznali i priznali Spasitelja sveta, glupaci su ga odbacili.

Da li si ti vešt, Teodule, praviti razliku između prostaka i glupaka? Zaista, razlika je velika, iako to mnogi ne vide, pa ne videći mešaju i izjednačuju jedno s drugim. Prostak i glupak, vele, to je jedno isto. Tako govore oni koji su privikli, po lenosti uma svoga, da se hrane zabludama.

Ako je zdravlje isto što i bolest, to je i prost čovek isto što i glup čovek. Znao je to bolje i od mene i od tebe Onaj koji je izabrao prostake za svoje apostole i blagovesnike.

Hajte za mnom, reče Isus ribarima, i oni ostaviše mreže ribarske i pođoše za njim. Kako li je čaroban morao biti glas iz usta Njegovih, kad je pokrenuo tolike ljude da ostave svoje zanimanje i krenu za njim! U prostim dušama Petra i Andreja i Jakova i Jovana taj glas je odjeknuo ne kao glas čovečji nego kao Božji.

Za dokaz toga neka nam posluže Filip i Natanail. Najpre Filip: kada ču glas hajde za mnom, on poznade da je to glas Gospodnji, pa odmah nađe svoga druga Natanaila i saopšti mu da mu se javio u svetu prorečeni i očekivani Mesija, govoreći: Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci – njega nađosmo (upravo On njih nađe a oni Njega poznaše) Isusa iz Nazareta.

Čuvši to Natanail malo s ironijom odvrati: Iz Nazareta li može biti što dobra? Filip ne htede dokazivati, nego mu samo reče: Dođi i vidi. Dođi, Natanaile, pa sam vidi Njegovo lice i čuj Njegov glas, i bićeš uveren kao i ja, kao i Petar i Andreja i svi ostali.

Posluša Natanail svoga druga, pa dođe Isusu, i vide i ču. Pa kad vide lice Njegovo i ču glas Njegov, i uveri se u prozorljivost Njegovu on nadmaši Filipa u priznanju Isusa kao Gospoda, jer uzviknu: Ravi, Ti si sin Božji, ti si car Izrailjev!

Ovo su prve dve proste duše koje su, posle Jovana Krstitelja, dale izraza svome ubeđenju, da je Isus zaista Mesija, Car nad carevima i Spasitelj sveta. Jovan Ga je prvi poznao i nazvao Jagnjetom Božijim: Evo, Jagnje Božije koje uze na sebe grijehe sveta. A i ovaj Jovan, lav pustinjski, u stvari bio je jedna prosta duša prosta i kao kristal čista.

Tek docnije Petar je iskazao šta on misli o Isusu. I to onda kad je Isus postavio pitanje svima učenicima, šta oni misle ko je On: A vi šta mislite ko sam ja? Tada Simon Petar objavi ono što je od početka skrivao u duši svojoj, i odgovori: Ti si Hristos, Sin Boga živoga.

Proste je duše bio i sav onaj narod, koji je hrlio u masama, u hiljadama i hiljadama, za Isusom, da ga samo čuje, da ga vidi i da se zadivi; da se nahrani Njime, da se napoji Njime i da gorke živote svoje zasladi Njime.

Jednom kada On govoraše narodu, podiže glas jedna žena iz naroda pa mu reče: Blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sisao. (Lk. 11, 27.) Tako je uzviknula žena iz naroda, ne Irodijada i ne Salomija iz Irodovih salona, nego žena iz naroda, to jest prosta duša, ali ne glupa duša.

Pa i sami panduri jevrejski, koji behu poslani od svojih starešina da uhvate Isusa, vratiše se i rekoše: Nikad čovjek nije govorio kao ovaj čovjek. Zasiktaše na njih, na te proste duše iz naroda, učeni glupaci jerusalimski: Zar se i vi prevariste? Vjerova li ko od knezova i fariseja? Nego ovaj narod koji ne zna zakona – proklet da je! O velikog svedočanstva protiv samih onih koji su ga izrekli! Narod koji nije znao zakon poznao je Zakonodavca, a znalci zakona nisu mogli poznati Zakonodavca! Zaista, ono su prostaci a ovo glupaci. Jer je važnije poznati Tvorca nego tvorevinu, i korisnije čuti zakonodavca nego zakone.

Proste duše, prosto oko, bez naočari predrasuda. U noćnom mraku mnogi cvetovi u prirodi zatvaraju se, a kad sunce obasja otvaraju se, da se ogreju i nahrane svetlošću sunca nebeskoga. To se isto dogodilo i sa bezbrojnim prostim dušama ljudskim, koje su pre Hrista bile zatvorene zbog mraka oko sebe i koje su se otvorile onda kad se javilo Sunce pravde. Međutim baš ta božanska svetlost Hristova bila je suviše jaka za mnoge izveštačene duše, te su se one pred njom zatvorile kao sparušeni cvetovi. Dogodilo se ono što je Isus sam rekao: Ja dođoh na ovaj svijet, da vide koji ne vide, a koji vide da postanu slijepi (Jov. 9, 39.) Reč je ovde o prostacima zdravim i sposobnim za veliku svetlost i o glupacima sa škiljavim duhovnim vidom.

Ove poslednje Isus, istina, nije nazvao glupacima, kao što ih mi nazivamo. Nazvao ih je slepcima, što je jedva blaži izraz. On ih je nazvao još "premudrim i razumnim". Kakva otmena ironija! To su oni sami sebe smatrali premudrim i razumnim, u stvari bili su slepi i glupi. Ovo su reči Isusove: Hvalim te Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima. (Mat. 11, 25.)

Tu istu misao iskazuje apostol Pavle pišući Korinćanima, kako je Bog izabrao ono što je u očima sveta ludo, i što je slabo, i što je neplemenito, da postidi ono što je – opet u očima sveta – premudro, jako i plemenito. (I Kor. 1, 27.) Najbolju karakteristiku daje opet Pavle kako o sebi tako i o drugim apostolima govoreći: Ako sam i prostak u riječi ali u razumu nijesam. (II Kor. 11, 6.)

Glupaci su bili oni koji kad se građahu mudri poludješe, po reči istoga slavnoga Pavla. U takve glupake spadali su fariseji, književnici, sadukeji i prvosveštenici, pa onda uz njih i neznabošci Pilat i Irod. Iako su oni među sobom bili krvni dušmani, drug drugu so u očima, ipak su se zbog Hrista postupno približavali jedan drugom, dok se najzad nisu svi saglasili – svega jednom u svom životu i svega u jednoj stvari – da ubiju Onoga koga je Bog poslao i koga je prosti narod primio kao Mesiju.

Dok narod obožava Hrista, sladi se Njegovim rečima i divi se Njegovim delima, dotle starešine jevrejske, obuzeti ognjenom zavišću i zverskom jarošću, trude se da ga uhvate na reči, pa mu stavljaju ovakva preglupa pitanja:

Zašto tvoji učenici trzaju klasje u subotu?

Zašto tvoji učenici jedu neumivenih ruku?

Treba li ili ne davati porez ćesaru?

Zašto učenici Isusovi ne poste kao što čine učenici Jovanovi?

Zašto On isceljuje ljude u subotu?

Zašto sa grešnicima jede za jednom trpezom?

Koja je zapovest najveća u zakonu?

Kad su sedmorica braće imali u ovome svetu jednu istu ženu, čija će ona biti u onome svetu?

Mi smo deca Avramova, a On čiji je i odakle je?

Glupi Pilat pak nalazi da On nije ništa kriv, ali pere ruke i izriče Mu smrtnu presudu! Ima li gluposti veće pod nebom?

Glupi Irod, koji je za ljubav igračice posekao pravednog Jovana, očekuje od Isusa da kao neki indijski fakir izvede pred njim neko čudo, neki hokusbokus, radi uveseljenja. A kad mu Mesija ne učini to zadovoljstvo, on ga obuče u belu ludačku košulju.

Uzmimo samo jedan primer, jedan od mnogih, koji jarkim bojama predstavlja sliku i prostaka i glupaka. Jednog dana kad se ču da je Isus došao u Kapernaum, nagrnu svet da Ga vidi i čuje, a mnogi donesoše svoje bolesnike da ih On isceli. Pa mu njih četvorica donesoše i jednog čoveka uzetog (paralisanog celim telom), a kroz krov od kuće s mukom spustiše preda Nj. Reče Gospod uzetome: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se grijesi tvoji. I čovek ustade zdrav. Pazi sad, Teodule, kako se prostaci i glupaci podvojiše kao voda i ulje. Prvo prostaci: A narod vidjevši zadivi se i proslavi Boga koji je takovu moć dao ljudima. Onda glupaci na to: Ovaj (t.j. Isus Iscelitelj) huli na Boga. Ko može opraštati grijehe osim jednoga Boga?

Vidiš li, slugo Božji, Teodule, u čemu je razlika među njima? Prosti ljudi gledaju glavno a glupi sporedno. Prostaci vide slavno delo Hristovo, pa ushićeni slave Ga rečima i suzama radosnicama, i usklicima: Nikad se ovo nije videlo u Izrailju! Glupaci pak gledaju na to delo kroz naočare zavisti, lične sujete i paragrafskih predrasuda, pa pomućenim umom umujući i mutnim vidom gledajući stavljaju jedno glupavo pitanje: Ko može opraštati grehe osim jedinog Boga?

Prigni uho, Teodule, da ti nešto šanem na uho. Sva istorija Hrišćanstva od onih dana do danas jeste jedna ogromna pozornica na kojoj se vide samo dve vrste igrača: prostaci i glupaci. Ja to mislim u odnosu ljudi prema Hristu. Jer Hristos se javio kao osovina točka svekolike drame svetske od Adama pa do kraja vremena. Taj točak se kao pijan vrteo tamo i amo, i ljudi su basnoslovili o njemu prema svojoj fantaziji. Ali kad se javila osovina, videlo se i saznalo kretanje točka. Prema toj osovini sve se ravna, sve se meri i sve se ceni. Nema drugog merila.

Proste duše su one koje ne mogu da razdvoje od najvećih stvarnosti ni sitna neznanja, ni mnoga sitna znanja, ni bogatstvo, ni siromaština, ni ma kakva zemaljska pretrpanost bilo duhovna ili materijalna. Proste je duše bio i bogati Josif iz Arimateje, i učeni Nikodim, i lekar Luka, i ugledni Jair knez jevrejski, i onaj kapetan rimske posade u Kapernaumu, čak i veoma učeni zakonik Gamalil, pa i njegov učenik Savle. Zašto su oni bili prosti a ne glupi? Zbog sačuvane sposobnosti da razlikuju glavno od sporednog, i duhovno od birokratskog, i božansko od čovečanskog.

Aj, Teodule mili, priznajem ti, da i u naše dane, u ovome dvadesetom stoleću, ja ne mogu da vidim treću vrstu ljudi. Vidim samo prostake, bogomoljni seljački svet, koji su za Hrista i glupake – antihriste. Ono je ogromni narod Božji, a ovo su sitničari i – u odlučnim trenucima izdajnici Boga i svoje duše. Jednomišljenici Judini!



Odlomak iz knjige:'' Teodul'', svetog Vladike Nikolaja Velimirovića.

Ovde je sve lepo objašnjeno ko su prostaci, a ko glupaci...

http://www.pravoslavna-srbija.com/forum/index.php?topic=1077.0

zanimljiv prikaz...

---

Neverni Toma je isto bio prostak i glupak ? :)))

Hajde, zar ovo treba da se komentariše? Pa jevrejski sveštenici su, pre svega, želeli da uklone Hrista jer je širio opasnu jeres i podbunjivao narod, zato je Pilat i uradio ono što je uradio. To je bio politički potez.
I za to je dovoljno pogledati u sami Novi zavet, ništa drugo nije potrebno.

Problem je što vladika hoće ovce da im bude pastir....

Neki ovde pokušavaju da članove ES podele na prostake i glupake. Bogovski nema šta. Xa Xa Xa

Kako je tema 'o Bogu', moze se pomisliti da se radi o jednom, jedinstvenom pojmu.
Moram jos jednom podsetiti da smo veci period svoje poznate istorije proveli kao pagani,
vec je bilo podsecano ranije u raspravi. no to nas ne sprecava da i kao pagani razmisljamo o
uzvisenom bicu, sto bog svakako zeli da bude.

Ako uzmemo u obzir razlicite kulture, ne samo hriscane, videcemo da svaka ima po neko
uzviseno bice, odnosno nekog boga.
U tom smislu mozemo govoriti o Bozanstvu, koje zavisno od kulture, gde se javlja, propoveda
odredjene vrednosti.

Pitanje postojanja ili ne postojanja Boga je nesuvislo,
naravno da postoji, ideja o Bozanstvu egzistira duboko i dealeko koliko seze i nasa podsvest,
ona je prisutna uzasno, za nas, dug period i nikada nije nestajala niti slabila, vec je
menjala svoju pojavnost.

Dokle i kada god, i gde god je prisutna i misao, a da ne spominjem govoriti o ideji Boga, pa
i pisanjem na ovom forumu, samo potvrdjujemo egzistenciju ideje o Bogu.
I najsrastvenijii zagovornici nepostojanja boga mu pomazu da poveca svoju prisutnost, jer
diskutujuci o njemu odrzavamo ideju zivom i jakom.

No, ja bih iz naslova teme zakljucio da tema i nije pitanje postojanja ili ne postojanja,
vec prosto, 'o Bogu'.

Kako je sve (ili skoro sve) sto poznajemo, bipolarno, tako i Bog ima svoju suprotnost.
Za belu boju kazemo da je prisustvo svih boja, kroz prizmu cemo videti ceo spektar, koji je
nase oko u stanju da vidi, tako i za crnu boju kazemo da je odsustvo svih boja.
Bog je skoro uvek odeven u belu boju.
I sama rasprava na temu je postala 'postoji li ili ne', sa par agnostickih stavova, koji su
sami po sebi nesigurni, jer ideja je da se u nista ne moze biti siguran, sem u to da je sve
nesigurno. To vec znamo sta je; advokat kaze da su svi advokati lazovi...

Veoma je malo tako dugotrajnih ideja, kao ideja Bozanstva, i svaka ima svoju suprotnost;
dobro i zlo
svetlo i tama
sam atom je bipolaran
Sve one koegzistiraju,i jedna bez druge bi bili kao softver bez hardvera...

Simptomaticno je da se Bog nekako uvek vezuje za dobro naspram Sotone koji je zao u
hriscanstvu, pa tako slicno i u drugim religijama.
Bog i religija takodje koegzistiraju u gotovo neraskidivom odnosu, pa i ako neko kaze da on
veruje drugacije, kada svoju ideju izlozi ona je veoma nalik na postulate raligija.
Bog se gotovo uvek vezuje za dobro, naspram zla, u svojoj sustini, sem ako nije u pitanju
mazohizam.
U hriscanstvu, Isus kaze; 'gle, Bog je ljubav'.
Bozanstvo ima neverovatnu potrebu da se vezuje za neku tako jaku i staru ideju, kao sto je i
sama ideja o njemu samom.
Ljubav je veoma vazna karika na koju Bozanstvo racuna.
Takodje, u mnogim religijama, a znamo da je Bozanstvo uglavnom vezano za religije, imamo pre
nastanka Bozanstva, ili onog sto je delo Bozanstva, neku recenicu slicnu recenici; 'u pocetku
bese haos', pa tako imamo i Boga Haosa u grckoj mitologiji.
Simptomaticno je da se Bozanstvo gotovo uvek vezuje za 'red' naspram haosa.

Kako smo kroz istoriju evoluirali, i predstava o Bozanstvu je pratila put evolucije, i mi bi
morali da se potrudimo da se tako i nastavi.
Kao sto su paganske ideje, vise Bozanstava istovremeno , izgubile na znacaju, ne uvek, i ne
svugde, ali poprilicno, tako i dominirajuca ideja danas, jednog uzvisenog bica, mora kroz
vreme dozivljavati svoju reviziju.

Kako su veoma male sanse, gotovo nikakve da ce ideja o Bogu, biti napustena, kao sto sam i
rekao, i njeni ljuti protivnici samo podpomazu da se odrzi, u nesmanjenoj jacini,
moze se reci da je ona preko potrebna, cak neophodna, 'hleb nasusni'.
Na nama ostaje da se potrudimo da bude vezana, i odrzi ono sto je korisno covekovom razvoju,
tesko je razluciti sta je to korisno, ali ako podjemo od osnove od koje smo sazdani, a to je
samoodrzanje, naslucuje se pravac ka kome bi i uzviseno bice moralo ici.

Kako nas mnoge religije vec dugo uce, malte ne upisuju u genetski kod, kako je sve prolazno,
da menja svoj oblik, tako i nauka vec postavlja hipoteze o konacnosti svega sto poznajemo,
setite se udzbenika koji govore da ce se sunce, jednoga dana ipak ugasiti, mozemo naci
zacetak neke zajednicke misli.

Simptomaticno je takodje da se za filozofiju kaze da je majka svim naukama, jer su proizasle
iz misleceg procesa, a ona se bavi razmisljanjem. Zaista puno velikih filozofa i naucnika
koji su doneli svetu evolutivna otkrica, se slazu; 'da Boga nema, morali bi ga izmisliti'.
Pa makar da cuva osnovne moralne kocnice i eticke norme, kako se ne bi destrukcijom unistili.
Boga trebamo videti u kreativnosti, jer on za sebe tvrdi da je veliki kreator, priblizimo mu
se...

Svet, svemir, i sve pojmljivo postoji u onoliko oblika, koliko je misljenja o
njemu. On ne postoji kao takav, nigde vise, tako neponovljiv i jedinstven, samo u onome ko ga
je takvog zamislio, video i doziveo.
Tako je i Bog u sustini stvar nase percepcije, i ima onoliko oblika koliko nas misli onjemu.

Samo od nas samih zavisi, kakav ce oblik imati, kakve ce mu namere biti, i sta ce mu biti
svrha.

Potrudimo se da nas odvede u dobrom pravcu.

<sub>[Ovu poruku je menjao vladant dana 30.08.2011. u 04:33 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao vladant dana 30.08.2011. u 05:05 GMT+1]</sub>

---

Toliko reči a ni jednog argumenta.



Naravno da ne postoji. A što je ova reč nesuvislo postala popularna u poslednje vreme :) Oni koji negiraju postojanje boga negiraju i postojanje satane :) Tako da polariteta tu nema. Dvaput ništa je ništa crva nije ni bilo. :)))

Upravo Vi i ja pomazemo da se egzistencija Boga odrzi, i cak ojaca...
Zar je to tesko razumeti?

<sub>[Ovu poruku je menjao vladant dana 30.08.2011. u 05:01 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao vladant dana 30.08.2011. u 05:02 GMT+1]</sub>

---

A šta to pokušavaš, obrnutu psihologiju? :))

Upravo argumentovane diskusije dovode do toga da ljudi malo porazmisle o onome što su nekako po difoltu prihvatili. Bez ikakvog kritičkog mišljenja. Egzistencija nečega što ne postoji ne može da se ojača :)

Dosta te besmislene rasprave! Za vašu informaciju, imam i ime i prezime i izgled i meil i nalog na [es]-u. Šta još više hoćete?

Bog.

---

@vladant

A šta sa religijama u kojima boga nema, kao što su Džainizam, Konfučijanizam, Sajentologija?

A šta sa sekularnim društvima, kao što su Evropa i Kina, oba sa više od pola ateista?

Ako bog postoji, zašto toliko ljudi lepo može živeti kao da ne postoji uopšte?

Možda je nepotreban? To samo trebaš da prihvatiš.

U međuvremenu, za pare koje daješ popovima kupi nešto svojoj deci, korisnije je.

To jeste zanimljivo filozofsko pitanje ali nikako ne negira mogućnost postojanja tvorca.

To isto pitanje možeš da postaviš o svetu i kao ateista, samo umesto ko stavi šta. Dakle šta je uzrok nastanka sveta? I šta je uzrok tog uzroka? I šta je uzrok uzroka tog uzroka, itd. Dakle po pitanju nastanka sveta i teisti i ateisti imaju isti problem da objasne prvi uzrok. To ne znači da prvog uzroka nema, samo postojanje je dokaz da ga ima.

Samo što tu onda ide jedna stvar koja se ne sviđa ateistima a to je da bez Boga prvi uzrok je vremenski udaljen beskonačno daleko jer bi bilo beskonačno uzroka poslednje nastale posledice u svetu a to dalje znači da bismo mi (ukoliko je uzrok fizički pa potpada pod zakone fizike) bili beskonačno vremenski udaljeni od prvog uzroka pa samim tim ne bismo nikad ni dočekali svoje postojanje, postojali bismo tek beskonačno mnogo vremena od prvog uzroka - dakle nikad, a mi ipak postojimo. Dakle za objašnjenje našeg postojanja neophodan je ipak taj neki metafizički a ne čisto fizički uzrok.


_{[Ovu poruku je menjao Onaj dana 30.08.2011. u 09:32 GMT+1]}

---

Hajde da dam crkveni odgovor na pitanje ko je Boga stvorio bez ulaženja u to kome će odgovor da se svidi.

Sve osim Boga je relativno i ima početak i kraj. Samo je Bog apsolutan, bespočetan i beskrajan. Svet (tvorevina) obuhvata i prostor i vreme - i oni su stvoreni, tj. spadaju u ono "sve osim Boga". Pitanje ko je Boga stvorio se svodi na pitanje šta je bilo pre Boga. E, pa pre nije postojalo, jer Bog obitava u večnosti, koja je vanvremenska kategorija, za razliku od istorije koja obuhvata vreme od početka do kraja.

---

:))))

Važi Bože, nego, već se na ES pre tebe javio još jedan Bog:


http://www.elitemadzone.org/t435718-3#2937261

---

Hoćeš reći http://en.wikipedia.org/wiki/Big_Bang :)))







Po današnjim matematičkim modelima stvaranja svemira nije potrebna nikakva božanska ruka da se to dogodi. On se stvara sam od sebe. :)

^Onaj

Prvo, nakon primedbe o zanimljivosti pitanja "ko stvori tvorca?" činiš zamenu teza u smislu da umesto odgovora postavljaš pitanje.
Drugo, ateisti nemaju isti problem. Ono što je trenutno stanje i vidjenje tog problema sa strane fizike je najbolje što je ikad postignuto i u skladu je sa eksperimentalnim nalazima. Nasuprot tome religijska vidjenja nemaju osnova ni u kakvim validnim eksperimentima.
Treće, osim teorije po kojoj svemir ima početak postoji i teorija po kojoj svemir nema početak već postoji oduvek. Eksperimentalni podaci u poslednjih 50 godina daju veliku prednost teoriji po kojoj svemir ima početak.

4. Setih se teoreme po kojoj ne postoji najveći prost broj. Zanima me da li bog može da učini i stvori najveći prost broj tako da teorema ne važi jer me nervira? Al ne ono "može mame mi" već sa dokazom!

Hoću da kažem da sam to pročitao u udžbeniku dogmatike za studente pravoslavnog teološkog fakulteta u beogradu (doduše, negog vrlo bajatog iz ko zna koje godine). Crkvene dogme su starije od teorije o velikom prasku.

---