Pardon onda, prevideo sam ovu ispravku.
Možda je tema malo zastarela, od nedavno sam na forumu pa čitah redom ...
Uopšteno bih rekao za većinu ovde predstavljenih jednostavnih šema par primedbi. Sve su one manje-više iste i rade na istom principu. Razlika je u mehaničkom izvođenju kao i u par koncepcijskih detalja:
- Treba izbegavati korišćenje UHF/SHF tranzistora tipa BFR9*, njihove radne frekvencije su nekoliko GHz, na 100MHz imaju preveliko pojačanje a često uz osnovnu pojačavaju i frekvencije harmonika.
- Najbolje je koristiti tranzistore kojima je radna frekvencija u MF području, a granična oko 150-200MHz, tipa BF494, BF240 ili smd BFS20, baš iz predhodno pomenutih razloga.
- Korišćenje NF tranzistora tipa BC547, 2N39004, 2N2222 ima smisla samo u mikrofonskom delu. Oni rade i u VHF oscilatoru ali je veliki znak pitanja koliki je stvarni stepen iskorišćenja, odnosno troše mnogo a daju veoma malo VF energije.
- Jačina oscilacija, pa time i ukupne VF energije, u direktnoj je zavisnosti od emiterskog otpora oscilatora. Ovaj otpornik ujedno određuje i potrošnju uređaja pa treba napraviti kompromis između potrebnog dometa i trajanja baterije.
- Kod većih dometa, osim jačih VF oscilacija potrebna je i pomoćna antena. Loša praksa je se signal za antenu uzima sa vrućeg kraja LC kola preko nedefinisanog kapaciteta. Na ovaj način antena i promene u njenoj bližoj okolini utiču na stabilnost osilatora a ujedno prigušuju i sam oscilator (smanjuju mu stepen iskorišćenja). Bolji način priključenja antene je izvod na prvom zavojku blizu "hladnog" kraja zavojnice ili pomocne link zavojnice od 1 zavoja (uz uslov da zavojnica ima više od 2 zavoja, obično 6-7 zavoja).
- Osetljivost prijemnika takođe je veoma važna ako se traži veliki domet.
- Kod predajnika većih snaga (tipa 4W) poželjno je koristiti tranzistore koji su predviđeni za rad na nižim naponima, npr. 2N4427, BFW16, 2SC1970, 2SC1971, KT920A. Tranzistori predviđeni za rad na višim naponima, npr 24V kao 2N3866 i 2N3553 rade i na nižim naponima (9-12V) ali im je pojačanje manje.
- Da bi snažni tranzistori pravilno radili neophodno je da imaju kola za prilagođenje na ulazu i izlazu. Signal vođen direktno sa kolektora u bazu, ili sa kolektora u antenu preko obične kolektorske i prigušnice i serijskog kondenzatora je veoma loš način. Tranzistor obično ima loš stepen iskorišćenja i signal prepun harmonika.
- Nikada niko nije uspeo da postigne veću snagu od one koja je deklarisana za određeni tranzistor. Ako se na wat-metru izmeri veća snaga od stvarno moguće, takav signal je prepun harmonika i ne treba ga puštati u etar. SWR metar može da se koristi kao protočni merač snage samo u usko definisanom frekventnom opsegu, sva ostala merenja su netačna zbog same prirode merača.
Nadam se da je nekom ovo bilo od koristi. Pozdrav i uspešna gradnja.
[Ovu poruku je menjao YU2AX dana 22.09.2010. u 13:47 GMT+1]
73 de Zele YU2AX
Registrovani: 9 ( dejca le, misamilanovic, vjova, Shadowed, palamar, zeoN_Rider, Horbi, bojanum, bachi )
Re: Problemi sa svim FM radio predajnicima!