USKORO!!! Novi najekonomicniji i drugaciji sporet za etazno grejanje

razlika od ostalih sporeta ove jacine ili vece je u samom sporetu.lozenje sve zavisi od 1h do 1h30min

A kako objašnjavaš ovaj grafikon?

Ne znam sa čime se to poredi...
Mogu samo da zaključim da je Ideal Stove referentni a ovi ostali (koji nemam pojma koji su) su lošiji. Tu se ne poredi Ideal Stove sa nekim uobičajenim klasičnim šporetom (koji takođe ima mnogo manju iskoristivost od kotla). Ono što su naveli na linku je pošteno mereno i ljudi stoje iza toga.
Ta efikasnost je rastegljiva. Ako se koristi taj šporet za kuvanje onda ima manju efikasnost nego kada se koristi za kuvanje i grejanje...
Sve u svemu, vredno je eksperimentisanja, može samostalno da se uradi i jeftino je. Pa napred.

---

O mom eksperimentu možeš pogledati ovde.

Da li može neko da objasni kako to da samo nekoliko komada ne baš toliko sitno nacepkanih bagremovih drva (prosečna debljina u obliku trougla oko 3 x 3 x 3 cm), dužine oko 30 cm, koliko je moglo da stane vertikalno u uzani pravougaoni otvor preseka 150 x 110 cm Rocket stove - Smederevca izgori za toliko dugo vremena od oko 50 minuta, uz baš dobro odavanje toplote (moram priznati da mi je bilo prijatno nekoliko sati boraviti pored mog Rocket stove napolju na ne baš podnošljivoj hladnoći ), a znam iz iskustva da toliko mala količina sitnijih bagremovih drva u običnom šporetu Smederevcu, položenih horizontalno u ložištu, sigurno potpuno izgorela za oko 5 minuta.

Primećujem da prema YOUTUBE, kad se položi drvo, bilo horizontalno ili vertikalno, u bilo kakav ROCKET STOVE u obliku "L - horizontalno položena drva" ili "J - vertikalno položena drva", gori samo jedan kraj drveta intenzivno i postepeno se trošeći uz baš dobro odavanje toplote uz temperaturu dimnog gasa od najmanje 150 stepeni (a koliko tačno ne znam jer nemam živin termometar za merenje temperature preko 150 stepeni), a dok kod običnog šporeta Smederevca drvo izgori odjednom celom svojom dužinom uz temperaturu izlaznog dimnog gasa od oko 120 step. C.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 14.12.2010. u 17:36 GMT+1]}

Ako već greješ vodu, mislim da bi efikasnije rešenje bilo da na izlaznu cev staviš posudu u obliku kotlića. Tako bi sva toplina udarala u donji deo posude koja se greje.
A onda bi valjalo objektivno meriti...
Recimo, staviti jednaku količinu vode da se zagreje na struju i na šporet, pa videti koliko je to energije...

---

Tu si u pravu i to ima smisla direktno kuvati, pržiti,.... ali samo napolju na otvorenom okruženju zbog dimnih gasova, a za unutrašnjost kuće može se to uraditi indirektno tj. da između posude i vrha izlazne cevi bude metalna ploča u obliku zatvorenog valjka kako bi valjak sa strane preusmeravao dim ka solundaru -odžaku.


E to nije moguće OBJEKTIVNO meriti ako nemaš opremu za merenje.

_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 16.12.2010. u 19:50 GMT+1]}

Ja to grejanje vode odmah prevodim u grejanje kuće ...
Ideja je da se na odžak stavi direktno neki poklopljen kotlić (kao npr leteći tanjir) u koji pumpa donosi i odnosi vodu. Treba guglati pa videti da li je donji deo polukrug ili neka ravnija ploča, naći rešenje za čišćenje i još rešiti neke probleme koji se pojave uz put.

A merenje sam mislio sledeće: izmerim težinu drva koju potrošim za zagrevanje 10l vode. Pa to preračunam pošto znam koliko mi KW struje treba da to uradim strujom.
Opet je to približno, ali bar je nešto. Koliko znam 1m3 drveta ima 600-800kg (zavisno od vlažnosti), a da se bojler od 80l zagreje sa 20 na 60*C treba 4KWH.

---

Pogledaj malo niže ovde.

http://www.rocketstoves.com/wisner.htm

http://www.permies.com/permacu...ergy/rocket-stove-water-heater

http://ecorenovator.org/forum/...rocket-stove-water-heater.html

http://www.flickr.com/photos/r...uschle/sets/72157610150609041/



_{[Ovu poruku je menjao eloiza dana 17.12.2010. u 00:54 GMT+1]}

Svaka peć da bi efikasno funkcionisala mora što više da izvuče iz goriva, u našem slučaju -drva. Nije dovoljno da samo drvo gori, već treba iskoristiti i to što gasovi koji su produkti sagorevanja takođe mogu da gore, samo je potrebna veća temperatura da ih zapali. Zbog toga je potrebno da samo ložište bude što više toplotno izolovano kako se ne bi rasipala toplota. Nisu dobra ložišta od čelika jer on brzo odaje toplotu i temperatura ložišta se tada održava na niskom nivou. Najbolje je ložište obložiti šamotnim opekama a ako treba i dodatno sa spoljašnje strane izolovati kamenom vunom ili keramičkim materijalom za izolaciju. Samo ložište ne treba da služi za grejanje već kao jak izvor toplote koja će se kasnije, daljom konstrukcijom preneti na okolinu. Osim toplote, da bi se ti gasovi - produkti sagorevanja zapalili, potreban je svež kiseonik, vazduh, ali koji mora biti prethodno i sam zagrejan da ne bi on hladio ložište. Tada dolazi do sekundarnog sagorevanja (proguglajte ili preko youtube-a vidite šta ima da se nađe pod "secondary combustion"). Obično se taj vazduh vodi kanalima, cevima pored ložišta ili kroz njega, da bi se iznad same vatre ili negde na putanji dima kroz puno rupičastih otvora ispustio tako zagrejan u dim. Kada se on zapali, temperature dostižu i 1000 stepeni C !
E sad je dalje posebna priča kako temeperaturu zadržati. Tu mislim da najbolju ulogu ima opet šamotna opeka koja akumulira toplotu, kao u kaljevim pećima. Tu akumuliranu toplotu kasnije peć može da odzračuje i 8 do 12 časova. Skoro sve peći, bilo da su one livene od čelika, kamini otvoreni i zatvoreni, zidane, kaljeve peći ... funkcionišu po principu "Forced gas movement" gde imamo mesto na peći gde ulazi vazduh - cug i mesto gde izlazi kod dimnjaka. Tu se dim kreće pod pritiskom.
Rus Igor Kuznecov je otkrio i razvio bolji princip kretanja gasova: "Free gas movement" po kome se gasovi prirodno i slobodno kreću tako što topao vazduh ide gore a hladan pada dole i taj princip iskoristio kako bi maksimalno zadržao toplotu u peći. On projektuje peći tako da se lože samo dva puta dnevno po 2 sata. Tu se više ne može gledati koliko ta peć kao neka druga peć ili kotao ima KW jer toplota koju daje ista količina drva duže ostaje u sistemu. Ta metoda je doživela i pravi bum na zapadu, u Americi i Kanadi. Peći iznutra oblikuje po sistemu "double bell" gde postoje dva zvona - dva glavna kućišta u peći, prvo je povezano sa ložištem i to je donje zvono. Projektuje se uzani kanal koji spaja tankim procepom po celoj visini ložište i to donje zvono i kroz taj otvor prolaze iz ložišta "ballast gases" - gasovi koji ne mogu da se dodatno zapale i vodena para, gasovi koji su hladniji, dok ostali gasovi sagorevaju iznad vatre pomoću svežeg zagrejanog kiseonika koji se ubacuje kanalima u dim. Tada oni pošto su vrući se penju gore i kroz gornji otvor koji povezuje ložište sa donjim zvonom ostaju u tom prvom zvonu. Pošto su u tom zvonu vreli gasovi u gornjem delu, polako tu toplotu upijaju zidovi peći. Hladni gasovi tog zvona padaju na dno gde postoji otvor iz kog oni prelaze u gornje zvono u kome se takođe zadržavaju u njegovom gornjem delu. I to gornje zvono ima na dnu otvor gde gasovi odlaze u dimnjak i tu postoji klapna kojom se reguliše i zatvara cug. Ovaj princip je najefikasniji jer najviše zadržava toplotu u svim situacijama, bilo da se plamen prejako razbuktao i cug je vrlo jak bilo da nema plamena a otvoren je cug i ulazi hladan vazduh. U prvom slučaju kod običnih peći taj višak toplote odlazi u dimnjak pri jakom cugu dok ovde to nije slučaj.

Mislim da su to vrlo bitni principi za funkcionisanje i projektovanje peći, mada se tu radi uglavnom o zidanim pećima od šamotne opeke - masonry heaters.
Kod običnih, metalnih peći treba se makar potruditi da se izazove dodatno sekundarno sagorevanje i što više produžiti put dimu i gledati da se koliko toliko duže akumulira.

Takođe je pogrešno kada se u samo ložište ugrađuje razmenjivač toplote pošto on smanjuje temperaturu samog ložišta i nikada neće da se javi sekundarno sagorevanje. Njega treba ugraditi van ložišta, na putu gasova, po Kuznecovom u donjem zvonu.

Pogledajte linkove:
http://www.stove.ru/
http://mha-net.org/
http://radiantstoves.com/tech/installation-requirements/

Evo ovde možete da pogledate korak po korak izradu takve peći:
http://mha-net.org/docs/v8n2/wildac08f.htm


_{[Ovu poruku je menjao hixxos dana 18.12.2010. u 12:17 GMT+1]}

Citat iz foruma "Stedljive kuce" u vezi prethodnog posta:

"Meni je majstor pri izradi kamina uportrebio opisane principe, pre svega povecanje akumulacije putem samotnih cigli i termickog betona kojima je spolja oblozeno loziste.

Mislim da moze da nastane mala zabuna po pitanju upotrebe izmenjivaca toplote, u smislu izvedenog zakljucka.

Vodeni izmenjivac u samom lozistu ne blokira sekundarno dogorevanje dimnih gasova, to znam iz prakse sa mojim zatvorenim lozistem- kaminom gde zajedno funkcionise izmenjivac toplote i postoji jasno sekundarno sagorevanje preostalih gorivih gasova nakon primarnog gorenja. tj same vatre.

Izmenjivac se montira neposredno iznad mesta gorenja (gorionika) tj. iznad vatre.

Pogresna je montaza izmenjivaca neposredno u vatru koja gori tj. na dno lozista jer tada nastupaju opisani negatvini efekti pothladjivanja gorivnog procesa.

Put dimnih gasova tj. njegova duzina zavisi od sposobnosti dimnjaka, mikrolokacije objekta, vrste i kvaliteta goriva u smislu sastava izduvnih gasova i u principu bi kao sto je predlozeno trebalo da bude sto duzi a dimni gasovi usporeni za maksimalne termicke efekte.
Ali, negativna posledica koja moze vrlo lako da nastane je kondenzovanje kreozota koje nastaje usled previse ohladjenih dimnih gasova tj. predugacke putanje.

Za svako gorivo (vrstu drveta, uglja, zemnog gasa tj. plina, mazuta, loz ulja) postoji uglavnom poznat podatak o minimalno dopustenoj temperaturi dimnih gasova, a koja je odredjena tackom kondenzacije.

Kako god, uvek je potrebno malo eksperimenta u praksi sa konkretnim gorivom, konkretnim lozistem, konkretnim dimnjakom i za konkretne metereoloske uslove u trenutku lozenja sa tvrdim gorivom.

Kada nastaje crni talog, kondenz, u dimnjaku znaci da je doslo do prevelikog hladjenja izduvnih dimnih gasova za date uslove lozenja.
Skratiti put dimnih gasova, zaobici klapnom izmenjivac toplote, upotrebiti kvalitetnije gorivo, dodatno termicki spolja izolovati dimnjak, povecati njegovu visinu, itd. su metodi kojima se moze pojedinacno ili sa vise njih omoguciti pravilno sagorevanje tvrdog goriva.

Kao i svako lozenje tvrdih goriva a bez automatike za proces sagorevanje ima puno manuelnog rada i stalnog podesavanja radnih parametara lozista da bi se postiglo optimalno sagorevanje goriva."

Misliš nešto ovako

Hm, ovo je kotao koji verovatno ima sekundarno sagorevanje i razmenjivač toplote, ali je izolovan, ne zrači toplotu i nema toliki toplotni kapacitet u smislu zadržavanja toplote kao zidana peć.

Rekoh ,,nešto ovako''! ;-)

Mad i ovaj koncep je zanimljiv sa peletima!!!

Onda neka bude - tako. Nego, da nije to neki pirolitički kotao ?

Ne znam za pirolizu, to tek treba da se utvrdi, u pitanju je ,,Beijing school of reverse ingenering'' !! :-D

Liči na pirolitički kad se bolje zagledam!!!

evo napokon sam poceo sa izradom sporeta o kom sam pricao,jos je u fazi izrade ali evo nekoliko slicica

evo i klasican crni sporet sa malo modernijim vratancima koje takodje pravim u radionici,ovaj za parno grejanje je njegov naslednik

Izvini sto ovako upadam u temu sa direktnim pitanjem,a pitam informativno
Zbog cega je tvoj kotao (ili sporet) bolji od nekog uradjenog u fabrici,recimo Alfa?
I koliko te kosta materijal za izradu kotla,a kolika je prodajna cena posle?
Opet,napominjem,pitam informativno,ne bih da ispadne da pravim reklamu kolegi sa foruma,znaci pitam i da znam koliko je isplativiji recimo ovaj diy sporet (kotao) u odnosu na cenu u prodavnici

pa ovako,izradom ovog sporeta sam se trudio da mane kombinovanih sporeta za malo vece povrsine svedem na minimum,sto sam i uspeo.znaci sve funkcije klasicnog sporeta nisu izgubljene,kod svih sporeta ovakve namene koji su na nasem trzistu,desavaju se isti problemi,tesko zagrevanje gornje grejne ploce za kuvanje,veoma velika potrosnja ogreva prilikom zagrevanja pecnice za pecenje , veliko i nesrazmerno odavanje toplote samog sporeta u odnosu na grejna tela.nije ovaj sporet nista specijalno samo su mane svedene na minimum pa tako i potrosnja ogreva.sto se tice cene nisam jos uvek pravio konacni obracun koliko ce kostati,ali bice negde oko 600eura,i to sa 5god garancije.