Reformisana gimnazija bez informatike.

A godinu dana nije dosta za kurs worda i excela? 30 casova + domaci? Treba vam cetiri godine da naucite nekog sa sredine belove krive sta je stil i kako se primenjuje? Ili planirate da deca uce napamet sve excel formule i VBA programiranje?

Zestoko preterujete i pisete carsave od poruka pokusavajuci da zamotate osnovnu cinjenicu da vam je ugrozen fond casova. Da bar hocete da uradite nesto pametno sa tom decom, recimo da po zavrsetku imaju bar osnovni ECDL, pa se onda zna kakav je ECDL program pa se napravi fond casova da se to pokrije, pa koliko bude, bude. Ja bih to prvi podrzao. Nego se sve radi divdza, sa prekvalifikovanim profesorima ONO i DSZ i ocekujete da neko stane na vasu stranu. Imaju deca dovoljno problema i bez vas.

---

Možda su u Vaše vreme poštovani Miljane Inforamtiku predavali profesori odbrane i pojam nemam čega. Danas u gimnazijama rade ljudi koji su završlili ETF, FON ili PMF.

Upravo su profesori Inforamtike predložili plan i program koji će pratiti ECDL standard, ali to niko nije hteo da čuje. Uglavnom svi forsiraju da je za gimnazijalca dovoljno znanje pretraživača i razdvajanje bitnih inforamcija od nebitnih (Strategija obrazovanja 2011/2020 stana 61, član3). Da li Vi ovo smatrate znanjem?

Iz iskustva znam da deca iz OŠ dolaze sa minimalnim ili nikakvim znanjem inforamtike. Dakle, najpre ih treba naučiti elementarinim pojmovima, pre no što uopšte dođemo do aplikativnog softvera i/ili programiranja. Ovo Vam je opis „sa terena“.

Ipak me zanima koliko dugo ste Vi radili u školi kao profesor Inforamtike, tek da bih znala da li ovde Vi i ja argumentovano diskutujemo?

Zapravo smatram to veoma vaznim znanjem jer vecina ljudi ne ume da pretrazuje informacije, cak ni oni sa visokoskolskom spremom a sa obzirom na more informacija u akadesmkim izvorima kvalitetna praksa iz pretrazivanja iformacija sve vise postaje preduslov za akademsko napredovanje i kvalitetan doprinos nauci. Sta vise smatram to vaznijim od znanja stilizacije wordom. I sta cemo sad?

Gimnazija vise nije ono sto je nekad bila, ko uspe faks ko ne uspe administracija. Sad ko ne uspe faks posle gimnazije ide u butik ili pljeskavicarnicu. Gimnazija nije strukovna skola i vi to necete promeniti time sto cete tu decu nauciti upotrebi administrativnih strukovnih alata, a oni koji uspevaju na faksu itekako imaju i opcija i mogucnosti da se obuce po potrebi, u svakom slucaju im to znanje nije neophodno za akademsko ucenje (nazalost ili ne, to je druga prica, da ne krecem od toga da je moj master rad bio CEO u normal stilu sa istim fontom/proredom jer je to azhtev univerziteta da svi radovi imaju istu formu). Mislim da i roditelji sve vise kontaju tu pricu i da ce vremenom gimnazija prerasti u instituciju u koju ce dolaziti samo gornji deo belove krive radi daljeg skolovanja, bice malo vise realnosti u proceni akademskih sposobnosti sopstvene dece.

O tom aspektu mozemo da pricamo, ali da vi sest meseci njima objasnjavate sta je OS dok oni zevaju na casu, to je besmisleno i jos jedan dokaz mediokritetstva o kojem ja pricam. Zadrzimo svu decu na sredini belove krive, no child left behind! Izvini ali danas ko dodje u gimanaziju a nije upalio komp u zivotu taj je promasio skolu, ko je siromasan i nije mogao nikako a ima kefalo njemu omoguciti neku dodatnu nastavu da se uhoda u prvom razredu i onda u drugom zvanicna informatika i zdravo. Kakve druge osnove planirate da im prezentujete? Da strebaju napamet dijagram Von Neumann arhitekture? Za to treba 5 minuta i to ne moraju ni da zapamte.

Ja nisam predavao informatiku ali reformatori se isto ocigledno ne slazu sa vama i dele moje misljenje, i sta sad? Ako ja nisam kompetentan da sa tobom razgovaram o ovome onda ni vi svi zajedno niste komptetntni da tvrdite da je bas vas predlozeni program neophodan industriji i da jednom ofisu nije dovoljna salterusa koja ne zna stilove. Pored toga sam ja cak ubedjen da vas zabole pozadina za to sta deca uce i ne uce, brine vas samo dal cete imati fond casova. Rad u prosveti treba da bude privilegija mentora, ne fensi posao cija svrha je zaposljavanje profesora. Tako da vi gospodje i gospodo diplomci ETF, FON i PMF, sa obirom na to da imate marketabilne vestine kao sto tvrdite ajte malo sa nama ostalima u industriju da vidite kako se leb zaradjuje.

---

Ideja da se nastavni plan gimnazije uskladi sa ECDL programom nije nova. Možda nije pomenuta na ovom forumu, ali se javljala na nekim drugim mestima. Reforma gimnazije koja bi učenicima pružila dovoljno znanja da steknu ECDL certificate više je nego dobrodošla.

Za osnovni nivo Word-a i Excel-a godinu dana je više nego dovoljno. Možda je dovoljno i polugodište. Da si pročitao “carsav od poruke” primetio bi da se nisam ograničio na Word i Excel. Poznavanje ova dva programa ne može se smatrati računarskom pismenošću. Miljane, ono u čemu se slažemo je da je rad po ECDL programu dobrodošao.

Između ostalog, pomenuo sam i pretraživanje sadržaja na Internet-u. Slažem se da je ovo jako bitno. Međutim, za uspešnu pretragu potrebno je znati šta se traži i kako iskoristiti pronađene podatke.

Miljane, mislim da smo negde u isto vreme išli u srednju školu, ali moja iskustva su potpuno drugačija od tvojih. Meni su informatičke predmete predavali inženjeri elektrotehnike i stekao sam pristojno znanje iz oblasti programiranja i HW računara. Naravno, bilo je i profesora koji se uklapaju u opis koji si ti dao. Ja sam bar imao mogućnost izbora škole prema svojim interesovanjima.

Nisam profesor informatike, niti sam ikada radio u prosveti. Imam višegodišnje iskustvo u SW industriji, ali i u informacionim uslugama u drugim granama industrije. Ideja da se borim da zadržim svoj fond nije primenljiva.

---

@mmix
Ako svedete celokupno znanje inforamtike na korišćenje pretraživača, obesmišljate većinu predmeta. Strani jezik je nepotreban (postoji Translater), Georgafija (Google Map, Google Earth), Biologija (postoji već 3D ljudskog organizma)...dakle sve, bukvalno sve mogu deca sama da nauče. Ukinimo škole!

Sadašnji plan i program možete naći na netu.

Oko poslednjeg paragrafa koji ste napisali: Ja jesam radila u kako kažete industriji, i znam kako se lebac zarađuje. I dalje tvrdim da mi je jako bitno da svoje učenike što bolje naučim gradivo iz predmeta koji predajem i jeste mi bitan kvalitet školstva.

Vi i ja imamo različite stavove oko marginalizovanja informatike iz gimnazijskog obrazovanja, i meni je to sasvim u redu.
Ali pre no što se povučem iz diskusije, još da Vam napišem da ja od svoje plate živim i hranim porodicu, a to nikako ne bih mogla da nazovem sebičnim interesom. Potenciranje na tome da su profesori neznalice i sve rade zbog SedalnogDelaTela niti je istina, nit je fer da tako pišete.

Stvarno se malo preteruje.
Plan za matematički smer je čak možda i preterano informatički usmeren u paketu 1.
Problem je jezički smer, gde je informatika trebala da bude zastupljena i u drugom razredu i obuhvati sve oblasti koje i ECDL predviđa (Osnove Informacionih Tehnologija, Upotreba računara i upravljanje fajlovima, Rad sa tekstom, Rad sa Tabelama, Baza podataka, Prezentacija, Informacije i komunikacija).

Opet sve zavisi od plana i programa za I razred, ali će biti veliki problem ukoliko se tu strpa svih 7 oblasti, koje ECDL predviđa. Nemoguće je obraditi sve to sa 70 časova godišnje, pogotovu, ako nam učenici dolaze bez predznanja iz Osnovne škole, što je trenutna činjenica.

Posebno upada u oči da će baze podataka izgleda ostati na marginama, što po mom mišljenju može da bude veliki minus za bilo kog učenika, koji planira da nastavi školovanje na fakultetu. Ovo važi kako za jezički, tako i za matematički smer.

Mnogo je kritika, ali ovakav program, može da donese i dobre stvari, da se izdifirenciraju profesori koji mogu i znaju da predaju ovaj predmet, od onih koji to nikako ne bi trebali. Ovo pre svega važi za osnovne škole, a zatim i gimnazije

Po pitanju da li će učenici znati da odaberu ono što ih interesuje, mislim da će i tu biti pozitivnih pomaka, i da će mnogi želeti da prodube svoja informatička znanja, a to se vidi i po komentarima koji su zastupljeni po forumima i od strane roditelja.
Ukoliko se to ipak ne dogodi, imaćemo situaciju kao i do sada, da generacije koje su propustile da nauče informatiku u srednjoj školi najvećih problema na fakultetu imaju baš iz ovog predmeta, i stalno nas jure za privatne časove, što se meni lično najmanje dopada kao mogućnost.

Pozdrav

Ne znam otkuda ovoliki otpor i mrznja prema profesorima informatike.
U Srbijanskim skolama ima samo 1500 profesora informatike u svim skolama a 18000 profesora engleskog jezika, oko 22000 profesora srpskog jezika.

61% matematicara u nasim skolama nema odgovarajucu strucnu spremu ali 90% nacije ne zna matematiku i ne mogu da ih kritikuju jer ne poznaju materiju.

Ova prica sa poznavanjem rada na racunaru, programiranju koja je potekla od kvazi strucnjaka me podseca na seks i politiku o navedenim temama svako sve zna, tako danas privatne casove iz matematike i informatike predaje svaki iole pismeni diletant.

Znam puno ljudi frustrirani sto im je informatiku predavao neki dedica koji je decenijama pre toga predavao tehnicko obrazovanje. Istina je skoro pravilo da najtalentovaniji informaticari nisu uspeli da zavrsite fakultet a odlicni su eksperti u mnogim oblastima (recimo C#). Eto tamo neki levak predaje informatiku a mi talenti nismo pobegli dalje od druge godine studija.

Eto srece da mi informaticari imamo esnaf.

Vi ste supermoderator pa ako vam smeta navedena tema tako brojnog, bucnog, agresivnom, neargumentovanog esnafa informaticara obrisite je.

Predajem informatiku i trudim se da deci što jasnije i sa primerima približim gradivo. U prvom razredu radim hardver jer smatram da deca treba da poznaju delove računara. Naravno za to postoji jedan računar na kome oni mogu da isprobaju ubacivanje kontrolera i povezivanje diskova. Da vide kako izgleda matična ploča, procesor, RAM... Većina dece iz osnovne škole dođe sa ubeđenjem da je Pentium marka računara. U ovom razredu se radi i Ms Word. Taman da izvežbaju...
U drugoj radim Internet i zaštitu na internetu. Verujte da je velika većina bila oduševljena i da pre toga pojma nisu imali o tome šta je spam, hoax ili trojanac... Čuli su za viruse i crve... Vrlo brzo su počeli da se hvale kako su prepoznali neke od tih stvari. I rad sa mailom i pretraživanje...
A iskustvo iz zadnjih par godina je da deca uopšte ne znaju da koriste i šalju mailove. Imaju doduše naloge "zbog FaceBooka, al' ko će da se seti lozinke..."
I naravno Excel i Corel.

Ove godine predajem četvrtom razredu - Delphi. Svojski se trudim da odaberem primere koji će im biti interesantni i uglavnom imam dobru povratnu reakciju. Jedini problem je treći razred i programiranje u Pascal-u.

Iz svog ličnog iskustva mogu da kažem da je program za informatiku u glavnom dobar, osim naravno Pascala. Umesto njega bi lepo bilo da se ubace baze podataka, a da se programiranje svede na izborni predmet. To znači da i te kako imamo šta da ponudimo deci u sve četiri godine gimnazijskog obrazovanja, naravno kroz obavezni predmet i još ima mesta za izborne.

Naglašavam, deca su u glavnom zadovoljna informatikom, osim, naravno u trećem razredu zbog mrskog im programiranja...

I sada vi meni kažite šta je po vašem mišljenju višak i šta biste uskratili deci da nauče od ovoga, jer se informatika, u reformisanoj gimnaziji, svodi na dve godine učenja, tj. jednu na jezičkom smeru?
I gde je u svemu tome kreiranje web prezentacija, napredne web tehnologije, baze podataka...

@mmix
I naravno da mi je važan i fond časova, tj u prevodu, moj posao. Pa zar bi Vama bilo sve jedno kad bi vam neko najavio da ove ili sledeće godine ostajete bez posla.

Slažem se da je programiranje u jezičkom smeru u trećem razredu suvišno...mogu samo da nauče algoritamski način razmišljanja, a programiranje im neće trebati, kao verovatno ni svima sa matematičkog (koji ipak uče drugi strani jezik, istoriju,sociologiju, ustav...), ali ima puno novih stvari kojih nema u njihovim planovima i programima, i definitivno je potrebno osavremenjivanje planova i alata i programskih jezika koji se koriste.
E sad ako je bolje ubaciti obavezne izborne predmete , (građansko i veronauku), i ako je potrebno više matematike, a manje fizike u gimnaziji ... i još par apsurda, onda je novi plan sasvim OK.
Neka se oni kojima se ovo sviđa zapitaju šta im deca dobijaju umesto informatike...
Da li je pametno imati obavezno gradjansko, versku nastavu,ustav, sociologiju i filozofiju muzičko i likovno (oko 8 časova u proseku za oba smera ) a ne naći mesta za kontinuirano računarsko opismenjavanje u toku sve 4 godine?
mmix je trebalo da pogleda najpre šta se nudi ukidanjem informatike, a onda da kritikuje "želju za fondom časova", i naravno da zna da deca uvek idu linijom manjeg otpora i biraju lakši način do boljeg uspeha.

Što se nečijeg nerada tiče, to bi se moglo rešiti uvođenjem informatički pismenih savetnika za informatiku, eksternih testova i eksternog vrednovanja znanja učenika, tj. kvaliteta rada profesora. Ali za to treba puno para, a njih nema, pa će gospoda iz Ministarstva Prosvete da smandrljaju reformu, uštede, operu ono što mogu da zarade i zadrže svoje pozicije još malo, i svi srećni, a efekat njihove gluposti će se videti za 10-tak godina.

Ovi što izgube posao držaće privatne časove i opismenjavati nepismene i to je to...

E pa ne ide to tako a i takav tvoj stav ne doprinosu kvalitetu diskusije.

Izjava člana komisije koji se javno ogradio od ovakve reforme
Copy/Paste

Sigurno ne bih prihvatila da budem član ove komisije da sam znala:
- da samo ja, u ime svih fizičara, treba da predlažem i odlučujem o najbitnijoj stvari u
gimnazijskom obrazovanju u Srbiji;
- da u komisiji nema predstavnika svih fakulteta (pored Fizičkog, nema predstavnika ni
jednog tehničkog fakulteta u Srbiji, ni jednog medicinskog, stomatološkog, farma-
ceutskog, FON-a... - navodim one na koje se upisuje daleko najveći broj svrešenih učenika
prirodno-matematičke gimnazije; fakulteti na koje se upisuju učenici iz gimnazija
društvenog smera imaju svoje predstavnike u komisiji);

Nezvanično smo saznali da su u komisiji bila 2 muzičara i 0 (nula) informatičara!

- da samo 17 ljudi treba za samo 2 meseca da utvrdi predlog izuzetno značajnih promena u
gimnazijskom obrazovanju i da bi već naredne školske godine krenula prva generacija
učenika po tom reformisanom planu;

- da već postoji ''okvirni i neobavezujući'' predlog plana u čijem su pravljenju učestvovala
3 člana sadašnje komisije, a još najmanje 5 članova su bili dobro upoznati sa tim
predlogom (oni koji su zaposleni u ZUOV i direktori škola koji su članovi Zajednice
gimnazija) i spremni da brane taj predlog;
- da tim predlogom samo fizika gubi značajan broj časova, a svi drugi predmeti ili ostaju
na istom, ili dobijaju još časova;

- da Predlog izmena nastavnog plana koji će utvrditi naša komisija neće ići na javnu
raspravu nego direktno Ministarstvu prosvete i Nacionalnom prosvetnom savetu koji
donose konačnu odluku...

Nataša Čaluković
Matematička gimnazija Beograd

@psavic, slazem se da su gradjansko i veronauka glupost i da bi drustvenjaci trebali da imaju i u drugoj godini informatiku. Ali mislim da je sve ostalo dobro i da je + strana reforme mnogo teza od - strane.
Npr zasto bi buduci biolog strebao fiziku isto koliko i inzenjer, ili zasto bi pravnik ucio programiranje. Mislim da je ovo ipak najbolja reforma do sada.

Edit: Au bre informaticari da hocete malo da ohladite glavu videli bi da ova reforma ide najvise buducim inzenjerima na ruku. Realno ako zelis mozes da imas veci broj casova fizike, informatike nego ranije, bez da se zaludjujes sa biologijom, hemijom.... Isto vazi i za ostala zanimanja, mozda konacno i brucosi budu znali nesto pametno kad dodju na fakultet.

@the_tosic moj utisak je da kritika reforme ima za cilj da se isprave uočeni nedostaci, a ne da se ospori reforma uopšte.

Nisam siguran koliko fizike je potrebno budućem biologu, ali nisam ni siguran koliki će procenat gimnazijalaca pre 4. godine tačno znati šta će studirati.

Što se tiče izučavanja programiranja nisam primetio da je ovde bilo priče da programiranje treba uvrstiti u obavezne premete. Upravo suprotno - programiranje i treba da bude izborni predmet. Pravniku će itekako biti potrebni znanja i veštine koja podrazumeva ECDL standard.

---

He he cek i ja da iznesem licno moje iskustvo:

Dodje meni moj rodjak 2-3 godina u gimnaziji Stevan Sremac u Nisu da mu pokazem/napravim sajt ni pet ni sesh u Front Page-u ?!?

Drugi put dodje i trazi mi neki kompajler za valjda bese paskal koji nekako izbunarim vise i ne znam odakle, startujem ga i pitam jel to to ... Verujte da nisam prazniji pogled skoro vido (bogami ni meni ko profesionalcu onde nista nije jasno ni poznato izmedju ostalog i zato sto se to koristilo pre 10-15 godina na EF-u u Nisu, a ja sam tamo iso samo na zurke ).

Ovo u praksi znaci da bolje da informatike nema nego silovati decu ovakvim totalno zastarelim i neprilagodjenim nivou tehnikama/alatima. Slozio bih se i sa konstatacijom da eventualno u informatickim strucnim skolama treba forsirati informatiku na programerskom i/ili administratorskom nivou ali sve ostalo ECDL i to je to. Kazem ECDL najvise zbog toga da postoji neka jednobraznost jer ovako sticem utisak da svako fura svoju pricu, a od toga nema nista gore.

---

Dragi forumasi, pogledajte ovo:
http://www.fbg.org.rs/hrvatska-reforma-obrazovanja/
Mora da su ljudi bolesni kad u pet obaveznih predmeta stavljaju informatiku. Medjutim tradicionalan sprski mentalitet da crkne komsijska krava mi je vec toliko poznat i jasno je da ga ne treba komentarisati.
Moze se reforma uspostaviti i ovako ali mi nije jasno zasto nisu zastupljeni npr.: Stocarstvo i svinjarstvo, Povrtarstvo, Vinogradarstvo, Ratarstvo ili Metalostrugarstvo, Elektricarstvo, Tesarstvo.
Kad vec deca biraju a treba da budu elita nek odaberu ono sto donosi pare!

---

Vraga mu Pascal, šta fali http://scratch.mit.edu/? Klasično strukturno programiranje, promenljive, paralelno programiranje i programiranje na događaj, sinhronizacija. Okruženje je atraktivno i moderno. Sjajna platforma za simuliranje procesa koji se obrađuju u svim drugim predmetima.

---

Svaka čast profesorima informatike, al ja poznajem 90% njih koji taj predmet predaju u školama u Vranju. Osim Zlatka Malinovića koji je, nažalost uzeo časove matematike, ostali ili nemaju pojma ili ne žele da se uopšte angažuju. I redovni časovi se otaljavaju, a o dodatnim nema ni govora. Nijedna srednja škola u Vranju nema samostalno odrađen sajt, a većina ga nema uopšte, što se da lako proveriti. Osim Malinovića niko nikada nije decu spremao za neka takmičenja iz informatike ili ne daj Bože imao nekog sličnog uspeha (tu će se neko možda naći da kaže kako je mali Paunović pre par godina osvetlao obraz gimnazije, al ne lezi vraže, vežbao je potpuno sam, a na takmičenja ga je vodio otac, dok predmetni profesor nije ni bio obavešten). Sajt gimnazije u Vranju svojevremeno je radio učenik čiji je, pak, otac par godina plaćao hosting, posle se i to ugasilo kad je mali završio školu. Skoro mi je bila devojka koja u vranjskoj gimnaziji uči Delphi tako što na papiru piše: procedure Button1Click begin Edit1.Text:=Edit2.Text + Edit3.Text; end; Ona nema pojma šta je Sender, cast, o nekakvoj ulaznoj kontroli try-except i sl. ni govora. Računare u školi imaju, ali ih ne uključuju da ih "ne pokvare". Kad budu izašli iz te škole mrzeće kompjutere iz dna duše, neće imati nikakva znanja i biće frustirani lošim ocenama koje su im dali isto tako loši profesori. Kada i ako informatika postane izborni predmet, svi iole kvalitetni kadrovi otići će ili u nastavu matematike ili će napustiti prosvetu. Što se tiče dece, ako im se ne da normalniji program rada tipa ECDL, a za kvalitetniji rad i dodatna nastava, a naročito ako se profesori NE NATERAJU DA RADE SA DECOM, od informatike mala vajda. U tom slučaju je bolje da je uopšte nemaju iz više razloga: postojaće verovatnoća da je neko i kasnije zavoli, roditelji neće živeti u još jednoj od mnogih zabluda da su im sinovi žestoki stručnjaci ako su se uspentrali na lestvici WOWa, smanjiće se nepotrebni troškovi i broj neinventivnih i neiživljenih tzv. prosvetnih radnika.

Pokušaću da dam odgovor kritičarima profesora informatike.

***************
Što se tiče kritika na račun rada profesora informatike u pomenutoj gimnaziji (Sremac) možda je na mestu, ali bih želeo da istaknem nekoliko sledećih činjenica:

1. Po trenutno važećem zastarelom nastavnom planu i programu u III razredu gimnazije predviđen je toliko osporavan Pascal, a u četvrtom MS Front Page i to u svim gimnazijama Srbije a ne samo u Gimnaziji Stevan Sremac.

2. Šta zaista učenici naše škole mogu da urade najbolje govori portal koji su sami projektovali, pokrenuli, isprogramirali i koji danas koristimo u svakodnevnoj nastavi možete da pogledate na adresama www.nasaskola.net i www.nasaskola.net/moodle.

3. U ovom timu jezgro programerske ekipe (PHP, MySQL) čine sadašnji i bivši učenici ove gimnazije, ali i ostalih niških gimnazija. Naravno da se radi o učenicima koji obožavaju IT i sa kojima je svakom profesoru zadovoljstvo raditi sa njima. Uzgred budi rečeno planiraju da upišu ili već studiraju ETF u Nišu.

4. U svakoj generaciji postoje i učenici koji ne samo da nisu zaluđeni nekim predmetom ili školom uopšte, pa ih bukvalno ništa ne interesuje čak ni mogućnost da kod kuće pregledaju interesantne sadržaje koje su za njih i zbog njih postavljali njihovi vršnjaci (ali zato vole da provode sate i sate na FB i najčešće tvrde da im recimo informatika uopšte nije potrebna).

5. Takvim učenicima, hteli mi to ili ne, na kraju uvek moramo da tražimo neki apsolutni minimum koji je propisan nastavnim planom i programom pa većina njih upravo i traži pomoć najčešće u minut do 12 na privatnim časovima.


***************
Što se tiče kritika na račun Elektronskog fakulteta u Nišu, možda je na mestu, ali želim da podvučem nekoliko činjenica:

1. Elektronski fakultet u Nišu je prošle godine organizovao velike, veoma profesionalne, funkcionalne stručne kurseve u okviru TEMPUS projekta na kojima je bilo više od 700 nastavnika srednjih i osnovnih škola. Moram da priznam da je to posle 20 godina bio prvi i jedini ozbiljan kurs/seminar na kojem smo zaista mogli da dobijemo prave i nama više nego potrebne informacije. Kurseve je organizovalo 70 profesora i asistenata vrlo pažljivo i profesionalno sa prethodno dobro odrađenim istraživanjem i pripremom. Ne verujem da je u ovoj zemlji Srbiji iko organizovao jedan tako ozbiljan i upotrebljiv seminar za nastavnike u školama. Na kursevima je svaki polaznik korisitio sistem za elektronsko učenje od kuće u oblastima pomenutog C#, baza podataka, savremenih računarskih mreža, internet tehnologija...

2. Elektronski fakultet u Nišu već godinama pruža kompletnu tehničku podršku svim on-line PIL seminarima.

3. Diploma Elektronskog fakulteta je godinama bila jedna od retkih iz Srbije koja je cenjena na tržištu
razvijenih ekonomija.

4. Dobar broj profesora ovog fakulteta predaje ili je predavao i na svetski priznatim i prestižnim univerzitetima kao što je recimo Kembridž.

5. Od sedamdestih do pre par godina na birou za zapošljavanje skoro da nije ni bilo diplomiranih elektronaca, što zbog toga što je većina njih još u toku studija praktično nalazila posao ovde ili u inostranstvu, ali i zbog toga jer je ova grana privrede zaista imala veliki razvoj čak i u našoj zemlji i na kraju i zbog činjenice da je dobar deo njih bio sposoban i da pokrene sopstveni biznis.

6. Studije na ETF su trajale 5 godina (kada je na većini fakulteta bilo 4) i svaki student je morao da položi preko 40 uglavnom dvosemestralnih ispita.

7. Osnova koju je pružio ETF svojim studentima recimo 80ih je takva da su svi bili u stanju da potpuno samostalno prate sve brze promene u tehnologijama (između ostalog zato su i cenjeni na zapadu, jer poslodavac zna da ne mora da ulaže u njegovu dodatnu obuku).

8. ETF je pre mesec dana organizovao takmičenje srednjoškolaca (Infomanija) na kojem je učestvovalo 100-ak učenika iz Niša i okoline u okviru sajma JobFair (http://jobfairnis.rs/). Samo da podsetim da zvanično takmičenje koje organizuje MPS jedva prikupi 20-ak najzagriženijih iz jugoistočne Srbije da se takmiči u Pascalu ili C-u, odnosno da rešava matematičke zavrzlame programiranjem u "prastarim kompajlerima". Uzgred ti momci jedini i donose zlatne medalje skoro svake godine sa nekih tamo kojekakvih svetskih olimpijada (i kasnije pokreću z-trening). Ako je neko čuo da smo negde u svetu dobili neku medalju iz filozofije (prirodnih nauka) trebalo bi da nam javi, jer smo tu kao nacija najbolji na svetu.

Dakle, svaki ozbiljan trener je izuzetno svestan činjenice bi neko iz njegovog tima mogao svake godine da bude u poziciji da donosi zlatne medalje sa raznih takmičenja i olimpijada, mora svakog dana da trenira ne samo šutiranje lopte u gol, već i trčanje, skupljanje lopte, gimnastiku i još mnogo toga.

Slično je i sa obrazovanjem. Ovako napravljenim reformama ne samo da ćemo se vrlo brzo oprostiti i od medalja i od kakvih-takvih studentata na fakultetima, već će posledice biti daleko katastrofalnije naročito za par godina. Živi bili pa videli.


***************
Što se tiče kritika na račun samih profesora informatike koji predaju u srpskim gimnazijama (odnosno o starim profesorima OTO-a i ONO I DSZ-a) prihvatam delimično ali evo skoro tačnih podataka za sve 4 niške gimnazije:

1. Ukupno zaposlenih profesora svih: oko 270 imena (po normama oko 200)
2. Ukupno zaposlenih profesora informatike: 20 imena (po normama oko 18)
3. Prosek godina života profesora informatike: 35 (najstariji ima 45, najmlađi 24)
4. Od 20 profesora informatike 12 je završilo ETF, 5 PMF, 2 TF i za jednog nemam podatak.
5. Prosečan radni staž: oko 12 godina u prosveti (najiskusniji 18 godina)


Ovih 20-ak profesora informatike održava (naravno besplatno) trenutno 7 kabineta, odnosno oko 100 računara povezanih u LAN i 20-ak sajtova za potrebe škole ili obrazovanja. Osim što edukuje učenike, usput pokušava da edukuje i kolege (opet besplano) i posebno administraciju škole (takođe besplatno).

Ovaj poslednji pasus sam napisao, kako bi pokušao da konačno pojasnim svim kritičarima koji misle da se informatičari u gimnazijama u Srbiji bore za fond časova.
Realna situacija u praksi je sasvim drugačija. Profesori informatike u gimnazijama (i ne samo u gimnazijama nego i u svim ostalim srednjim i osnovnim školama) skoro uvek imaju praktično duplo veću normu od svih ostalih kolega (doduše ova druga polovina se ne plaća), pa kada svi ti informatičari izgube svoje časove uskoro, postavljam pitanja svima koji čitaju ovaj tekst:

1. Ko će održavati kabinete u gimnazijama? Firme? Super. Baš se radujem, jer mi to tražimo već 15 godina.
2. Ko će pomagati administraciji u gimnazijama? Stručnjaci, sistem administratori. Odlično, jedva čekam(o).
3. Ko će pomagati kolegama ako požele slučajno da ponesu projektor i/ili laptop da pokažu neku vrhunsku MS Power Point preznetaciju? Naučiće na seminarima. Odlično, verujte mi da jedva čekamo da konačno nauče.
4. Ko će popunjavati silne tabele za EIS, CENUS, ŠRP, UPIS, godišnje planove i programe, samovrednovanje, svedočanstava? Administracija i ostale kolege. Stvarno jedva čekam(o).
5. Ko će održavati sajtove škola? Firme. Odlično, tako i treba.
6. Koga će konsultovati prilikom nabavke novih računara? A da, pa nema potrebe da se nabavljaju novi računari, jer su već nabavljeni ovi postojeći, a pošto se neće ni korisiti u nastavi i postojeći više neće biti potrebni, pa bi prostor sadašnjih kabineta mogao mnogo pametnije da se iskoristi, na primer za razne okrugle stolove.

Svim kritičarima profesora informatike, samo želim da kažem da ne treba da zaborave jednu izuzetno važnu komponentu a to je da kvalitetan projekat (i proizvod) ne čine samo kvalitetna oprema i jak budžet, već i dobar kadar odnosno kvalitetna TEHNIČKA PODRŠKA, a to znači kvalitetno obrazovani stručni ljudi ili kraće rečeno POVERENJE (u opremu, tehniku i stručnost ljudi) koje se ne primećuje dok sve radi kako treba, ali čim stane odmah svi kukaju. Nadam se da je svima jasno da:

POVERENJE (KVALITET) SE SISTEMATSKI (I GODINAMA) STVARA I GRADI,
a IZUZETNO LAKO UNIŠTAVA!

Takođe, želim da pojasnim još jednom da se svet drastično izmenio u poslednjih 20 godina, i što je još važnije da će se još više dramatičnije izmeniti u narednih 10, tako da će nam ova 2011. u 2020.-oj (kada će prva generacija reformisanih gimnazijalaca tražiti posao) izgedati kao daleka i duboka praistorija, a upravo je to prva osnovna ključna stvar koju naši reformatori ne vide ili poptupno ignorišu.

Da li će se neko 2020.-e sećati MS Power Point prezentacija i FaceBook-a? Možda će i preživeti u Srbiji.

Da li će se neko sećati glomaznih desktop računara i desktop baza podataka, Pascal-a, PHP-a, C#, Java-e i ovih i ovakvih foruma na kojima sada trošimo svoje dragoceno vreme?

Kakav je naš odgovor? Recimo da ne znam(o).

Zato bih zamolio kritičare da nam pojasne da li danas treba učenicima da pokazujemo MS Windows 2020 kako bi ih pripremili za posao koji će tražiti 2020. godine i kako nas ne bi kritikovali bar te 2020. godine da smo ih učili nešto što je zastarelo? Bilo bi dobro i da neko postavi linkove za instalacije svih alata koji će se koristiti od 2020. do 2030. godine, kako bi odmah mogli da se primenjuju u nastavi.

Još jednom, na kraju, želim da istaknem da je obrazovni sistem izuzetno kompleksan i važan za budućnost društva i da svaka promena ostavlja niz dobrih i loših posledica u dužem vremenskom periodu a posebno u vremenima u kojim živimo.

A to samo znači da svaka ozbiljna sistemska promena zahteva niz ozbiljnih istraživanja, analiza i testiranja.
Svaka površnost i neozbiljnost daje tragične posledice u budućnosti.

Isto tako i reforma gimnazijskog obrazovanja ne može i ne treba da se zasniva i svodi na PIJACU FONDOVA ČASOVA na kojoj se iz rukava dele i otimaju časovi i to po principu čiji je esnaf ili lobi jači ili uticajniji (mada je to skoro neizbežno).

I na samom kraju, prosto mi zvuči neverovatno i paradoksalno da u 2011. godini moram da "pravdam" realne IT zahteve i potrebe i ovog društva i budućih generacija. Ali to je valjda zemlja Srbija u kojoj je svaki paradoks i moguć i logičan. Ako smo ponosni na tu činjenicu i to je u redu, ali onda ne bi trebalo ni da se čudimo ni da kukakamo što svi u našem okruženju (sem Albanije, a koliko vidim i oni će nas prestići uskoro) trenutno imaju bolje standarde i veće prosečne plate, jer se svaka greška (posebno u XXI veku) skupo plaća i stvarno košta (a neko mora da je plati).


E sad, ako neko smatra da sam preterao ili možda izneo neistine ili pak smatra da je sve što sam naveo tačno ali ipak nepotrebno, zaista nemam ništa protiv, samo bih unapred zamolio sve kritičare da ne kritikuju površno samo da bi kritikovali, već da se potrude da svoju kritiku i argumentuju ako je ikako moguće.

Unapred hvala,
Dragan Ilić

_{[Ovu poruku je menjao dragilic dana 12.01.2011. u 04:26 GMT+1]}

---

Poenta priče oko statusa Inforamtike u gimnazijskom obrazovanju je:

Kada su pominjani razlozi za reformu, govorilo se o lošim rezultatima naših učenika na PISA testu, previše nefunkcionalnog znanja, previše predmeta, previše tzv. enciklopedijskog znanja i učenja napamet.

Ovo je tačka oko koje se svi slažemo.

Čudno je što su u priloženom planu dodati i/ili ostavljeni kao obavezni upravo predmeti iz kojih se stiču nefuncionalna, enciklopedijska znanja i najčešće se svode na učenje napamet. Da li mora obavezni predmeti na matematičkom smeru da bude Muzičko, Likovno, Sociologija...a jednini predmet koji je eliminisan kao obavezni u gimnazijama je Informatika iako se zna da se 80% nastave iz informatike izvodi u kabintu, i da učenici stiču i te kako praktična i primeljiva znanja.

Dalje...nema pilot programa niti neke ozbiljne analize koje se rade i za mnogo manje poduhvate od reforme celokupnog gimnazijskog obrazovanja.

ps
Ako kolege iz Vranja i Vlasotinaca imaju zamerke na rad inforamtaičara, molim da takav problem reše unutar svojih aktiva ili na nivou škole.

Ja nisam ni rekao da je plan dobar (gde sam ja to rekao?), plan je kao i svaki drugi pre njega mediokritetan i deca ce i dalje padati na PISA testovima. To je neizbezno a krivci su pored vas i sve vase kolege koje isto tako kao vi pasionirano posmatraju beskorisno znanje koje oni serviraju. U tom vasem sukobu esnafa na kraju stradaju ucenici koji dobiju beskorisna znanja koja im ne sluze u daljem skolovanju, nikakvu akademsku tehniku a esnafi dobiju fondove za svoje clanove. Niste vi nista drugaciji od esnafa univerzitetskih profesora koji vec godinama sabotiraju i miniraju bolonjski proces jer im nije u finansijskom interesu. Nista niste ni drugaciji od tih profesora likovnog u komisiji koji su isposlovali cas likovnog, jer da su oni izuzeti kao sto ste vi bili onda bi oni kukali "kako ce dete kroz zivot bez da zna za jednog Van Goga i Gogena i bez da zna suptilne razlike izmedju impresionizma i postimpresionizma". I mnog bi se slozili sa njima da je takvo znanje neophodno za jenog buduceg intelektualca.



Znaci Delphi nije programiranje? Kukala nam majka. Sta onda radite iz Delphi-a? Drag & Drop kontrola na formu celu godinu?
Godinu dana ucite decu da ukopcaju i iskopcaju molex konektor i primene stil u wordu? To je vas plan i program? Ozbiljno?


Naravno da bi mi bilo krivo, ali to mi i dalje ne daje za pravo da uzurpiram generacije djaka samo da bih ja imao platu na drzavnoj sisi (i nemojte es osetiti bas direktno prozvanim, to isto vazi i za sve vase kolege sa drugih "katedri"). Samim tim je vasa pozicija u ovom razgovoru zauvek redukovana sa etickog stanovista jer vi imate direktan finansijski interes da maltretirate ucenike. Ili je i etika i sukob interesa nesto sto zahteva detaljno objasnjenje? Vi ste javni sluzbenici i sluzite odredjenoj svrsi, nemate prava da izmisljate svrhu da bi ste se zadrzali na toj sisi. Totalno masite svrhu svog postojanja kao gimnazijskih profesora i to se vidi i po ovom carsavu koji dragilic po obicaju kuca (al eto procitao sam profesore). Vi se hvalite prakticnim minulim radom svojih ucenika? Portal koji su napravili ucenici? WTF? Jeste vi strukovna programerska skola? Nemate bre vi pravo da trazite da se to uzme kao pohvala vaseg rada. Jedino merilo vaseg uspeha i uspeha svih vasih gimnazijskih kolega je prolaznost vasih ucenika na prijemnim ispitima za fakultet i procenat vasih ucenika koji zavrse fakultet. TO je vasa svrha kao gimnazijskih profesora, da decu spremite za fakultet i zapocnete put njihovog kalupljenja u buduce intelektualce, zbog toga vas drustvo placa. A to je svrha koju niste ispunjavali ni kad sam ja bio gimnazijalac a ne ispunjavate je ni sada jer je prolaznost na fakuletima OCAJNA, da ne pricam o jadnosti, neoriginlanosti i plagijatima koji se valjaju po univerzitetu kroz seminarske, cak i zavrsne radove. Retko ko uopste zna kako da radi akademsko istrazivanje i kako da uopste ispravno citira i parafrazira izvore. Toliko o poznavanju informatike posle cetiri godine rada sa vama.

---