Stabilisani Ispravljac 13,5V/30A Pomoc Molim vas

Pozdrav,

napravio sam stabilisani ispravljac pomenut u naslovu teme, prema semi koju sam pronasao ovde:
null
http://www.bas.plumts.com/isprav1.pdf
Ovom prilikom moram da se zahvalim autoru seme na njegovoj pristupacnosti.

Elem, sve sam napravio sam, pocev od plocice, kutije, motanja torusnog trafoa 220/18V/18A, nabavke komponenti, njihove montaze itd. Sve sam uklopio, kako tako, i probao ispravljac. Bio sam potpuno iznenadjen kada sam na izlazu dobio predvidjenih 13.8V, tako reci iz prve. Radosti nigde kraja pa sam se odmah bacio na pravljenje zastite koja je takodje data u sklopu projekta na site-u autora. Zavrsim i to, montiram i probam. Prilikom paljenja dmah mi je izbacivala zastita napona iako mi je ocitavanje na izlazu bilo 13,8V. Mislio sam da je to samo greska na modulu zastite ali je to u stvari bio pocetak mojih problema.

Pokusao sam da povezem opterecenje na izlazu, sijalicu 12V/20W. Odmah nakon povezivanja sijalice napon skoci na 19-20V i ostaje na toj vrednosti i kada se opterecenje otkaci. Kda sam umesto sijalice nakacio malu busilicu, napon je takodje skocio a busilica je neravnomerno radila i menjala broj obrtaja (povecavala i smanjivala). Onda sam krenuo sa potragom za kvarom.
Prvo sam zamenio stabilizator napona 78L12, pa tantalce (probao sam i sa obicnim elektrolitima), pa tranzistor T5 (stavljao sam i neke BDX-ovce), pa stavljao trimer umesto otpornika R1 menjajuci vrednosti otpora ali nista od toga nije dalo rezultata.

Zatim sam otkacio T5 i merio napon pri ukljucenju. Na izlazu stabilizatora 78l12 dobijao sam uvek trazenih 13,8V. Po meni, radilo se nekontrolisanom radu pobudnog tranzistora T5 koji kada se otvori ostaje otvoren dajuci punu pobudu izlaznim tranzistorima.
Neko mi je rekao da je mozda sklop zaoscilovao, sto me je navelo na zamenamu svih elektrolita i blok kondenzatora na ploci stabilizatora, ispravljackih dioda, otkacio sam izlazne tranzistore i umesto njih postavio samo jedan 2N3055 sa otpornikom od 0,1 ohm ali i dalje sam na izlazu dobijao 13,8V bez opterecenja a nakon opterecenja, pa makar i malog, napon je skakao na gore pomenutih 19-20V.
Zatim sam umesto originalnog trafoa i gretz-a sve to povezao na drugi trafo, slabiji gretz i neki manji eletrolit (reda 3300uF/50V), rezultat je bio isti.

Stvarno vise nisam siguran sta jos mogu da proverim. U takvoj fazi sam da mi dodje sve da pobacam pa krenem iz pocetka.

Jos i ovo, posto sam sam pravio i projektovao plocicu, nebrojeno puta sam proveravao semu, vodove, orijentaciju komponenata, njihovu ispravnost, pa mislim da je sve to iskljuceno kao moguca greska.

Negde sam, prilikom potrage za pravim resenjem, na ovom site-u u jednom od starih postova iz 2004, i odgovoru koji je dao korisnik guja_011 (mislim da je on posto sada nisam uspeo ponovo da ga nadjem), kaze se da je jedan od problema ovih ispravljaca povecanje izlaznog napona kod velikih opterecenja ukoliko je nedovoljan kapacitet ulaznih filterskih elektrolita i neadekvatan tranzistor T5. Ja imam 4x10000uF/63V na ulazu i tranzistor koji je naveden u semi BD646.

Bio sam malo opsiran ali se nadam da sam uspeo da objasnim sve sto je uradjeno i sto sam pokusavao. Ja nisam uspeo, pa se nadam da ste vi mnogo pametniji i da mi mozete dati nekoliko saveta koji be mi mogli pomoci. Ne kaze se uzalud da je vise glava pametnije od jedne.

Hvala !!!!

Kompletan projekat tog ispravljaca, autor je objavio u INFO ELEKTRONIKA br. 68. Sa svim objasnjenjima, pcb, montazna sema i dr.

http://www.elitesecurity.org/t356835-0

_{[Ovu poruku je menjao maljak dana 26.02.2011. u 19:11 GMT+1]}

Maljak,

Prvo hvala na brzom odgovoru.

Bio sam na autorovom site-u. Znam za Elektro. Kontaktirao sam autora seme koji mi je ljubazno ustupio i nacrt plocice za koju ste vi postavili link. Ja sam kasnije tu plocinu morao da preuredim posto nikako nisam uspeo da je uglavim u kutiju koju sam napravio.

Uspeo sam cak i da mail-om kontaktiram veoma zauzetog gdin-a Borivoja koji mi je dao neke od smernica sta proveriti ali ni to mi nije pomoglo. Rekao mi je da je do sada sklopio nekih 100 komada i da ni sa jednim nije imao problem koji ja imam. Zbog svega toga sam sve ponovo rastavljao i ispitivao ali...

Ako je to potrebno mogu da napravim fotografije stampane plocine i svega ostalog na ispravljacu i da to okacim, mozda neko po tim slikama moze da vidi u cemu sam pogresio.

Stvarno vise ne znam sta mi je ciniti.

Da samo jos napomenem, ispravljac pravim za svoju licnu upotrebu a ne za prodaju. Potreban mi je za napajanje radio stanice.


Nadam se da ima jos predloga.

Za ispravljac
1. Smanji R1 na 10- 30 oma
2. Direktno na nozice 7812 postavi keramicke kondezatore 0,1uF izmedju 1 i 2 i 3 i 2
Za zastitu ne znam postavi semu

Posto si prepravljao stampu, dali si ispostovao upustvo autora:

citat: Veoma je važno i da dva tantal elektrolita od 1uF/35V(poželjno je da budu tantal), kao i blok kondenzatori od 47nF budu zalemljeni što bliže uz IK1 i sa što kraćim nožicama. Inace SVI blok-kondenzatori su ISKLJUČIVO disk-keramički.

Maljak,
Cini mi se da sam sve ispostovao ali probacu danas da nacinim slike i iste okacim pa vi procenite.


Tomam,
prvo hvala vam na uzimanju ucesca u temi.
Naravno probacu da odradim izmene koje ste mi predlozili pa cu javiti ima li napredka. Samo mi recite, sto se tice blokova od 0,1uF, da ih stavim umesto tantala ili paralelno tantal kondezatorima?
Sto se tice sklopa zastite, cini mi se da on radi OK. Problem zbog koga je iskljucivao naponski deo najverovatnije je u vezi sa neregulisanim naponom na samom delu stabilizatora. Inace napon je deklarisan na 13,8V a zenerica u zastiti mi je 14V, pa je moguce da tih 0.2V i nije neka razlika.
Kao sto rekoh u predhodnom mail-u sema zastite se nalazi na istom site-u autora, a kasnije cu da postavim i link.

Hvala obojici na odgovorima.

E ovako,
Sada su da probam da nakacim neke od slika koje sam nacinio.

Radi se o izledu spolja
Iznutra
Izlazni tranzistori
stabilizatoru
elektrolitima
plocici

E to bi bilo to.

maljak,
Videcete na jednoj od slika u krupnom planu koliko su dugacki vodovi, kako stabilizatora tako i tantala.
Na slici PCB1 mozete da vidite kako izgleda stampana plocica sa rasporedom elemenata na njoj. Cini mi se da ni na originalnoj plocici razmak izmedju IK1 i tantala nije manji.

Tomam,
Uradio sam ono sto ste mi predlozili. Stavio sam otpornik od 33 oma, posto mi je taj bio pri ruci, a direktno na kontakte stabilizatora, sa donje strane plocice, postavio sam disk blok kondenzatore od po 0.1uF. Nisam sklanjao postavljene tantale.

Nakon ponovnog povezivanja video se delimican napredak. Naime, pri malim opterecenjima (mala busilica 12V) napon je opadao za nekih 0.2V, ali kod povezivanje sijalice 12V20W, napon je skakao na 14.8-15.1V.

Onda sam skinuo tantale i probao bez njih. Cini mi se da je tada sve radilo stabilnije ali je i dalje kod iole veceg opterecenja (sijalica) napon skakao na 15V.

Hocu li dobiti bolje rezultate ako jos spustim vrednost otpornika R1?
Imate li jos korisnih predloga?

Hvala!!!

ne možeš r1 baš puno da smanjiš, ipak na njemu treba da bude dovoljan napon za darlington.

probaj ovo iz priloga, to je 2 minuta posla

guja011,

Prvo hvala i vama na ucescu.

Probao sam ovo sto ste predlozili. Na stabilizatorskom delu su ostali blok kondenzatori od 0.1u, bez tantalaca i otpornik R1 vrednosti 33 ohma.

Pri ukljucenju napon je bio predvidjenih 13,8V. Prilikom kacenja sijalice sa duplim vlaknom 12V/21+5W, napon se sada spustao na 12.0-11.9V. Po meni to je vec normalno, mada je to opet veliki pad napona za struju od nekih 2.5A.
Napominjem jos jednom da je trafo namotan za nekih 18A, na izlazu daje 18Vac, gretz-ovi su 2x50A, ali da uzmemo da su 2x30A za svaki slucaj, mogu se delimicno videti na jednoj od slika. Zbog toga mi je malo cudan ovoliki pad napona.

Ali opet da ponovim, ovo mi je logicnije. Napon pada a ne raste pri opterecenju.

Recite mi u cemu gresim, sto se tice osnovne seme i sta treba ispraviti u svemu tome?


Hvala!!!

treba tu uraditi i poneko merenje. naprimer koliki je napon na kolektorima tranzistora u odnosu na masu kada je ispravljač neopterećen i kada opteretiš sa navadenom sijalicom.
drugo, 78l12 je stabilizator predviđen sa struju od samo 100mA pa nije uputno skidati otpornik r1 niže od navedenog 33 oma (ili probati da se nekako nabudži standardni 7812 pa onda opet proba)

Izmericu pa cu javiti rezultate.
Meni samo nije jasno sta se desava sa originalnom semom. Kako je moguce da je autor sklopio stotinak ovakvih ispravljaca i nikada nije imao ovakav slican problem. Sta ja tu radim pogresno. Svi delovi i vrednosti su prema semi.
Pomenuo sam to u svom prvom postu, samo je jedan gospodin, mislo sam da ste to bili vi, rekao u jednom od postova da se desava povisenje napona kod velikih opterecenja, nedovoljne kapacitivnosti filter elektrolita ili kod koristenja BDX tranzistora umesto BD koji je na semi. Ja nisam prekrsio niti jedan od ova tri uslova.
Ispravljac mi treba za napajanje radio stanice pa ne zelim da ga stavim u pogon dok ga ne proverim i dobro iztestiram, da ne bude ono "deda spalio Djenku".
A sta mislite o vracanju onih 180 ohma sa seme?


Uglavnom, postovacu rezultate merenja.

Hvala!!!

Da se i ja malo umesam.

Po mojoj proceni uredjaj ti osciluje, a razlog je veliko pojacanje sa otporom od 100(33)oma i darlingtonom BD646.

Zameni otpornik R1 i postavi od 8oma kao i tranzistor T5 tu je odlican BD244C(nikako darlington).

U punom opterecnenju napon sme da drifta svega 10mV.

Naravno mnogo je bolji obican 7812 izdrzljiviji je od 78L12 a struja je otporinkom od 8oma 100ma maksimalna osim u kratkom spoju.

Pozdrav.

Uređaj osciluje i jedna ili sve tri diode 1N4148 su probijene.


Prvo izvadi sve tri 1N4148 i stavi potpuno nove 1N4007 kao i novi T5 darlington.
(moram dati malo obrazloženje - kada su svi elektroliti prazni i dovede se napajanje na trafo, tantal na ulazu
IK1 je prazan pa je samim tim u prvom momentu kratak spoj te jurne velika struja za njegovo punjenje ogranicena samo

otporom vodova , otpornikom R2 od 0,02 oma i otporom sekundara ukljucujuci njegovu induktivnost , ta struja može da
uništi spoj C-E T5 jer je u toj situaciji on direktno polarisan kao i sve tri diode 1N4148 . Ovo ne može da spreci ni usporeni

porast napona zbog punjenja ulaznih 40000 uF jer je torusni trafo vrlo "tvrd"a diodice 1N4148 mogu da izdrže vrlo malu

struju, vrlo kratko vreme. )

Ukloni diode D1 i D2 i veži tacku C sa šeme na plus od C1 do C4. preko jedne diode 1N4007 naravno anoda na plus

kondenzatora a katoda na tacku C.

Izbaci oba tantala jer im nije tu mesto.
Fizicki na mesto ulaznog tantala stavi 0,22 uf blok kondenzator obican poliester MKS 4 WIMA ili slican i to upravo
zalemljen na same nogice regulatora
Obrazloženje je sam DATA SHEET pa da ne dužim.

Prekidac u izlaznom kolu takode pravi više problema nego koristi kao i upotreba torusnog trafoa u ovakvoj štedljivoj
konstrukciji ali o tom potom ako bude trebalo.


Pozdrav.

guja011

Rezultati merenja, pri vrednosti otpornika r1-33 oma i povezanosti prema vasoj probnoj slici su:
masa-kolektor izlaznih tranzistora bez opterecenja - 25,4V
masa-kolektor izlaznih tranzistora sa opterecenjem (sijalica) - 23,7V


Magnat,
Hvala na ucescu.

Nisam siguran kako to autor tacno kaze ali je nesto tipa, struja koja protice kroz pobudni tranzistor T5 moze da dostigne i do 5A pri punom opterecenju (on je semu radio za opterecenja do 30A), pa se zbog toga stavlja darlington tranzistor koji to moze da izgura. Mislite li da ce BD244C izdrzati toliku struju. Sa druge strane na netu sam nalazio seme slicnog tipa na kojima izlazne tranzistore goni obican 7812 koji na izlaznom kraju ima osigurac od 1A a slucaj da tranzistori otkazu pa da struja direktno ide preko njega. Ako stabiliator moze da vrsi pobudu zasto to onda BD244 ne bi mogao. Tako da stvarno nisam siguran sta je najpametnije. Guja011 rece da otpornik R1 ne treba spustati ispod onih 33 oma kojeg ja trenutno imam na ploci.
Pomisljao sam i o montazi obicnog 7812 koji sam cak mislim i montirao u kombinaciji sa BD244, kada sam imao tantale na ploci u kombinaciji sa otpornikom od 180 oma ali je rezultat bio isti. Autor seme takodje kaze i to da ukoliko se zeli postaviti obican 7812 onda treba izvrsiti neke korekcije. Koje, to ne kaze.


mbm,
hvala na ucescu.

Od ovolike kolicine informacija sam poceo da tiltujem i spajam na masu, samo jos licna da mi rikne.

Upravo sam prokontrolisao diodice 1n4148 i rekao bih da su OK. Onako polulaicki razmisljam, da su riknule ja nikako ne bih imao 13.8V na izlazu bez opterecenja ili sa malim opterecenjem vec bi taj napon bio manji.
Oba tantala su izbacena nakon predloga jednog od ljubaznih ucesnika i na njihovo mesto postavljena dva bloka od po 0.1u, koji su direktno zalemljeni na nozice stabiliatora, odozdo na ploci.
Diode D1 i D2 su odspojene nakon predloga guje011 i napajanje sklopa stabilizatora je povezano na elektrolite, kako to vi predlazete ali bez diode 1n4007. Nakon sto sam to odradio napon vise nije isao na gore nego na dole ali je pad od skoro 2v pri opterecenju od oko 2.5A malo preveliki pa trazim resenje sta jos uciniti. Probacu i stavljanje diode 1n4007

Nadam se da cu uskoro doci do resavanja problema prekidaca u izlaznom delu i predpostavljam da ce to biti najlaksi deo.

Uglavnom hvala svima na interesovanju i cekam nove predloge. Na primer zasto polazna sema kod mene ne radi a kod autora radi u stotinak napravljenih primeraka?

samo ti stavi običan 7812 umesto maleckog pa probaj (sa svim dosadašnjim izmenama)

Odlično , drago mi je da smo do sada bili od pomoći.

Napon pada jer sklop nema odgovarajuće pojačanje.

Da bi završio posao predlažem da razmotriš sledeće: ipak stavi umestto 0,1 uF 0,22uF na ulaznoj nogici.
Izmeri napon na diodama kad je uključen potrošač. pa ako nije koliko treba ipak menjaj diode pa makar i sa 1N4148 ali novim.
Otpornik na izlazu pored pražnjenja kondenzatora ima još jednu značajnu
ulogu a to je ostvarivanje minimalne potrebne potrošnje da bi sklop i dalje radio.
Tranzistori imaju neku minimalnu struju kolektora pri kojoj i dalje postoji pojačanje a i 78L12 najbolje stabiliše ako je

opterećen strujom od 1-40 mA.


1. Treba nam struja 78L12 koja je od 1-40mA zbog najbolje stabilizacije -neka bude 20mA
2. Treba nam kolektorska struja darlingtona od minimalno 5mA da - pojednostavim stvar neka bude 10mA
3. Treba nam kolektorska struja svakog 2N3055 bar 5mA takođe - neka bude 4 x 10mA

Da se to sve postigne na 13.8V treba nam otpornik paralelan izlazu manji od 13.8V/90mA znači 150 oma 2W
a ne 470 oma i treba da se poveća kolektorska struja darlingtona pa treba staviti jedan otpornik
od Vbesat(2n3055)/Ic znači 1.5V/10mA =150 Oma između kolektora BD646 i izlaza IK1.

R1 od 180 oma je veći nego što treba.

Struja do koje potrošnja ide samo preko 78L12 je određena sa Ube(bd646)/R1 dakle pošto dozvoljavamo
najviše 20mA na regulatoru onda je R1 =1.5V/20mA . (BD646 DATA SHEET)
Ostatak struje preko 20 mA do ukupne izlazne potrošnje sada ide preko tranzistora jer se tada otvara BD646.

Dakle
Otpornik paralelan izlazu 150 oma 2W ili još bolje 300 oma 2W dva komada paralelno jer je disipacija primetna - 1.4 W.
R1=75 oma
Dodatni otpornik sa kolektora darlingtona na izlaz IK1 je 150 oma.

Pored ovoga nikako ne odbacuj mogućnost da je neka komponenta neispravna.

Nadam se da sam bio od pomoći da danas uređaj proradi.

Pozdrav

Slobodno ti stavi jednu crvenu led diodu 5mm umesto tih 1n4148 i dobit chesh 13,8V.
Sto se tiche BD244C koji ja predlazem nikad ne moze prochi struja od 5A jer bi to znachilo da
izlazni tranzistori imaju manje pojacanje od 6 sto iskreno sumljam ispod 30 mislim da nisam naleteo nikad.
Jedini ogranicavajuchi faktor je trafo i naravno neki osigurac. Naravno pri kratkom spoju struje su velike a su i kratkog trajanja.

Objasnjenje seme autora sa njegovog sajta. Mozda pomogne u resavanju problema>

Na sl.1 data je �ema kompletnog stabilizatora bez mre�nog transformatora. Sekundarni napon trafoa ne bi trebalo da bude manji od 16V niti veći od 19V, jer bi se u prvom slučaju kod velikih struja mogao pojaviti brum u izlaznom naponu i lo�a stabilizacija, a u drugom slučaju bi dolazilo do pregrevanja rednih tranzistora T1-T4, zbog prevelike razlike ulaznog i izlaznog napona.Svakako i �ica kojom je namotan mre�ni transformator, bi bez većih problema morala izdr�ati potrebnu struju. Ja sam tu koristio torusni trafo snage 500W, ali svakako nema smetnje da to bude klasični E-I tip ili sa C jezgrom. Kada god naručujem trafo, tra�im da primar ima vi�e izvoda u razmacima po 10V počev' od 200V pa do 240V pa to i vama savetujem jer daje dodatnu fleksibilnost budući da napon gradske mre�e nije svuda isti a često nije ni stalan.
"Srce" uređaja je integrisani stabilizator napona 78L12 i mora se koristiti ba� ovaj za 100mA/12V sa srednjim slovom "L". Sličan ispravljač bi se mogao raditi i sa jednoamperskim 7812, ali uz delimičnu promenu �eme. Samo kolo je ovim re�enjem potpuno hladno, bez obzira na izlaznu struju iz stabilizatora.
Sklop funkcioni�e na sledeći način: kada poraste struja koju "vuče" potro�ač, izlazni napon ima tendenciju da opadne. Taj pad će "osetiti" i IK1 pa će, propu�tanjem sve veće struje kroz redni tranzistor (koji se nalazi u samom kolu), poku�ati da taj pad kompenzuje i vrati izlazni napon na zadanu vrednost. Samo kolo to neće moći jer je maksimalna dozvoljena struja kroz njega 100mA. Struja koja kroz kolo protiče ide preko otpornika R1 od 180 oma/1W i na njemu stvara određeni pad napona. Na krajeve ovog otpornika vezani su emiter i baza jednog PNP Darlington tranzistora T5. Na ovaj način je postignuto da se relativno vrlo malim strujama kroz IK1 i R1 upravlja prilično velikom strujom kroz spoj emiter-kolektor tranzistora T5. Ovde je namerno kori�ćen Darlington tranzistor da bi IK1 bio �to manje opterećen, a taj tranzistor mora imati kolektorsku struju Ic od barem 3-5 Amp, jer kod velikih izlaznih struja, ukupna struja svih baza T1-T4 (a to je i kolektorska struja T5) mo�e biti i nekoliko ampera. T5 dakle promenom svoje kolektorske struje, vi�e ili manje "otvara" redne tranzistore T1-T4, koji se zajedno pona�aju kao neka vrsta promenjljivog otpornika, propu�tajući vi�e ili manje struje sa ulaza na izlaz stabilizatora, na taj način kompenzujući pad napona na izlazu usled povećane potro�nje.
Zadana maksimalna struja je prilično visoka, pa je gotovo nemoguće doći do takvog tranzistora koji bi, bez većeg "napora" propu�tao takvu struju. Zbog toga se redovno koristi paralelni spoj vi�e slabijih tranzistora. U tom slučaju pojavljuje se potreba da tranzistori budu upareni tj. istog ili �to sličnijeg strujnog pojačanja. U koliko su te razlike veće, u toliko su veće i �anse da se neki od njih pregreva dok je neki drugi gotovo hladan. Kao kompromisno re�enje autor je koristio tranzistore 2N3771 kojima je Ic max=30A pa bez problema podnose 5-8 A koliko kroz svaki protiče pri maksimalnoj struji iz uređaja. Svakako, moguće je koristiti i dobro poznati 2N3055 ali bi ih trebalo barem 6-8 za tra�ene uslove rada.
Neophodno je ove tranzistore veoma dobro hladiti, �to je autor postigao upotrebom dva velika hladnjaka i ventilatora. Na jedan od tih hladnjaka je postavljen i T5. U cilju boljeg prenosa toplote, po�eljno je tranzistore uz upotrebu silikonske paste montirati direktno na hladnjake bez liskunskih podlo�ki, ali se tada hladnjaci MORAJU električki odvojiti od �asije jer će biti na pozitivnom potencijalu. Ako vam se čini da je to slo�en posao, jednostavno ispod svakog tranzistora postavite liskunsku podlo�ku premazanu silikonom sa obe strane. Tada mo�ete hladnjak montirati i sa kontaktom sa �asijom ali će prenos toplote sa tranzistora na hladnjake biti ne�to lo�iji. TRANZISTOR T5 MORA U OBE VARIJANTE IMATI LISKUN!!!
Izvesnu specifičnost mo�da predstavlja sklop za napajanje samog IK1. On se sastoji od dioda D1 i D2 kao i kondenzatora C5 i C6. Uređaj bi radio i bez ovog sklopa ako bi se emiter T5 spojio sa pozitivnim polom glavnih ulaznih elektrolita. Međutim, kod većih struja ovi elektroliti će se jako prazniti, pa će i napon na njima jako varirati. Dodatkom D1,D2,C5 i C6 ovo se izbegava pa je stabilizacija neuporedivo bolja.
Na ulazu stabilizatora nalazi se ispravljački sklop koga čine Grec i četiri paralelno vezana elektrolita od po 10000uF/40V. Grec mora biti vrlo kvalitetan i predviđen da izdr�i struju barem 25% veću od maksimalne projektovane struje celog uređaja. Ja sam koristio velike Motoroline mostne ispravljače u metalnom kući�tu predviđene za 200V/35A u trajnom pogonu. Ovakvi ispravljači mogu kratkotrajno izdr�ati struje i nekoliko puta veće od ove, �to je veoma va�no, jer ne treba zaboraviti da su u momentu uključenja uređaja, elektroliti C1-C4 potpuno prazni pa se pona�aju gotovo kao kratak spoj, tj. da bi se napunili "povuku" struju kroz Grec od nekoliko desetina ampera. U koliko je Grec lose dimenzionisan ovo moze prouzrokovati njegovo pregorevanje.
Korisćena su četiri elektrolita od 10000uF mada bi bilo bolje da ih je �est. Bilo bi dobro kod ispravljača ove vrste dr�ati se starog u praksi proverenog pravila: ulazni elektrolit 2000uF za svaki amper struje koju hoćete da "povučete" iz ispravljača, a na izlazu 100uF za svaki amper.Autor je morao da napravi kompromis sa manjim ukupnim kapacitetom jer je jedan od sporednih zahteva bio i da uređaj ne zauzima vi�e od polovine PPS-a! (HI!!!)
Kontakt "K" otvara i zatvara Re2 sa Sl.2 i mora da podnese struju od 30-40Amp, dakle treba koristiti rele sa vrlo velikim kontaktima, ili sa većim brojem �to snaznijih kontakata vezanih paralelno. Kada Re2 NIJE POBUĐEN kontakt "K" je zatvoren. Obratite pa�nju da namotaj relea bude za jednosmernu struju i za 12V, i sto je jo� va�nije, da u aktiviranom stanju ne vuče struju veću od 50-80mA jer su tiristori BRX47 za trajnu struju do 100mA. Ako ne mo�ete da nađete rele sa tako malom strujom pobude, moraćete da upotrebite sna�nije tiristore.
Izlazni napon će zavisiti od karakteristika IK1 i broja dioda vezanih sa njegove no�ice za masu i mase. Naime zbog tolerancija u izradi ovih kola, njihov izlazni napon mo�e, od primerka do primerka da varira i do &#plusmn0,5V, tako da će nekad biti potrebno staviti dve a nekad i tri diode u seriju da bi se dobio potreban izlazni napon. Nemojte se brinuti ako ne dobijete bas 13,8V koliko skoro redovno pi�e u uputstvima proizvođača. Ovo uop�te nije tako bitno (u razumnim granicama) jer će svaki moderan tranzistorski transiver bez ikakvih problema i rizika raditi sa napajanjem od 12-14,5V. Na kraju krajeva, veći broj tih uređaja je predviđen za mobilan rad, dakle iz automobila, a automobilski akumulator u toku vo�nje retko kad ima napon od 13,8V a često je i preko 14V!
Veoma je va�no i da dva tantal elektrolita od 1uF/35V(po�eljno je da budu tantal), kao i blok kondenzatori od 47nF budu zalemljeni �to bli�e uz IK1 i sa �to kraćim no�icama. Inace SVI blok-kondenzatori su ISKLJUČIVO disk-keramički. Takođe obratiti pa�nju i na R2. Kod autora je to paralelna veza pet otpornika od 0,15 oma/9W, pa je rezultat toga otpornik 0,03 oma/45W. Kod potro�nje od 30Amp na ovom se otporniku stvara pad napona od oko 1V �to daje disipaciju od 30W. U koliko ispravljac dimenzioni�ete za neku drugu maksimalnu struju, izračunaćete ovaj otpornik kao:

Objasnjenje seme sa autorovog sajta, pa mozda pomogne u resavanju problema