<prikaz dana stvorenja iz roda prosecnog srpskog seljaka - traktoriste, nad kojim moja malenkost trenutno lije suze podstaknuta umnim pisanjima prosvetljenog Pisca, smrc.>
evo lijem suze nad sudbinom jadnog malog, ugrozenog, starca za volanom traktora imt 1 iz 1842godine, koji se nasledjuje vec generacijama, sa oca na sina u njegovoj porodici. Seta starac po avliji i trazi zicu, da priveze novu sejacicu na traktor. Nadje je i pocne da privezuje, kad primeti da su tri cevi malo iskrivljene. Eto taman popravi menjac na traktoru, iskrivi se sejacica, a sta ima da su je kupili. Jos se seca tog radosnog dana, kad je imao 12 godina. Tada je njegov deda Djuro doterao novu sejacicu, eh radosti ... a bili su i prvi u selu koji su kupili novu sejacicu posle rata. Ona stara je bila kupljena 102 godine pre toga. Cesto se kvarila pa su morali da je zamene. Ali onda dodjose teska vremena, niska cena psenice, skupo djubrivo, neda Tito da se dize cena. posle Tita jos gore. Svake godine psenica sve jeftinija. A gorivo sve skuplje, jos sad ovi novi oce da im te rotacije stavljamo na krov. Ih lopovi jedni. I seti se , s ponosom kako vec 30 godina vozi bez svetala, ta nece valjda da daje tim lopurdama jos i za sijalice, sta ce mu to kad se vidi put po mesecini. Pre otac mu nije dao da traktor ide bez svetala, kaze naletices na rupu pa ces se prevrnuti, ali naucio je starac sve rupe u kraju. Nista njega ne moze iznenaditi.
Priveze starac sejacicu, obrisa ono malo prljavstvine sa haube kosuljom svojom, otvori kapiju ajnfora i krenu ka njivi.
<... zemljoradnicki poslovi na njivi ...>
Krece starac sa njive, izvuce se nekako iz blata. Sva sreca pa prikolica sa psenicom bila pokrivena, pa nije pokisla juce. Malo falilo da se prevrne prikolica kad je izlazio sa njive. Ide polako, vec se smrklo. Jos pola sata i stize kuci na pite s makom. Udubio se starac u makovnjace, kad zaslepi svetlo. Nije stigao ni da oci zaklopi, a vec ga udari neka rospija. Nije stigao ni oci da zaklopi, a vec je bio mrtav. Odlete starcevo telo, sa traktora a plodne njive vojvodjanske, koji hrane narod odvajkada.
Ali, ko da djavlu ni ubogi starac nije bio dovoljan, vec se zapali benzin iz onog auta, prosiri se pozar i pocese da gore psenicna polja vojvodjanska. Sirio se pozar danima jos posle toga, a starac ne stize na svoju makovnjacu.
...
6 meseci posle toga, ide baba na parastos starcu. Sacuvala malo zita za svog starca. Vlast oduzela svu psenicu sto je preostala posle onoga pozara. Kazu nema dovoljno psenice da se nahrani narod. Deca umiru po bolnicama, starci po domovima. Hleba ni za lek nema, a jos se crnje pise narodu srpskom. Ide baba i kune onu rospiju sto joj uzme dedu i osakati celu Srbiju. Hiljade ih umre u gradovima, a jos na hiljade prati njihovu sudbinu. Hleba nema, psenice nema, crno se pise narodu srpskom.
<Kraj>
Eto Pisac, pogodjen tvojim izjavama napisah ovo.
mozda je ovo vizija, moza samo upozorenje,
a mozda bi zbilja trebali baciti sva auta na otpade i krenuti ko nasi starci odvajkada. kad njima nista nije falilo, sta ce nama da fali.
"Hmmm", rekao je, "...suprostavlja se nadrealizmu prikrivene metafore..." Razmišljao je tome na trenutak, a onda je zatvorio beležnicu s mrkim osmehom.
"I smrt je za njih suviše dobra"
Re: Srpski Traktoristi - Ugrozena vrsta
Re: Srpski Traktoristi - Ugrozena vrsta
Re: Srpski Traktoristi - Ugrozena vrsta
