Iz Ria u okean umesto u Pariz

Pitala sam u vezi automobila. Zasto izivljavanje i pomodarstvo, ako zelis da imas bolju predstavu o sopstvenoj voznji, pogotovo ako te uslika kamera ili te neko od 'cajaca zaustavi?

Zato sto ne postoji apsolutno bezbedan nacin prevoza. Avion nije savrsen ili 100% bezbedan nacin prevoza, samo je najsigurniji nacin prevoza od mogucih koje danas poznajemo - a za onaj mali broj nesreca koji se desi u avio saobracaju FDR sluzi da se otkriju razlozi jer se u avio industriji jednostavno vodi racuna o svemu i bas zbog toga sto se vodi racuna o svemu taj vid prevoza jeste najbezbedniji.

To sto ti ljudima stavljas u usta nesto sto ne tvrde (da je avion "savrsen") je deo tvoje patologije, tj. zelje da se posto-poto raspravljas sa nekim, pa makar to znacilo da izmisljas teze tvojih sagovornika.

---

jebiga, na nebu nema tragova kocenja, nema svedoka iz raletove kafane, nema pokosenih saobracajnih znakova, a nema ni vozaca ni putnika, a i prevozno sredstvo zavrsi u konfetama. mora neko da zapamti sta bi.

kamioni odavno imaju tahografe, a noviji i prave crne kutije.


edit:

cajaca :D andjela, marry me ;D

Pustite vi te teorije, zna se sta je osnovna namena crnih kutija - da se u slucaju raspada aviona ti podaci iskoriste da se vidi zasto se raspao. Pa kako ce on to da se raspadne kad ga svakog dana po tri puta servisiraju? Tu meni nesto nije bas...

Nije sve, ali takve gluposti jesu. To sluzi samo da ti uzmu pare i šlus. Vi ako ne vidite svu kolosalnu izopacenost svega toga cime se odusevljavate, to je vas problem. I onih koji zive da bi se bavili tim budalastinama, a ne sluze im sve te budalastine da bi lakse ziveli. Sta je sledece, crna kutija na biciklu? Ili u patikama? Ves masina koja ti javlja na mobilni kad je oprala ves? Sacuvaj boze. Napredak be. Sto bi rek'o mali princ, ja kad bih imao na raspolaganju ono vreme koje mi te "pilule protiv zedji" ustede, ja bih se prosetao do nekog potoka. Samo primenis to na ove druge gluposti. Sa druge strane, evo, ja sam za uvodjenje da se svi podaci koji coveku trebaju a koji se sada stavljaju na sto kartica stave ili na jednu karticu, ili u centralnu bazu koja ce na osnovu skena oka da pristupa tim podacima. Dodjes u banku, stavis oko na skener, i kazes dajte mi toliko i toliko i gotovo. Ili kad se placaju racuni i sve, umesto hiljadu kartica samo stavis oko na skener - eto, nisam brdjanin. Ali ovo su sve gluposti da ti uzmu pare i tacka.

I cekaj bre, kakav je to sad atak na privatnost, to sa snimanjem u kolima? Mnogo ste mi vi sve pobrkali, morate da se odlucite, da li ste za zastitu privatnosti ili ste protiv, da li je avion najsigurniji ili nije itd.

Nije tacno, nego ste neki "vi" zapeli iz petine zile u pokusajima da osporite cinjenicu da je svaki ulazak u to cista kocka, i da sami sebe tesite kako je sve pod kontrolom, zato sto to cesto koristite. To sto vi radite mu dodje kao oni kad pisu sprejevima "punk is not dead" i slicno. Pa kad nije mrtav sto onda pises da nije mrtav? Tako i vi, najbezbednije, pa najbezbednije, bla bla bla. Pa kad je najbezbednije sta si toliko zapeo da svima dokazujes kako je najbezbednije, i ti i sve te aviokompanije pa po ceo dan to pricas. Kad je to takvo kuliranje, mame mi, sto onda piloti i letacko osoblje imaju beneficirani radni staz? Najbezbednije nije nego. Kocka.

Koji si ti strumf. Samo se oporavljaj u toj banji.


Kakav sad atak na batak, pa u pitanju je snimanje sopstvene voznje! Cak ne mora niko drugi da te prati, nego ti sam sebe, i u slucaju potrebe, da imas mogucnost da skines zapis.


I to i GPS. Bilo bi zgodno u/na patikama/cipelama/papucama osoba koje pate od zaboravnosti ili bilo kakve druge vrste demencije. Bolje to nego da ih rodbina trazi par sati jer su izasli iz kuce i nisu znali da se vrate nazad.


Zasto da ne? Kad si ti poslednji put ukljucio ves masinu?


Pa jeste cista kocka. Svaki put ulaskom u putnicku kabinu to prihvatis. Zasto bi onda uopste kupovao kartu da letis?

Lesli, poslednji stadijum, koji se desava nekom toliko upornom, je ignorisanje od strane
najveceg broja sagovornika, jer tvoje inacenje vise se ne moze podvesti ni pod kategoriju
"zanimljivo" jer kad se nesto konstantno ponavlja to prestaje da bude zanimljivo (inat).

Covek moze razumeti da ne volis avio-prevoz, iz nekih svojih razloga - i to ti niko nece zameriti,
ali ne mozes svoje licne stavove da tako generalizujes i pored toga sto postoje objektivni pokazatelji
da nisi u pravu.

---

A koji su to pokazatelji? Sto ima onih koji se voze avionima i sto nisu svi avioni pali? Pa sta onda, neka se voze ljudi, ko im brani, ima onih koji skacu bandzi dzamping, i koji guraju glavu u usta krokodilima, preskacu autobuse motorima, pa nista. I sto ne mogu tako da generalizujem licni stav da je to za mene kocka, kad je to licni stav. Ja nisam do sad nikoga ubedjivao niti sam ga kome nametao silom, nego sam samo pisao licni stav. Ovi pojedinci mene sve vreme ubedjuju, a ne ja njih. Zasto?

Zato sto je to glupo. Zasto je bitno da znas kad je masina za pranje vesa zavrsila ako nisi kuci, pa i ako jesi? Zavrsila je kad je zavrsila, koga briga, kad dodjes do nje izvadices ves. Samo treba jos i masine za pranje da pocnu da uznemiravaju ljude zivkajuci ih telefonima.

Ja vala juce, ali prostiraa ves nisam, mora svako od ukucana nesto da radi. A ti kad si? To, i kad si poslednji put uzela varjacu u ruke? Ne pitam sto si zensko pa sad varjaca, nego ovako. Ja boga mi isto juce.

On kaze da policija moze to da ti cita i da je to zbog toga dobro da se stavlja u kola.

Pa bolje masina za ves nego nenajavljen prodavac ovog ili onog. Bar znas sta je.


Mislila sam u smislu da li ti je bitno da te cimne ves masina kada zavrsi. Naravno da ti nije bitno kad ne prostires ves. Ne ukljucujem ves masinu kad je sav ves cist. Nelogicno. Vec se jedan korisnik interesovao sta imam u svom tanjiru, pa ne bih da se i ti interesujes, ako nemas nista protiv. Hvala na brizi, ali ne bih da razmenjujem recepte sa tobom.


Pa sta ako mogu citati? Bu-hu. Fino te optuzi da si prekoracio brzinu, a ti nemas razloga za brigu jer imas neku vrstu dokaza, ako se to tako moze nazvati.

Hajde priznaj da mastas o jednom letu JAT-om. Vec kad si alergican na dzambo.

A kad se ti interesujes onda je OK? Ti se prva raspita ko je kad pustao masine.

Jok more, ja sam oduvek sa obe noge na zemlji, nikad me to nije ni privlacilo, da mi bude glava u oblacima. To je za neke druge.

Svasta. Naravno da sam te pitala, jer sam ukapirala da je to nesto sto ni sam ne bi koristio, pa zato ti se i ideja cini glupom. Ako nesto ne preferiras da koristis licno, to ne znaci da je izum glup.

ccc, andjela zar tako primas komplimente :)

hahaha kakva diskusija, Eldridz uljkucio vrtesku, svi se voze i deli kes od AdSensa sa vlasnikom, ako ne delis, pocni brate, komad je tvoj.

ne moze to tako.
to je kvazi-naucni pristup, a statistika je nauka i tacno se znaju metode i redosledi kako se nesto dokazuje.

1) kao prvo se postavi cilj, tj. sta se treba dokazati.
... zapravo, cilj postavlja trzisna ekonomija, politicari, avio kompanije .... nije bitno, uglavnom onaj ko placa naucni rad.
dakle ne istrazujes ti sta je najbezbednije, vec dokazujes da je najbezbednije ono za sta si placen da dokazes.

2) ... e onda tek u sledecem koraku biras metodologiju.
dal' ces da racunas po broju putnika, ili po broju voznji, ili po predjenim kilometrima, ili po broju prevoznih sredstava ... ili ovo .... ili ono ....
tu odaberes metod koji ti najvise odgovara.

3) sad najvise ti odgovara po broju putnika, al' ipak nije bas najidealnije, pa onda ti na primer izbacis iz racunice tamo neke africke kompanije, zato sto one nisu merodavne jer im avioni padaju ko kruske.

4) ako jos uvek nisi stigao do dokaza, jer su npr. tramvaji ili liftovi ili cepelini ili zicare ili brodovi ... jos uvek ispred .... tad mozes da, recimo tramvaje, grupises u istu grupu sa npr. motociklima i da to nazoves nekim skupnim imenom ... ili sa vozovima, pa to nazoves sinski saobracaj itd...

5) ... i tako, malo po malo, klot-frket-klot-frket ... ti polako dodjes do naucnog dokaza.
zacinis sve to podacima da je veca sansa da dobijes infarkt na zemlji nego u avionu i gotovo.
to je onda naucno dokazano i o tome se vise ne raspravlja.

Gde moze statistika da naucno dokaze bilo sta (><)
Moze samo da iznese verovatnocu kojom ce slucajno izabrani putnik upasti u kategoriju putnika koji su preziveli eksperiment, pa da svako interpretira kako zeli.

mrle jesi li ti statisticar, ono bavis se time, ili ti to onako da obrnes krug.
aj kad si vec pomenuo te statistike, ajd najdi neke na netu pa nam okaci ovde da vidimo sta kazu dal lazu ?

Samo za Leslija:

http://www.sanovnik.rs/CESTI-SNOVI/leteti-u-snu.html



Galija - Mi znamo sudbu
Oduvek smo se bojali visine
I nismo otkrili najvece istine
I kad smo krenuli u nepoznato
Shvatili smo zasto smo tu

Bili smo dugo vezani za dno
Izgubili smo sve jos mnogo pre
Stalno nas progoni neko zlo
Gromovi udaraju vrhove

Ref:
Mi letimo u nebo mi znamo svoj put
Mi odlazimo tamo gde cveta limun zut
Mi letimo u nebo kao pod majcin skut
Mi letimo u nebo mi znamo svoj put

STRAH OD LETENJA
Danas ‐ Psihologija
Psihološko‐edukativni centar „Akademija uspeha“ i redakcija časopisa „Psihologija za
život“
Uređuju: Psiholozi ‐ psihoterapeuti Tatjana Firevski Jovanović i Nebojša Jovanović

Iako se avioprevoz smatra jednim od najbezbednijih oblika javnog transporta, veliki
procenat ljudi pati od straha od letenja. I pored toga što statistika pokazuje da je vožnja
avionom čak 29 puta bezbednija od vožnje automobilom, čak 64 posto žena i 36 posto
muškaraca se plaši letenja, dok strah od vožnje automobilom skoro da i ne postoji.
Očigledno je da, kao i mnogi drugi strahovi kod ljudi, i strah od letenja nema mnogo veze
sa realnim rizicima i opasnostima.
Svako ko leti shvata da uvek postoji neka, makar i minimalna, šansa da na letu doživi
nezgodu, ali to je isti onaj rizik koji se podrazumeva i u svakoj drugoj aktivnosti u koju se
ljudi upuštaju, od vožnje automobila pa do šetnje parkom. Ipak, bez obzira na sve ove
činjenice mnogima ovaj specifičan strah ne dozvoljava putovanja avionom ili im od istih
pravi izuzetno neprijatna iskustva zbog kojih strepe pred svako putovanje koje
podrazumeva let.
Postoji nekoliko faktora kojima možemo pokušati da opravdamo ovoliku učestalost
straha od letenja: visina na kojoj avion leti, otvoren prostor, osećaj da je sve u tuđim
rukama i da čovek sam nema nikakvu kontrolu nad rizičnom situacijom, nerazumevanje
uzroka svih tih čudnih zvukova i senzacija u avionu pogotovo tokom uzletanja i sletanja,
zatim zabrinost od opasnosti turbulencije, činjenica da je čovek tokom leta zavistan od
mehaničkih naprava čije funkcionisanje ne razume u potpunosti, mogućnost
teroristickog napada i dr. Iz ovoga vidimo da se strah od letenja može oslanjati ili čak
poteći iz nekog sasvim drugog straha. Ti drugi strahovi su najčešće klaustrofobija, strah
od gubitka kontrole, fobija od visine, agorafobija ili strah od teroristickog napada.
Jedna od teorija kojom se ovaj strah objašnjava odgovornost za učestalno javljanje istog
pripusuje medijima zbog senzacionalizacije avionskih nesreća. Po ovoj teoriji mediji
doprinose javljanju straha od letenja stvarajući pogrešnu sliku u javnosti o tome koliko
ljudi zaista strada u avionu. Posmatrajući medije deluje nam da godišnje mnogo više
ljudi srada u avionu nego li u automobilu. Pogotovo u poslednje vreme deluje da je broj
avionskih nesreća porastao. Međutim, činjenica koja stoji iza ove statistike jeste da su
ljudi u poslednje vreme zapravo počeli više da putuju, pa i češče da lete. Broj letova je
porastao, pa samim tim i nesreća, ali bezbednost se vremenom takodje popravila, a ne
smanjila.
Brojni simptomi straha od letenja obicno se dele u dve veće kategorije: fiziološke i
psihiloške. Tenzija u mišićima, tremor, otežano disanje, promene u radu srca, bol u
grudima, znojenje, opšta slabost, suva usta, bledo ili crveno lice su neki od najčešćih
fizioloških simptoma koji se javljaju. Pored njih, postoje i psihološki simptomi koji
uključuju probleme sa pažnjom, slabo rasudjivanje i probleme sa pamćenjem.
Iako nabrojani simptomi mozda ne deluju preterano zabrinjavajuce i iako je očigledno da
se isti mogu javiti i u mnogim drugim situacijama, ono sto ovaj strah čini nepodnošljivim
jeste činjenica da će se osobama sa ovim problemom oni u toku leta činiti mnogo
strašnijim i nepodnošljivijom nego što to zaista jesu. Upravo je u tome problem. U
ostalim situacija osoba ima više opcija da promeni situaciju i savlada ove i slične
simptome ukoliko se jave. U automobilu možete otvoriti prozor, razgovarati sa vozačem
ili čak sami preuzeti ulogu vozača. U avionu se ljudi često osećaju zarobljeno, zatvoreno i
izolovano sve do sletanja. Zbog toga neki stručnjaci povezuju ovaj strah sa strahom od
gubitka kontrole nad situacijom.
Simptomi koji ovaj strah prate vremenom postaju sve teži i nepodnošljiviji. Obično
postoji neki okidač koji pokreće strah po prvi put, neka trauma ili manja nezgoda, ali
onda svaki sledeći put kada osoba treba da uđe u avion problem postaje ozbiljniji.
Kako razmiŠlja osoba koja se plaŠi letenja?
Istraživanja su pokazala da se ljudi koji imaju ovaj problem služe nekim specifičnim
strategijama u suočavanju sa stresom:
Preterano razmišljanje ‐ skloni su preteranoj analizi situacije razmišljajuci o svakom
detalju iznova i iznova
Samookrivljivanje ‐ preokupiranost sopstvenim greškama koje smatraju da su u prošosti
učinili
Prihvatanje i rezignacija ‐ nedostatak inicijative, odnosno zauzimanje pasivnog stava
kada se nađu u problemu jer su ubeđeni da im se ne pruža nikakva druga mogućnost
nego da pasivno sačekaju i vide šta će se sledeće dogoditi
Katastrofiziranje ‐ razmišljanje o tome koliko situacija u kojoj se osoba nalazi jeste ili
može biti užasna pri čemu se mogućnosti za najgori mogući scenario izuzetno
precenjuju.. Ovo znači da će osoba koja se plaši letenja najverovatnije provesti dosta
vremena brinući o letu pre nego što do njega uopšte i dođe, a onda kada do toga
konačno dođe naći će sebe u borbi sa psihološkim i fiziološkim simpotomima koje smo
već naveli.
Sve ove strategije karakteristicne su ja jedan specifican način misljenja tzv. negativno
mišljenje. Ovakav način razmišljanja se uglavnom usvaja već u detinjstvu i vremenom
postaje tipičan za određenu osobu. Stoga je za promenu istog potrebno dosta rada na
sebi i to uglavnom uz pomoć psihoterapeuta. Upravo zbog duge istorije razvoja i
ustaljenosti u životu osobe, najteži deo u ovom procesu promene jeste upravo samo to
otkrivanje da takav obrazac mišljenja uopšte postoji kod osobe.
Koristeći se ovakvim strategijama ljudi već danima pre samog leta sebi povećavaju
anksioznost koja kulminaciju dostiže u avionu ili pred sam početak leta. Ono što bi
svakako trebalo činiti ukoliko se suočavate sa ovim problemom jeste ulaganje truda u
prepoznavanje ovih strategija kod sebe i svesno ulaganje napora u odvikavanje od istih.
Preporučuje se da ljudi kod kojih je javlja ovaj strah par dana pre leta zaokupe sebe
drugim aktivnostima kako bi sprečili višednevno nagomilavanje tenzije pred put.
Strah od letenja kod dece
Strah od letenja sreće se i kod dece, ali se tretman ovog problema kod deteta
preporučuje samo onda kada je problem nastao kao posledica neke preživljene traume
ili nesreće. U drugim slučajevima bolje je dete posmatrati kao deo čitavog sistema
porodice kojoj pripada te na taj način i tretirati problem. Nužno je u ovim slučajevima
razmotriti da li je možda detetov strah povezan sa nekim porodičnim konfliktima. Na
primer, dete koje putuje avionom od jednog razvedenog roditelja ka drugom može
razviti strah od letenja, ali će on u tom slučaju primarno biti povezan sa osećanjem
bespomoćnosti i napuštenosti od strane roditelja, a ne sa samim letom. Drugim rečima,
strah neće imati toliko veze sa samim letenjem već pre sa onim što let predstavlja: očaj
zbog prebacivanja od jednog roditelja do drugog. Detetov strah takođe može biti i
nasvesni izraz anksioznosti roditelja. Detetovi simptomi često, i to ne samo u slučaju
ovog konkretnog problema, predstavljaju izraze onoga sa čime se sami roditelji bore i
što žele da sakriju u sebi. Zbog svega navedenog, strah od letenja se kod dece mora uvek
razmatrati u širem porodičnom konteklstu.
Da li je strah od letenja uvek povezan sa samim letom?
Putovanje često pored puke promene lokacije podrazumeva i mnoge želje i očekivanja.
Često su u ta osećanja uključena i neka negativna kao što su nervoza zbog neizvesnosti,
strah od toga da li ćemo ispuniti očekivanja i slično. Kako letenje samo po sebi nužno
podrazumeva i neku meru rizika, ta negativna osećanja se često veoma lako psihološki
prenesu na sam proces letenja. Često je mnogo lakše trpeti zbog rizika letenja nego
negativnih osećanja koja se u osobi javljaju. Očigledno je da zapravo, ne samo kod dece
već i kod odraslih, strah od letenja ne mora imati baš puno veze sa samim procesom
letenja.
Navešćemo jedan primer koji upravo ukazuje na to koliko različitih problema može
postojati u pozadini ovog straha.
Tridesetdvogodišnja žena se obratila za pomoć psihoterapeutu zbog straha od letenja. U
braku je već dve godine i ona i muž poslednjih godinu dana pokušavaju da dobiju dete.
Pre pola godine dobila je unapređenje na poslu koje podrazumeva i češća putovanja
avionom. Navela je da joj ti letovi nisu teško padali sve do problema sa turbulencijom
koji se dogodio na njenom poslednjem letu. Taj događaj opisala je kao veoma
uzmenirujuć, ne samo zbog same turbulencije, već i zbog toga što se tom prilikom jedan
stjuart povredio noseći čaše. Incident je uznemirio i stjuardesu koja se nakon toga čak i
rasplakala. Po izlasku iz aviona žena je prepičala ovu scenu mužu, ali nije naišla na
razumevanje te je čak došlo i do prepirke. Muževljev odgovor na njenu priću o incidentu
sveo se na njegovu pretpostavku o aferi izmedju stjuarta i stjuardese. Nakon toga nije
letela. Poslednji pokušaj leta završio tako što se zbog velike nervoze nije ni ukrcala na
avion i što je njen muž hitno morao vratiti kući. Sada ima fantazije o tome da je u avionu
koji pada.
Postoji nekoliko mogućih objašnjenja straha koji se kod ove klijentkinje javio.
Moguće je da kod nje postoji izvesna ambivalencija prema unapređenju koje je nedavno
dobila zbog mogućih negativnih posledica koje ono može imati na njen brak. Zbog te
ambivalecije svrha njenog straha može biti sprečavanje ispunjavanja poslovnih obaveza
te time i dovođenje svog unapređenja u pitanje.
Drugi mogući uzrok njenih problema može biti i nesigurnost u muževljevu ljubav. U tom
slučaju bi njen strah zapravo nju odvraćao od poslovnih putovanja i zadržavao je u kući
uz muža kako on ne bi ušao u neku vanbračnu aferu.
Moguće je i da je strah od letenja samo posledica pomeranja nekog drugog straha, na
primer straha od ostajanja bez dece ukoliko postoji sumnja u njoj da neće nikada uspeti
da zatrudni.
Svaka od navedenih ili čak sve ove mogućnosti zajedno mogu predstavljati objašnjenje
njenih problema sa letenjem, a vidimo da zapravo nijedan od njih nije povezan sa samim
letenjem.
Zbog toga bi se svako ko se suočava sa strahom od letenja na samom početku
suočavanja sa ovim problemom trebalo i da sebi postavi sledeća pitanja:
1. Koje su to bile tačne okolnosti na letu na kome se ovaj strah prvi put javio?
Šta je bio razlog samog putovanja?
Šta se dešavalo neposredno pre leta?
Šta se dešavalo u toku leta?
Šta se dešavalo neposredno nakon leta?
Pri odgovaranju na ova puta je preporučljivo prisetiti se što konkretnijih detalja kao i
razgovora ukoliko su vođeni u ovim prilikama.
2. Šta se dešavalo u vašem životu neposredno pre nego da se simptomi straha od letenja
prvi put pojave?
Da li ste doživeli neke značajne životne promene pre nego što se ovaj strah pojavio?
Da li se pre javljanja simptoma straha od letenja desilo bilo šta zbog čega ste se osetili
nesigurno?
Da li se vas je pre javljanja simptoma straha od letenja bilo ko ostavio emotivno
povređene ili besne?
3. Od čega bi ovaj strah mogao da vas štiti? U čemu vas on sputava?
Kako se zaista osećate povodom toga što ne radite to?
Da li je moguće da vi to zapravo ni ne želite da radite?
Možda biste se osećali krivim ako biste to ipak uradii?
Moguće je da će nakon odgovoranja na ova pitanja osoba sa problemom straha od
letenja ipak otići na terapiju zbog nečega drugog što je kroz ove odgovore otkrila o sebi,
dok će strah od letenja ostati u senci kao samo okidač koji je pokrenuo lavinu otkrića o
sebi.
Tretman
Strah od letenja se u nekim svojim najblažim oblicima može umanjiti jednostavnim
informisanjem o principima i bezbednosti leta. Ovakve se informacije mogu naći na
internetu ili po različitim brošurama. Ipak, u velikom broju slučajeva samo upoznavanje
sa činjenicama nije dovoljno te se prelazi na naredni korak koji podrazumeva rad na
promeni negativnih misli. Pozitivne misli, a pogotovo usavršavaje različitih tehnika
relaksacije mogu ublažiti simptome ovog straha. Nekim ljdima je već sa dubljim
disanjem i fokusiranjem na neke lepe detalje u mislima mnogo podnođljiviji let. Drugima
je ipak neophodno da otkriju prave razloge sopstvenog straha, sami ili uz stručnu
pomoć. Obraćanje stručnjaku ima i tu prednost boljeg osvešćivanja svojih strahova i
potreba, što pored lagodnijeg putovanja avionom donosi i lagodniji način života u celini.
Šta je ono što se preporuČuje kako bi se strah lakŠe savladao?
‐ Dobar san od barem osam sati pre leta je neophodan. Neispavanoj osobi je teško da
savlada nervozu u putu čak iako nema problem straha od letenja.
‐ Iako mnogi ljudi posežu za alkoholom kako bi lakše podneli let, to je upravo ono sto
treba izbegavati kako bi se što bolje kontrolisali ukoliko dođe do napada panike.
‐ Još jedna supstanca koju je preporučljivo izbegavati jeste kofein jer on ubrzava rad srca
te samim tim i doprinosti jačanju panike.
‐ Ono što se preporučuje jeste puno tečnosti, najbolje vode, kako bi se izbegla
dehidratacija usled stresa.
‐ Još jedna česta, ali i pogrešna navika ljudi koji pate od ovog problema jeste zatrvaranje
oči pri poletanju. U tom slučaju ćete samo pojačati neprijatne senzacije iz tela i
doproineti jačanju straha.
‐ Veoma je bitno reći saputnicima ili osoblju u avionu o sopstvenom problemu.
‐ Poželjno je i da se zatraži mesto na sredini aviona kako bi se turbulencije što manje
osetile.
Autor: TATJANA FIREVSKI JOVANOVIĆ ‐ NEBOJŠA JOVANOVIĆ

---

Problem je sto mnogi ljudi manipulisu podacima jer ocigledno ima dosta glupog sveta koji sve guta. Zato Mrle i ima tu ironiju prema nauci.

Medjutim to sto ima manipulativnih budala nema blage veze sa ispravnom naukom. To sto neko "bad science" pokusava da predstavi kao nauku i da time ismeje naucni metod samo pokazuje koliko ta osoba nema veze sa zivotom.

Sto se avio vs. automobilskih nesreca tice - tu su, hvala bogu, cifre ciste i nije bas tako lako iskriviti vise nego ocigledno. Jedini problem ostaje sto ima ocigledno tvrdoglavih ljudi koji svoje strahove pokusavaju da racionalizuju time sto ce se inatiti i nazivati ceo svet pogresnim. Nije to nista novo.




Mozda ima takvih, opet - na svu srecu, nauka poznaje "peer review" iliti proveru podataka i metoda. Uz javno dostupne podatke i javno dokumentovanu metodologiju nema potrebe baviti se namerama autora, vec se proverava konkretan rad.

Medjutim u ovom ovde slucaju, stvar je toliko ocigledna i u korist avio prevoza da je potpuno nepotrebno bilo sta "kriviti" jer cifre bukvalno vriste ocigledno.



Bilo koji metod da izaberes, doci ces do toga da je avionski saobracaj bezbedniji od automobilskog - i po broju putnika, i po broju voznji.

Prema tome... jbg, nema manipulacije jer nema nikakve potrebe izbrati jednu jedinu metodologiju - koju god izaberes, doci ces do toga da je avio saobracaj sigurniji i to za par redova velicine.



Nema nikakve potrebe izbacivati bilo sta - sa sve africkim kompanijama je broj nesreca trocifren i to nizak trocifren svake godine. Kada bi izbacio bantu kompanije taj broj bi gravitirao ka nuli, uz po neku nesrecu jednom u par godina.

Ali, nema nikakve potrebe izbacivati ih, jedino ima smisla izbaciti ih ako se bavimo konkretnom analizom siguronosti u nekom delu sveta.



Gluposti - podaci koji su ovde pominjani (broj poginulih u USA) su zvanicni podaci o drumskom saobracaju, dakle automobili i kamioni. Liftovi i tramvaji su deo tvoje maste.



Upravo je poslednja recenica ono sto celu tvoju pricu ne cini naukom. Izvoli, iznesi podatke koji ukazuju na suprotno od onoga sto je ovde pominjano pa da diskutujemo. Objasni svoje pretpostavke.

---

Potpisujem! Ignorisanje bi bilo najpametnije, pa bi mu valjda dosadilo da pise stalno isto, tek da bi nekome kontrirao, jer je to jedina svrha njegovog ucestvovanja u diskusijama! A ne vidim sta je novo rekao u ovoliko postova na ovoj temi! Covek vrti tri iste recenice!

Vise mene cude oni koji se primaju i prepucavaju s njim, u sta se pretvorilo mozda i celih 15 strana ove teme. Zaista postaje DOSADNO!!! Napisite nesto novo! Ili zaobidjite njegove postove.

Nije poenta vise da li se on plasi letenja ili ne, vec coveku jednostavno treba - paznja. Zar to niste ukapirali do sad? On to radi na mnogim temama, koje se pretvaraju u prepucavanje s njim, a on valjda u tome uziva! Zato i jesam negde predlagala da se otvori tema "Lesli", pa da se s njim prepucavaju svi koje to ne mrzi, a ne da ovako po pola svake teme moramo da citamo Leslijevo inacenje. Pa ga tamo lepo pitajte sta misli o necemu, iznesite neki stav, pa ga cekajte da se navuce, da pocne da kontrira... I tako u nedogled...

pa evo npr. pretpostavljam sledece:

- da su i po kriterijumu koji najvise odgovara avionima - broj prevezenih/broj prezivelih - tramvaji bezbedniji od aviona.

- ... pa verovatno i brodovi.

- da su po nekom drugom kriterijumu, mozda po broju obavljenih voznji/letova, cak i ovi sto voze po drumu bezbedniji.

- da su cepelini nastavili da se razvijaju ovi 70-80 godina, da bi bili daleko i bezbedniji, i jeftiniji, i cistiji po atmosferu, i sve ostalo ...


a zasto se ne racunaju tramvaji?

Sta ima da se voze kamionom, kad lepo mogu konjskom zapregom da vuku teret.
Jel tako Lesli?
http://www.b92.net/info/vesti/...06&dd=13&nav_id=365867



Sta uopste ima da idu na tamo neke eksurzije?
Jel tako Lesli?
http://www.b92.net/info/vesti/...06&dd=13&nav_id=365921


Uostalom....za glupe....
Ajde lepo da brojimo u narednih x meseci koliko pogine na putevima, a koliko pogine u aviosaobracaju.
MRTVIH-AVION : MRTVIH-DRUM
230 : 2

Ja ne znam da li si ti glup ili se samo pravis glup....ako se pravis ide ti vise nego dobro, izgledas gluplji nego taj koga imitiras.