Firme koje treba izbegavati prilikom trazenja posla

Nijedan radnik ne daje 100% mogućnosti. To takođe mogu da garantujem ličnim primerom. Dešavalo mi se da radim baš onako udarnički i da verujem da dajem 100% mogućnosti, a onda pritisnu rokovi, pa onda uzmem i odradim isti posao za duplo manje vremena. Znači ono za šta sam verovato da je 100% mojih mogućnosti, zapravo je bilo 50% istih. Hebi ga, tako to ide, tek kada vidiš da možeš da ostvariš neku korist (ili izbegneš kaznu svejedno), dobiješ snagu i volju da odradiš mnogo više, iako nisi verovao da je to moguće. Ako imaš mogućnosti (ili nađeš neku firmu koja će to da ti dozvoli), slobodno odradi eksperiment. Napravi jednu anketu gde ćeš pitati radnike u toj firmi koliko odsto mogućnosti daje trenutno. Izdvoji one koji kažu 100% ili jednog od njih, pa mu reci da ako odradi više posla da će dobiti bonus od 1.000 evra, a ako ne odradi, da će 3 meseca raditi bez plate ili dobiti otkaz (naravno ne stvarno, nego eksperimentalno, o čemu ćeš ga kasnije obavestiti). Videćeš da će odraditi i više nego duplo posla.

Takođe se slažem sa venturom da je bonus bolji nego povećanje plate i za poslodavca i za radnika. Mislim sigurno niko neće biti nezadovoljan povećanjem plate i neko vreme će i da se potrudi da opravda to povećanje, ali posle nekog vremena, na tu platu se čovek navikne i produktivnost se vrlo brzo vrati na staro, a ti ne možeš doveka povećavati platu, a da ti se to isplati. Sa druge strane, za bonus moraš da se izboriš i onda ćeš stalno imati motivaciju da daješ sve od sebe. Meni je kao radniku oduvek više odgovaralo da imam manju platu, a bonuse po zasluzi i rezultatima, nego fiksnu platu. Evo i sada radim za platu koja je skoro duplo manja nego što je uobičajeno za posao koji radim i iskustvo koje posedujem, ali zato imam bonuse i procenat od prodaje za sve što se proizvede pod mojom palicom, tako da stalno imam motiva da radim više, jer što brže odradim posao, to ću pre početi da dobijam bonuse i procenat, a što kvalitetnije odradim to što radim, to će procenat biti veći. Takođe, samim tim što više radim, brže napredujem, brže učim, stičem nova znanja, a to će mi sigurno koristiti kasnije. Meni je to odlična računica, jer profitira firma, profitiram ja, profitira država. A win-win-win situation što bi rekli Ameri.

---

E, tako sam i ja mislio, pa radio 10-14 sati dnevno, bez odmora po dve-tri nedelje, pa sam završio u urgentnom centru i sa lekovima za pritisak. I tada sam shvatio da ovo što ti misliš da je 100%, da je to u stvari 200+%, i da je totalno naopako i da tako ne treba raditi. Jel se sećaš narodne priče o konju koga ciga uči da gladuje? I kaže "ja ga naučio da gladuje, a on umro". Može čovek svašta, samo je pitanje koliko dugo. Mogli su i oni po logorima da ne spavaju po dva-tri dana, ali na kraju umru.
Rekao bih da se pod pojmom "100% mogućnosti" mora podrazumevati maksimalni "održivi" tempo rada, tj tempo rada koji možeš da održiš tokom radnog vremena, a bez posledica po posao/sebe/druge.

Evo i mene u temi,
par dana je pratim, i ovo sto je vezano za temu i offtopic.
Buduci da sam prosao put od zaposlenog do poslodavca, da podelim i svoja misljenja iz oba sveta.

1) Doprinosi se placaju i na teret poslodavca i iz bruto plate radnika. Bruto plata je ono sto radnik dobije na ruke(neto) + doprinosi na teret radnika. Na sve to bruto (neto + doprinosi na teret radnika) i poslodavac jos dodaje deo i uplacuje drzavi. Naravno, kod nas to u praksi funkcionise ovako: das knjigovodji koliko hoces da ti bude neto plata radnika, ona ti izracuna koliki su doprinosi na teret radnika, a koliki su tvoji i sve to lepo ti platish, a radniku pustish na racun ono sto je njegova cista zarada i das mu lepo obracun uz platu gde se vidi da si ti lepo platio i doprinose koje placa firma, i doprinose koje placa radnik iz onog dela koji se zove njegova bruto plata ( a koju mu opet daje poslodavac).

2) Normalno je razmisljanje NE KOLIKO NEKOGA RADNIK KOSTA, VEC KOLIKO TI RADNIK DONOSI.
Ovo kod nas i nije bas tako sjajno u praksi, i cesto zadrzish radnika i kada ti se ne isplati da ga placas koliko ga placash, ali ga postujesh i trebace ti...jednostavno nadas se da ce doci lepsa vremena.

3) Nije lako biti poslodavac. Naravno, lova je veca ako uspesh (mnogo), ali su i problemi veci. Niko nikoga ne sprecava da otvori firmu ako misli da cemu tako biti bolje. Kao radnik, ja sam se uzbudjivao kada mi je plata kasnila dan,dva..pet i shizio... Ali uglavnom to je (kako to sada posmatram) smeshnno... Svakog prvog tebi lepo plata, nema brige.
Sada cekam pojedine komitente i po 5-6 meseci da mi isplate proizvode/usluge, a moje radnike ne interesuje sto mi niko nije pustio lovu na vreme, i ocekuju svoje plate... Tu se cesto ide u minuse, uzimaju krediti za likvidnost (revolving), jer radnici, ali isto tako i vlasnici Poslovnog prostora, EPS, telekom itd...ocekuju svoje plate, zarade, isplate svakog prvog...

E to su glavobolje, i lepo je neko rekao nije tako sladak nash hleb. Opet kao sto rekoh, sve to dodje na svoje, i zarade su vece nego kada se radi za platu, ali MNOGO JE VECA ODGOVORNOST. Ti treba i da nadjesh posla kako bi firma i radnici u njoj imali za osnovno funkcionisanje/zivot.

4) I kod nas je MOGUCE DA SE DOGOVORISH SA RADNIKOM O BRUTO PLATI, A DA SAM ON ODLUCI KOLIKO CE PLACATI DOPRINOSA I DA SVE BUDE LEGALNO.
Kako:

Lepo se radnik registruje kao preduzetnik, dogovorite se sa njim koliko ce kostati njegove usluge bruto i kazete: Mene programer kosta 1800 eura svaki mesec, toliko sam u stanju da platim, mozesh da radish kao preduzetnik za mene, i da mi fakturises svaki mesec toliko, a sam odluci koliki ce ti biti doprinosi.

Preduzetnik moze da placa i vise i manje doprinose, ali postoji neki minimum , pa nek se sam odluci koliko ce da placa. Mene toliko kosta da ga platim legalno kao zaposlenog u firmi na pun iznos plate, toliko cu i njemu da dam pa nek sam odluci ako hoce vise da uzima na ruke a kasnije kad omatori da mu bude manja penzija, ili obrnuto, ili cak da ih ne placa i sve trosi, ali je to njegova odgovornost, ja sam svoje dao, a na njemu jes sta ce da radi sa tom lovom...

SADA ON TOPIC:

Firme koje treba izbegavati po svaku cenu:

SVE POLITICKE PARTIJE:

i kao firma i kao osoba koja trazi zaposlenje kod njih. Kao osoba koja radi kod njih za neku platu, mozete od njih dobiti sledece: Placeno mesto u nekom telu (Upravni ili nadzorni odbor neke lose stojece firme), a tamo nista ne radite, dok te pare zaradjujete radeci mizerne poslove u stranci; Najzesci mobing svake vrste; shefove kao iz filmova iz doba komunizma, razne "strucnjake" koji vam sole pamet; i naravno sistematsko ispiranje mozga, usadjivanje ideologija i sve to trpite za lovu. U slucaju da ne dobijete mesto u nekom UO, dobicete posao u nekoj firmi i raditi DVA posla za jednu platu. Ili najgori slucaj, radicete kod njih svoj posao i dobijati pare na ruke (nista doprinosi, osiguranje i porezi) i jos ce da vas mrze sto moraju da vam daju te pare iz svog dzepa.

Kao firma, recunajte da ce vam platiti za posao samo ono sto uzmete u napred i vrlo retko ceo iznos, ako imate ugovor, onda je malo lakse, mozete da ih tuzite, ali necete se dobro provesti jer ce vam se kad tad osvetiti.
Savet: Recite uvek duplu cenu, pa im pola uzmite unapred, tako se jedino isplati, i uvek oni vama duguju nesto.
Podrazumevani trosak poslovanja je deo onome koji vam je posao ugovorio.

P.S.
Dobar radnik se uvek isplati. Pravi poslodavac ce se uvek truditi da tog radnika zadrzi, a one koji ne valjaju da ih odstrani... i to ce uvek tako biti.
Nije uvek gazda taj koji negativac (mada cesto jeste), treba malo misliti i da li sam ja uradio dovoljno ovaj mesec i koliko ja vredim firmi.
Ako mislite da vas gazda zeza ili ne postuje dovoljno, jednostavno put pod noge i trazite bolje. Ako se to ponovi nekoliko puta za redom...e onda se zamislite.
Ponavljam, radnika ima koliko hocete, onih dobrih ne bas toliko...
Zdrava firma(ona koja ima puno posla) ce se uvek truditi da te radnike zadrzi po svaku cenu!

Mozete diskutovati i ovde, pridruziti se stranici.

http://www.facebook.com/pages/...e.php?sk=group_163701686986737

http://www.facebook.com/pages/...a-posla/164503780238504?v=wall

Probaj da mu prisloniš pištolj na čelo i videćeš da će uraditi tri puta više. I to besplatno.

Vazda' smo bili veći katolici od pape.

---

evo malo kulturnije da se izrazim

ovo ti je stvarno recept, boli glava
malo da ucenjujes radnika, ako ne plese (dovoljno brzo?) kako ti sviras - sut karta, ali u sali, ali to ce saznati tek kada se zavrsi svirka...

da mi takav uslov postavis (bilo ekpserimentalno, bilo stvarno) oterao bih te vec negde i dao odmah otkaz
to nije zdrava radnicka atmosfera

p.s. je l i onih 1000e bonusa "naravno ne stvarno"?

Promasio si poentu.
To nije bio savet kako poslovati vec princip "ako ne verujes probaj".
Ne postoji "100% davanje od sebe" jer to koliko neko moze varira tokom vremena a ono sto misli o tome koliko moze nije sinhronizovano sa stvarnim stanjem.

---

Svi pricaju koliko radnik kosta gazdu (plate , doprinosi, bonusi itd..) , a niko da kaze koliko radnik "zaradi" za gazdu ?
Pa bih voleo da cujem ..

---

shadowed, savet kako probati,nije na mestu
u tome je stvar

da je izostavio kazneni deo, bilo bi ok, ovako, ni najmanje nije ok ucena


a abit je lepo rekao to sto se tice 100% davanja od sebe

mozes ti i 24h neprekidno raditi, pitanje je koliko dugo ;)

A netacno je zbog...? Zato sto ti mislis da je tako :)

Vi "mladi" u Srbiji previse drkate na neoliberalni kapitalizam. Jeste da je Srbija sjebano mesto ali ono sto vi hocete od nje i drustva da napravite je korak nazad, ne napred. Natrag u robovlasnistvo i feudalizam. Radi ili umri.

@deerbeer - I ja bih voleo da cujem koja ce kombinacija biti na loto-u sledeci put... pa niko da mi kaze.

Koliko radnik "zaradjuje za gazdu" mozes da utvrdis samo u vrlo jednostavnim sistemima gde taj radnik direktno proizvodi i prodaje nesto kao celinu gde je on najveci kontributor tome.

U iole komplikovanijem poslovnom okruzenju, direktno je potpuno nemoguce izracunati to sto ti trazis... Cist primer radi, eto taj developer je samo jedan u nizu drugih developera, dizajnera, prodavaca, marketing ljudi i sl... koji su ucestvovali u procesu od stvaranja proizvoda do procesa zamene tog proizvoda za novac.

Kako ces tacno proceniti koliki je "deo" tog radnika? Po liniji koda? Pa nije svaka linija koda podjednako bitna...

Po radnom satu? Pa nece moci ni tako - ni radni sati nisu jednako bitni u vrednosti nekog proizvoda.

Dakle nikako.

Zato se racunovodstvo ne bavi takvim iluzornim idejama vec samo onim stvarima koje se mogu izracunati i koje su korisne menadzerima i stakeholder-ima za odlucivanje sta dalje sa firmom.

Dakle, racunovodstvo ce ti dati fiksne i varijabilne troskove, kratkorocna i dugorocna potrazivanja, ROCE, EBIT, itd... sa kojima mozes da baratas, ali ti svakako nece dati odgovor "koliko ti ovaj radnik zaradjuje" vec te vrednosti mozes da iskoristis samo za znanje koliko te kosta razvoj i sta bi trebalo da radis sa time - dakle, najbolje dokle mozes da dodjes je prosek svih radnika u nekom delu firme...

---

Slazem da je tesko tacno odrediti cenu , ali ne moras toliko precizno da gledas na to.
Valjda poslodavac zna koliko je prosecnih plata svojih zaposlenih zaradio mesecno .
A druga stvar je to sto to u praksi niko od njih nece to da ti kaze dok za troskove zaposlenih dobijes tacno u paru :)

A to za velike sisteme (> 500 zaposlenih) vazi jedno pravilo :
90% ljudi rade na odrzavanju tog sistema a onih 10% donose profit :)

---

Nisam znao da odrzavanje sistema ne donosi profit. Mislim sto bi placao tih 90% podrsku/servis/testere, sta ima veze ako neko ima problema prilikom koriscenja tvog prozivoda, ili padne sajt, ili se ne testira proizvod i slicno.
Oni donose profit time sto zadrzavaju klijente otklanjajuci 1000 mogucih problema. Svi znamo kako su ljudi veoma tolerantni:

- Dobar dan, ne radi mi net vec 1h.
- Dobar dan, izvinjavamo se, net ce biti porpavljen u sledecih par dana, ipak moramo prvo da nadjemo ljude (posto nemamo podrsku) koji se razumeju u to i planiramo da otklonimo problem u sledecih 5 do 7 dana.
- Odlicno, ja se uplasio da necu morati da cekam mesec dana. Hvala puno, dovidjenja.

Mozda oni ne donose profit bukvalno, ali definitvno se trude da sprece da profit ne padne.


Ne znam koliko zaradjuje, ali da zaradjuje to je sigurno. Niko ne bi drzao radnika sa kojim gubi. To je protivno samim osnovama dobrog poslovanja i greska je poslodavca. Mozda gubi u trenutku zaposlenja, ali na neki odredjen period sigurno ne.

Na to se i misli kad sam rekao "odrzavanje sistema" . Nije sija nego vrat .


Gde sam ja to rekao da treba da radi sa gubitkom ?
Radi se o firmama koje ne isplacuju mizerne plate ( ne racunam samo IT sektor nego sve ) ,zakida se na doprinosima iitd a gazda uredno
prosipa pricu o velikim troskovima dok radnici rmbaju za njegovu novu mecku ili bmw-a i letovanje na maldivima .

Tacno je da niko nikog ne tera da radi za mizeriju ,das otkaz ako imas alternativu ali ovde nije to poenta ,
nego se ta njegova zarada se nikako ne spominje u bilo kakvom obliku i u bilo kakvom kontekstu price radnik/poslodavac.
ali zato se za radnika zna i bruto i neto i zdravstveno penziono , i topli obrok i kvm poslovnog prostora po radniku itd ...

A imas slucajeva gde prosecno radnici dobijaju 200E bruto platu a poslodavac neto zaradjuje 600 .(3:1)
E onda jbg firma ne ostvaruje dovoljno veliki profit i ne mozes da ocekujes vecu platu i to je ok.Ako ti se ne svidja ides u drugu .
Ok kapiram da se i taj odnos menja tj. profit firme nije konstanta u vremenu ali se i tu moze uzet prosek na godinu dana.

Zato bi taj odnos koji sam napomenuo i u proslom postu trebao simbolicki da posluzi da li je neko "izrabljivan" ili "realno" radi za te pare .

---

Pa zna, ali koliko si "prosecnih plata" zaradio mesecno kao firma nije isto sto i "koliko mi je zaradio Pera Peric iz XYZ odeljenja".

Upravo je to poenta - menadzer firme ima racunovodstvene parametre koji su beleska toka novca ka i iz firme, i na osnovu njih koriguje strategiju zaposljavanja ako treba (recimo - ako su troskovi R&D-a veci od proseka u industriji), ali je sve to na nivou organizacionih / racunovodstvenih jedinica (timovi, odeljenja, divizije, itd...) - nikako na nivou individue.

Naravno da na kraju ako podelis prihode firme na broj radnika, ti prihodi moraju biti veci od plata, jer treba otplatiti i ostale troskove i jos u svemu tome napraviti profit sto je primarni razlog postojanja firme... ali sa tim nisi rekao nista, naravno da se mora zaraditi vise nego sto se isplati radnicima, inace cela prica ne bi imala nikakvog smisla.

---

U developerskim firmama koje prodaju servis (iliti software) 70-80% troškova firme su ustvari plate radnika. Ako sam te dobro razumeo, ako je u jednoj firmi prosečna plata 1.000 evra, a ima 15 zaposlenih, po nekoj tvojoj logici gazda zaradi više prosečnih plata po zaposlenom, odnosno 30-45 hiljada evra?

Voleo bih da upoznam takvog, da mu se lično naklonim i poduvam onu stvar jer je bog...

Globalno gledano, ako ti kao vlasnik firme ti pokriješ plate, troškove, investicije, i pored toga ti ostane 30% ti si bog.

To bi bilo da imaš firmu od 15 radnika, da prihoduješ 25.000 evra mesečno, daš na plate 15.000 evra, na ostale troškove 5.000 evra, to znači da si kralj kakvog nema jer ti je ostalo 5 hiljada zarade...

Da ne pričam o tome kada su softverski proizvodi u pitanju, da ti recimo godinu dana iz svog džepa plaćaš tu firmu, sa 0 evra mesečnih prihoda, pa spucaš 250 hiljada svoje love da bi mogao da zaradiš 5000 evra mesečno... Kad se stvari stave u taj kontekst, onda nije baš da je biti 'gazda' tako lako i poželjno, jer je taj za tih 250 hiljada evra mogao da kupi mnogo BMW-ova i mnogo puta da ode na te Maldive...

Tačno. Eto vidiš, neko radi i sa 30% kapaciteta. Upravo zato mislim da su bonusi dobra stvar kao motivacija. Mnogo su civilizovanije metode nego utoka, a radnik ne mora da radi besplatno, plus sam može da bira da li će da radi više i da se bori za bonus ili će i dalje da radih sa 30% kapaciteta.

Ne, to je samo jedan eksperiment, tipa skrivene kamere, eto čisto ako neko hoće u praksi da proveri da li sam u pravu. Može da se proba i na sebi, što da ne ili da mi veruje na reč ako neće ništa od toga... ja sam upravo na sebi i ustanovio da je tačno to o čemu pričam.

A ko je i kada pomenuo 24h rada ili abitovih 14h ? Ja sam mislio na to da radiš normalnih 8-10 sati, ali da za to vreme uradiš više nego što bi uradio za 14h kada radiš manjim kapacitetom. Dakle, ako ti radiš 12h ili 14h ili 24h sa 30% kapaciteta, ti i dalje radiš sa 30% kapaciteta, a sa 100% kapaciteta možeš da radiš i 2h, nebitno. Znači, poenta je u produktivnosti po jedinici vremena, a ne samoj količini vremena. Nadam se da se sad razumemo. Dakle, postići više u svom trenutnom radnom vremenu.

Pa ako ti misliš da drugi treba umesto tebe da odlučuju šta ćeš da radiš sa svojim životom, svojim parama, svojom penzijom... to je tvoj problem. Ja bih ipak radije da ja za sebe odlučujem o tim stvarima.

Pa naravno da treba da bude "radi ili umri". Kako drugačije ? Jedan da radi, a vas 10 da se okačite njemu na grbaču i pijuckate pivo ispred dragstora od socijalne pomoći ? Liberalni kapitalizam ne bi odgovarao samo lenštinama i lezilebovićima. Ja, na primer, volim da radim i ne vidim ništa loše u tome. Jednostavno sam pažljivo birao čime ću da se bavim, uzeo sam u obzir šta mi se dopada, kakva je perspektiva tog posla i kada sam to iskristalisao, bacio sam se na učenje toga što sam odabrao, radio i za džabe samo da uletim u neki projekat i steknem iskustvo i danas radim posao koji volim i koji me ispunjava i kao radnik i kao preduzetnik. Neki bi rekli da imam sreće što radim posao koji volim, ali to nema veze sa srećom, već sa trudom i zalaganjem. Bilo je gomile trenutaka kada nije išlo i kada sam hteo da odustanem, ali nisam. E sad, šta je poenta svega ovoga ? Pa u tome da nije u redu da neko drugi ko ne želi da se trudi i zalaže, profitira od toga tako što će da se prijavi na socijalu jer nema posao i krcka moje pare. Zna se šta je socijala, oni koji nisu psihički i/ili fizički sposobn da rade, a svima ostalima treba da bude upravo tako kako si rekao "radi ili umri".

---

A kakve tačno veze ima sa radnikom to koliko firma zarađuje. Firma će uvek platiti radnika najmanje što može, a da to ne utiče na njegovu produktivnost i rezultate, što znači onoliko koliko mora. Pa ako je radnik zadovoljan sa 200 evra, a firma samo na njegovom radu zaradi 3000 evra, to nema nikakve veze sa tim radnikom, niti je to nekakvo izrabljivanje, a ako je nezadovoljan, tražiće veću platu, a ako zaista i vredi toliko koliko traži, sigurno će je i dobiti. Eventualno će dobiti i neki bonus kako bi i dalje ostao produktivan. Međutim ako je radnik zadovoljan platom, a jeste čim je pristao da radi za istu (platu inače ne određuje poslodavac, niti radnik, kako neki to pogrešno misle, već plata predstavlja dogovor između radnika i poslodavca), tu nema izrabljivanja.

---

Niko tu nista ne "odlucuje" o tvojim parama. Cinjenica da je danas radniku zagarantovano uplacivanje socijalnog, penzionog i zdravstvenog od strane poslodavca je tekovina civilizacije a ne nekakav problem kao sto ga ti predstavljas. Imas iskrivljenu sliku slobode o kojoj pricas.

Ako toliko ne mozes da shvatis - onda ti imas problem.

Ti si izgleda puno gledao americke filmove pa mislis da treba ceo svet da se prikloni mocnom americkom sistemu gde oni koji imaju posao zive a oni koji nemaju spavaju u kartonskim kutijama. A ja bi rekao da nisi mrdnuo iz Srbije, bar sudeci po ovom sto pises. Jesi bio ti mozda u Indiji? Otidji malo do njih tamo pa reci onima sto spavaju na ulici kako treba da rade ili da umru umesto sto bi tebi mozda otkidali od socijale.

Rekoh ja, previse mladi u Srbiji drkaju na neoliberalni kapitalizam a ne znaju o cemu pricaju.

nisu svi radnici isti, a nisu ni svi poslodavci isti ...
kad pristupish sa mentalitetom ``daj da sto manje radim``
onda tako i prodjesh ...