Preduzetnik paušalac, pravdanje rashoda, korekcije paušala, firmarina, radna knjižica, itd

To je ono sto i mene buni. Na prvom mestu, mislim da se treba napomenuti/razjasniti da povrat PDVa moze traziti samo preduzetnik koji jeste u sistemu PDVa, zar ne? Sta vredi sto ja izvozim da sve prsti, ako nisam u PDVu, zar ne?

PS. I Saja i PCTel su pogresno shvatili moje nezgrapno formulisano pitanje koje se doticalo broja radnika.... nisam mislio da mogu, eto, jer cu imati vise ljudi koji rade za mene, ocekivati od drzave bilo sta, vec da ako budem primio ekipu da bude prijavljena kod mene umesto sto su sada freelenceri, moj promet kao preduzetnika ce svakako otici iznad 4 miliona i ja hteo, ne hteo, ulazim u PDV.... Mislim da cu se drzati preduzetnicko-pausalne forme dok budem mogao. Saja je to odlicno izdefinisao vise puta i hvala mu na tome. Vodjenje DOOa je mnogo ozbiljnija i skuplja opcija, u koju necu ulaziti dok ne budem morao....

Tako je. Vrate ti jednom, a onda ti zauvek ostan obaveza da svakog meseca popunis papir nulama i odneses u poresku upravu.

Tako je. E, sad, tema je pocela tako kao je pocela, a onda postala preobimna sa malo pausalaca, malo knjigasa a umesao se sa pitanjima i po neki doo... Ja cu to gledati da dovodim u red postepeno, kad budem imao vremena.

---

Naravno da ne možeš da odbijaš PDV ako nisi u sistemu PDV. Inače, izvoznici nemaju razloga da se plaše PDV-a, čak naprotiv, koristan je. Ti ćeš povremeno kupiti kompjuter, pa telefon pa ćeš dobiti račun za isti taj telefon, struju, infostan, internet... za sve ćeš to moći da odbijaš PDV, tj. da ga potražuješ od države. Zapravo sve račune koje dobijaš a imaju neke veze sa obavljanjem delatnosti ti možeš da odbiješ PDV (osim ako to zakonom nije zabranjeno za neke konkretne slučajeve).

tako je, samo bih dodao da ulazak u PDV znaci i trosak 500-1000 EUR godisnje za knjigovodstvo + odredjen broj sati za obradu, cuvanje i odnosenje dokumentacije i na kraju svaka nova obaveza je i nova glavobolja. Kad se sve to sabere i oduzme pa podvuce crta, onda svako dobije za sebe odgovor na pitanje da li zeli ili ne zeli da bude u pdv.

---

Da li preduzetnik moze da bude netko ko je vec zaposlen u drugoj kompaniji? Na koji nacin se podizu pare sa racuna?

1. Da.

2. Odes u banku pa podignes, ili uzmes biznis VISA katicu pa podizes sa bankomata.

---

@Predraze, ukoliko preduzetnik moze da bude neko ko je vec zaposlen u drugoj firmi kako onda placa pio i zdravstveno..mislim ako sve to vec ima placeno preko firme u kojoj radi..izvini sto zvucim ko moron, ali sve mi je ovo bas nejasno:(

Bit svega je da mi je u firmi prestao radni odnos, ali cu i dalje raditi i dobijati ne platu nego procenat od zarade. Sada ne znam kako da to regulisem...ako sa firmom potpise ugovor o delu onda moram da placam doprinose od toga sto zaradim 40% sto mije previse. Ne znam da li mi se isplati da postanem preduzetnik pausalac tj da li ce mi onda obaveze biti manje? Ovaj limit od 3 000 000 nema sanse da predjem... Ukoliko muz uz svoj posao postane preduzetnk pausalac bojim se da mu njegova plata + ovo sto bi primio na racun na osnovu mog rada za moju bivsu firmu ne predje limit gde bi morao da plati ovaj porez na dohodak od 10%. Koliko je taj limit sada?
Takodje kako se obracunava koliko ce biti to pausalno placanje. Meni ce zarada varirati mesecno od 100 000 do 20 000...Da li postoji neka formula?

Nekad je starno tako i bilo. Ko radi u firmi i ima registrovanu radnju, radnja mu je dopunska delanot i ne placa doprinose jer ih vec placa u firmi.

Onda su se dosetilida i tu mogu malo da uymuharaca, pa se tako placaju porezi i na dopunsku delatnost, samo u nekom uanjenom obimu. Mislim da se ne placa zdravstveno.

---

Ne plaća se samo doprinos za zdravstveno i nezaposlenost, pio i porez se plaćaju. Od ukupno 46%, bude 32% nameta.

A kako oni odredjuju to pausalno placanje. Recimo ako ja kazem da ce mi zarada biti prosecno 30 000 mesecno koliko bi bilo pausalno placanje za taj iznos?

Otprilike 10.000-12.000 mesecno (ako je neko procitao obrisanu poruku pisalo je godisnje sto je greska).
Nema veze sta navedes kao ocekivanu zaradu/promet, zavisi od opstine i dela grada (razvijenost, tj. prosecne zarade u toj opstini i slicnim radnjama).
Ako si vec u radnom odnosu manje je za ~20-25% (ne placca se zdravstveno i osiguranje za nezaposlenost koje je ~13% od ukupnih 46%).
Ovo ne ukljucuje "firmarinu" (taksu za isticanje firme ili kako se vec zove tacno), koja se vec extremno razlikuje od opstine do opstine.

Inace, kako neko ko je skroz izvoznik moze biti u PDV-u kad se izvoz izuzima iz proracuna limita od 4m? (ili ovo vazi samo za prodaju softvera i slicno preko neta gde sve ide elektronski?)

_{[Ovu poruku je menjao Dexic dana 04.02.2011. u 11:28 GMT+1]}

Otisao je muz jutros do apr, ali je bila uzasna guzva tako da nije uspeo sve ni da ispita, ali rekli su mu sledece: da pausalno placanje zavisi od sifre delatnosti (e sad da li postoji nacin da se sazna za koje sifre je vise, za koje manje, meni licno treba nesto u stilu, konsalting, istrazivanje trzista, marketing...nesto gde mogu da prodajem maglu:)) i takodje mu je rekla da to sto on zeli da bude pausalac ne znaci da ce mu i to odobriti. Kada ih je pitao od cega to zavisi rekli su mu da nema pravila (!?)
Pokusavala sam da provalim koja je prosecna plata za Suboticu, ali nisam uspela...uvek nalazim samo za Srbiju...

Evo nasla sam dosta detaljno kako se odredjuje pausalni deo placanja pa ko ima zivce neka cita::
"I. USLOVI ZA PAUŠALNO OPOREZIVANjE

Član 2.

Preduzetnik koji ispunjava uslove za paušalno oporezivanje iz člana 40. Zakona, a koji smatra da s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, može da podnese zahtev za paušalno oporezivanje Republičkoj upravi javnih prihoda - odeljenju za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda u opštini na čijoj je teritoriji registrovan, odnosno obavlja delatnost (u daljem tekstu: nadležni poreski organ).

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi poslovne knjige, odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti;
2) iznos ukupnog prometa ostvarenog u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno iznos planiranog prometa kada počinje obavljanje delatnosti;
3) podatke o činjenicama i okolnostima od značaja za utvrđivanje visine paušalnog prihoda: mesto na kome se radnja nalazi; opremljenost radnje; broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice; tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja; površina lokala; starost preduzetnika i njegova radna sposobnost i ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.

II. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANjE VISINE PAUŠALNOG PRIHODA

Član 3.

Radi utvrđivanja visine paušalnog prihoda, kao osnovice poreza na prihode od samostalne delatnosti (u daljem tekstu: porez), preduzetnici se razvrstavaju po kriterijumima profitabilnosti i obima prometa, odnosno prema vrstama delatnosti, u sedam grupa, i to:

1) u prvu grupu: nosači, čistači obuće, sakupljanje lekovitog bilja, šumskih plodova i slično, prodaja pečenih, kuvanih i na drugi način pripremljenih poljoprivrednih i drugih proizvoda na ulici i drugim slobodnim prostorima, u sportskim, bioskopskim i drugim dvoranama i prostorijama i druge srodne delatnosti koje se obavljaju bez stalnog poslovnog mesta, štopovanje tkanina, presvlačenje dugmadi, popravka kišobrana, popravka ortopedskih pomagala, popravka naliv pera i patent olovki, herikteri, drvomodelari, duboresci, popravka muzičkih instrumenata, plisiranje, oštrači, bravari, jorgandžije, kolari, potkivači, vunovlačari, rukavičari, opančari, četkari, papudžije, domaća radinost, stari zanati i verski službenici;

2) u drugu grupu: frizeri za muškarce, časovničari, optičari, fotokopiranje, obućari, krojači, prerađivači sekundarnih sirovina, bravari, firmopisci, pečatoresci, uzgajivači cveća, proizvodnja loznovoćnih i drugih sadnica i kalemova, iskorišćavanje zemljišta u nepoljoprivredne svrhe, inkubatorska proizvodnja živine, povremeno obavljanje poslova poljoprivrednim mašinama drugim licima, izvođači muzičkih i drugih programa koji nemaju status estradnih umetnika;

3) u treću grupu: automehaničari, autolimari, autoelektričari, vulkanizeri i slično (autograna), moleri, tapetari, frizeri za žene, TV i elektro-mehaničari, precizni mehaničari, električari, vodoinstalateri, podučavanje umetničkim i sportskim veštinama (muzika, balet, slikanje, pevanje, sport i drugo), grafička delatnost, pranje i peglanje rublja, hemijsko čišćenje i bojenje, pedikirsko-manikirske i kozmetičarske usluge, fotografi sa stalnim poslovnim mestom, video klubovi, voskari, trgovinska delatnost koja se obavlja izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama);

4) u četvrtu grupu: zlatari, kamenoresci, plastičari, metalostrugari, pekari, proizvođači testenina, poslastičari, građevinska delatnost i druge slične delatnosti, uslužno rezanje građe, stolari, stakloresci, radnje za zabavne igre, modni krojači, trgovinska i ugostiteljska delatnost koja se obavlja u kiosku ili prikolici i sličnom montažnom ili pokretnom objektu, auto perionice;

5) u petu grupu: lekari, stomatolozi, apotekari, veterinari, profesori, fizioterapeuti, zubni tehničari i druge slične profesionalne delatnosti;

6) u šestu grupu: advokati;

7) u sedmu grupu: autotaksi, šlep služba, prevoz posmrtnih ostataka, prevoz putnika autobusom,prevoz stvari i robe kamionom i druge autoprevozničke delatnosti.

Delatnosti, odnosno zanimanja koja nisu razvrstana u grupe iz stava 1. ovog člana, nadležni poreski organ razvrstava u odgovarajuću grupu, prema njihovoj srodnosti i obimu.

Član 4.

Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda po grupama iz člana 3. ove uredbe određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom ostvarenu u Republici u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez (u daljem tekstu: prosečna mesečna zarada).

Kada je prosečna mesečna zarada iz stava 1. ovog člana ostvarena u gradu, odnosno opštini gde je sedište radnje preduzetnika manja ili veća za više od 10% od prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određuje se prema prosečnoj mesečnoj zaradi ostvarenoj u gradu, odnosno opštini.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda za preduzetnike sa sedištem radnje na užem području grada Beograda (opštine Voždovac, Vračar, Zvezdara, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Novi Beograd, Zemun i Čukarica) određuje se prema srednjoj vrednosti prosečnih mesečnih zarada ostvarenih u tim opštinama, a za preduzetnike sa sedištem radnje na širem području grada Beograda (opštine Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Barajevo, Grocka i Sopot) prema srednjoj vrednosti prosečnih mesečnih zarada ostvarenih u tim opštinama.

Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, u cilju ravnomernijeg poreskog opterećenja preduzetnika koji obavljaju istu delatnost na teritoriji susednih opština u okviru istog okruga, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda može se odrediti i prema srednjoj vrednosti prosečnih mesečnih zarada ostvarenih u opštinama u okviru istog okruga.

Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda preduzetnika, koja se određuje u skladu sa st. 2. do 4. ovog člana ne može biti veća od dvostruke prosečne mesečne zarade iz stava 1. ovog člana.
Odredbe st. 2 do 5. ovog člana ne primenjuju se na delatnosti iz člana 3.stav 1. tačka 7) ove uredbe.

Član 5.

Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu iz člana 4. ove uredbe, po grupama delatnosti iz Člana 3. ove uredbe u sledećim procentima:

1) prva grupa 25%
2) druga grupa 50%
3) treća grupa 75%
4) četvrta grupa 150%
5) peta grupa 105%
6) šesta grupa 85%

7) sedma grupa:
a) autotaksi 55%
b) šlep služba 65%
v) prevoz posmrtnih ostataka 125%
g) prevoz putnika autobusom 165%
d) prevoz stvari i robe kamionom:
- do 3 tone nosivosti 55%
- preko 3 do 7 tona nosivosti 70%
- preko 7 do 12 tona nosivosti 80%
- preko 12 tona nosivosti 80%
plus 10% za svaku tonu nosivosti iznad 12 tona nosivosti, a najviše 130%.

III. ELEMENTI ZA UTVRĐIVANjE VISINE PAUŠALNOG PRIHODA

Član 6.

Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određena u skladu sa članom 5. ove uredbe, umanjuje se odnosno povećava primenom elemenata iz člana 41. stav 1. Zakona, i to:

1) Mesto na kome se radnja nalazi - od minus 20% do plus 50%, i to:
(1) gradsko područje:
- ekstra i prva zona - plus 50%
- bez obzira na zone (povoljna lokacija, tržni centar, blizina javnih ustanova - bolnica, škola, pijaca i sl.) - do plus 50%
- druga zona - do plus 30%
- treća zona - do plus 10%
(2) seosko područje:
- centar sela (blizina crkve, škole, mesne zajednice) - bez umanjenja i uvećanja,
- uža zona - do minus 10%
- šira zona - do minus 20%
(3) trgovinska delatnost izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama) – do minus 20%.
Razvrstavanje u zoni se vrši u skladu sa odlukom lokalne samouprave o utvrđivanju zona za plaćanje naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.
U slučaju kada odlukom lokalne samouprave nisu određene zone, kao i za seosko područje, razvrstavanje vrši nadležni poreski organ;

2) Opremljenost radnje - od minus 20% do plus 30%, i to:
(1) proizvodne delatnosti:
- oprema visoke tehnologije sa malim stepenom amortizacije - plus 30%
- oprema standardne tehnologije - do plus 20%
- polovna i zastarela oprema (visok stepen amortizacije) - do minus 10%
(2) uslužne delatnosti:
- ekskluzivni enterijer i nova oprema - plus 30%
- standardni enterijer i oprema - do plus 20%
-polovna oprema i uobičajeni enterijer - do minus 10%
(3) trgovinska delatnost izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama) – do minus 20%.

3) Broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice preduzetnika - plus 10% po jednom zaposlenom radniku, odnosno angažovanom članu porodice.
Uvećanje po osnovu iz ove tačke po jednom zaposlenom radniku, odnosno angažovanom članu porodice ne može biti manje od 10% prosečne mesečne zarade iz člana 4. stav 1. ove uredbe.

4) Tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja - od minus 50% do plus 100%, i to:
- odsustvo konkurencije, lokalne prilike, stanje tržišta (potražnja) i dr. - do plus 100%
- nedovoljna potražnja i visoke cene imputa (repromaterijal i dr.) – do minus 50%;

5) Površina lokala, za pojedine vrste delatnosti gde je površina bitna za njeno obavljanje uz sagledavanje mesnih prilika - od minus 10% do plus 50%;

6) Starost preduzetnika i njegova radna sposobnost - do minus 20%, i to:
- stariji od 50 godina (žene), odnosno od 55 godina (muškarci) – minus 5%
- stariji od 60 godina (žene), odnosno od 65 godina (muškarci) – minus 10%
- invalidi treće kategorije - minus 15%
- invalidi druge kategorije - minus 20%
Invalidnost se dokazuje rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

7) Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti - od minus 50% do plus 300%, i to:
- poslovna reputacija preduzetnika - do plus 300%
- vremenski period obavljanja delatnosti - od minus 50% do plus 100%
- vanredne okolnosti koje su od negativnog uticaja na promet (velike elementarne nepogode i sl.) – do minus 50%
- duža bolest preduzetnika koja utiče na efekte poslovanja - do minus 10%;

8) Visina prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavljaju istu ili sličnu delatnost.

Kod primene i vrednovanja elemenata iz stava 1. tačka 1) do 7) ovog člana, nadležni poreski organ vodi računa da utvrđena visina paušalnog prihoda odgovara visini prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost.

Nadležni poreski organ, kod utvrđivanja paušalnog prihoda uzima u obzir i sve dokaze, činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način.

Član 6a

Izuzetno, paušalni prihod za 2002. godinu za delatnosti iz člana 3. stav 1 tač. od 1) do 6) ove uredbe, utvrdiće se u visini paušalnog prihoda za 2001. godinu, uvećanog za rast cena na malo ostvaren u Republici u 2001. godini, prema podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Za delatnosti iz člana 3. stav 1. tačka 7) ove uredbe, poreske obaveze utvrdiće se, i to:
1) za autotaksi delatnosti, za period jun-decembar 2002. godine u visini koja zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje iznosi 3.600 dinara mesečno a za 2003. godinu u visini koja zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje iznosi 4.500 dinara mesečno;
2) za ostale autoprevozničke delatnosti - u visini obaveza za 2001. godinu zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje a za 2003. godinu u visini obaveza za 2002. godinu uvećanih za 25% zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje.

Član 6b

Izuzetno, za delatnosti iz člana 3. stav 1. tačka 7) ove uredbe, poreske obaveze za 2004. godinu zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje utvrdiće se u visini obaveza za 2003. godinu, uvećanih za rast cena na malo ostvaren u Republici u 2003. godini, prema podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Od iznosa ukupno utvrđene obaveze za 2004. godinu iz stava 1. ovog člana, pojedinačne obaveze namiruju se po sledećem redosledu: doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje; doprinos za zdravstveno osiguranje; doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti; porezi.

Član 7.

Stupanjem na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj
47/98)."

Može ako se prilikom registracije firme dobrovoljno prijavi u PDV ili ako ima bar 2 miliona pdv-oporezivog prihoda čime stiče uslov da dobrovoljno uđe u PDV sistem.

To, ali ako je 100% izvoznik on ne moze da ima PDV-oporeziv prihod?

Jabome.

Pozdrav svim vrednim ljudima na forumu !!

Interesuje me da li lice koje je preduzetnik, ima svoju firmu da li moze da se zaposli u drugoj firmi tj. u radni odnos i kakve dazbine placa ?

Koliko sam razumeo moguce je osnovati firmu iz radnog odnosa ali da li je obruto moguce ?

Hvala !!

Oba smera su moguca, jedino je lakse prvo biti u radnom odnosu a onda osnovati radnju.
U drugom slucaju moras da podneses zahtev, nakon zaposlenja, da ti se u radnji obracunavaju doprinosi kao da si iz odnosa.

Ali nema problema u oba slucaja.

ukoliko se preduzetnik pausalac zatvori nakon 5 meseci rada da li se vrsi neka korekcija pa se jos nesto doplacuje ukoliko je preduzetnik zaradjivao vise nego sto je bilo pretpostavljeno?