Citat:
93 Stefan: Pa zar nokautiranje ne spada u povređivanje?
Da li bi mi poverovao da možeš nokautirati čoveka od 150 kg a da mu ne naneseš povredu? I to nije potreban jak već precizan udarac. Postoji dosta tačaka na telu koje majstori borilačkih veština koriste da bi pobedili protivnika. Jedna od njih je i ono malo udubljenje u korenu uha, gde se vilica spaja. Obično se tu udara palcem tj. zglobom savijenog placa (nešto slično kao pesnica ali sa strane). Ako znaš kako da udariš poremetićeš protivnikov centar za ravnotežu. To mesto ne možeš da nabilduješ i tu se mišići ne gomilaju. Srednje uho je tu jako ranjivo i udarac se dobro prenosi na centar za ravnotežu. Primiš li precizan udarac na tom mestu neće ti se ništa desiti (nećeš imati potres mozga, unutrašnje krvarenje ili nešto slično) ali sledećih nekoliko trenutaka, nećeš moći da stojiš na nogama. Skoro svi nokauti su zasnovani ne na potresu mozga već na privremenom poremećaju ravnoteže. Udarac u vrh brade pod određenim uglom takođe prenosi energiju udarca direktno na srednje uho (ovo dobro znaju bokseri koji su iskusili tzv. "staklenu bradu").
Pre dosta godina trenirao sam Aikido a zatim i Ninjicu. Svakome ko je zainteresovan za borilačke veštine bih savetovao da proba Aikido. Zaista jedna veličanstvena veština. Svaka tehnika je zasnovana na samodobrani i vremenom vežbanjem uviđaš uzaludnost agresivnosti napada.
Postoji jedna priča koja to lepo opisuje. Ne sećam je se možda najbolje pa ću je malo slobodnije preneti:
U drevnom Japanu kovači koji su izrađivali mačeve (katane) bili su veoma cenjeni. Ponekad i više od samuraja koji su nosili te mačeve. Kako nikako nisu mogli da se dogovore koji je majstor najbolji u celom Japanu osmišljeno je da dvojca, za koje se smatralo da su najbolji među najboljima, naprave po jedan mač. Godinu dana će sa svojim pomoćnicima praviti katanu u koju će uneti svo svoje umeće i znanje. Kada se budu ponovo sreli videće se koji će mač biti bolji i majstor koji ga je napravio nosiće zvanje najboljeg kovača u Japanu.
Posle godinu dana oba majstora su došla sa po jednom veličanstvenom katanom, ali niko nije mogao da se odluči koja je bolja. Tada je jedan od njih zabio mač u potok koji je tu prolazio tako da oštrica bude okrenuta uzvodno. Kako je bila rana jesen, potok je s vremena na vreme donosio po neki list na svojoj površini. Kako bi koji list naišao na oštricu bivao je prepolovljen bez ikavog otpora.
Došlo je vreme da i drugi majstor prikaže svoju katanu i on je isto tako zabio mač kao i prvi. Svi su gledali šta će se desiti sa listom kada naiđe na drugi mač, ali ni jedan list nikada nije naišao na oštricu.
Smisao priče je da sami treba da proglasimo pobednika. Sami treba da izaberemo mač koji bi smo voleli da imamo uz sebe u životu. Po meni, prava borilačka veština se nikada neće upotrebiti, i dokle god treniraš nikada nećeš znati da li bi ti pobedio protivnika ili on tebe...
Koliko dana ima?
Re: Koliko dana ima?