Zabranjena medicina
Uzrok svih hronicnih bolesti je hronicni kiselo-bazni disbalans u organizmu zbog nepravilne savremene ishrane, unosenja otrova kroz danasnju hranu i radnu i zivotnu sredinu, i sve vrste radiacija (probe nukleranog oruzja, Cernobilj, kucni aparati koji zrace, mobilni telefoni i slicno).
Kao pojedinci na zalost ne mozemo uticati na zastitu od jonizujuceg zracenja ali mozemo uticati na nacin ishrane i radnu i zivotnu sredinu i tako pomognemo nasem zdravlju.
Vecina bolesti u telu nisu same sebi UZROK nego POSLEDICA nezdravog (hronicnog kiselog) tkiva tela. To znači da vecina bolesti zapravo obuhvata čitav organizam i nacin zivota, a samo se manifestuje na nekom delu u nekom obliku. Po teoriji pleomorfizma, svi mikrobi koji se stvaraju u živom organizmu (ili mrtvom) imaju za cilj da svojim aktivnostima očiste zakiseljenu, odnosno zaprljanu sredinu. Kao što postoje životinje koje su "zadužene" da jedu lešine, mnogi mikrobi jedu toksine koji su se kao produkti metabolizma našli u organizmu. Ovo je deo univerzalnog principa kojeg medicina i nauka uopšte ne primećuju (ili jednostavno ne zeli da primeti) zbog izopačenog odnosa prema prirodi.
Pogledajmo na trenutak širu sliku. Nemački lekar Matijas Rat, koji je otvoreno ustao preko svoje "Rath Foundation" u borbu protiv naftno-farmaceutskog kartela, kaže: " Kroz čitav 20. vek se u celom svetu išlo sa sistematskim zamenjivanjem prirodnih terapija koje lece, koje se nisu mogle patentirati, sa terapijama koje su mogle biti patentirane, pa su tako nastali sintetički profitabilni lekovi". (U srpskom jeziku, na žalost, za ovakve hemikalije koristi se neadekvatna reč - lek. Mnogo je prikladniji naziv droga, farmaceutik ili medikament. Medikament nije lek već sredstvo za ublažavanje simptoma. Dakle medikament ne leci nego uklanja simptome bolesti. Narodski receno medikamenti samo "zalecuju". Kad idete kod doktora nemojte kazati "idem kod doktora da me izleci ili leci", nego kazite "idem kod doktora da me zaleci". Svi medikamenti su u osnovi sintetički alkaloidi, u ogromnoj vecini napravljeni iz derivata nafte. A i sami se pitajte kako to da se bas u nafti nalaze lekovi za gotovo sve bolesti ljudi? Zasto se u, lupam, pesku, ili vodi ne nalaze onda svi lekovi??? Zar vam sama ta cinjenica ne "smrdi" na prevaru?) "Oni su odgovorni za smrt stotina miliona ljudi koji i dalje umiru od kardiovaskularnih bolesti, raka i drugih bolesti koje bi mogle biti sprečene i odavno iskorenjene pravilnom ishranom i prirodnom zivotnom i radnom sredinom". "Ove prevremene smrti miliona ljudi nije rezultat slučajnosti niti nehata. To je sistematski organizovano voljom zbog interesa farmaceutske industrije i njenih investitora sa jedinim ciljem da što više prošire tržište za svoje medikamente, tržište koje vredi trilione dolara", poručuje doktor Rat.
Upravo zagovornici novog globalistickog svetskog poretka (citaj farmaceutsko-naftni kartel u sprezi sa bankarskom oligarhijom) stoje iza formiranja EU, i koji postavljaju vlade i ministre u mnogim zemljama. Učinjeno je to i u Srbiji. Dr Rat posebno ističe Nikolasa Sarkozija i Angelu Merkel, kao njihove pione.
MEDICINA SAMO UKLANJANJA SIMPTOME UMESTO DA LEČI UZROK BOLESTI !!!
Ali, ono što u organizmu, kao eko-sistemu u kome se stalno stvara život, predstavlja opasnost nije prisustvo mikroba već nagomilavanje otpadnih produkata njihovog i naseg metabolizma. To su toksične materije koje ulaze u krv i cirkulišu po čitavom telu. Lekari danas lako izlaze na kraj sa mikrobima, lokalizuju ih i na njih se deluje antibioticima. Simptomi se tako ublaže, ali toksini njihovog i naseg metabolizma ostaju u krvi i ostalim tkivima.
"Rešio sam da ili napustim profesiju ili da nađem uzrok bolestima" zapisao je još početkom dvadesetog veka američki lekar Džon Tilden (1851- 1940), autor dve veoma zanimljive knjige "Toksemija" i "Konstipacija".
Baš kao i Florans Najtingejl doktor Tilden je na osnovu svoje dugogodišnje lekarske prakse tvrdio da su mnoge zarazne bolesti jednostavno posledica nezdravih uslova života.
HRONIČNA ENERVACIJA
Danasnja medicin sa nestankom simptoma, smatra da je i bolest izlečena. Ali, stanje u kome ostaje organizam u dugom periodu Tilden je nazvao toksemijom. Ona traje i hronično iscrpljuje organizam. Kada dođe do neke akutne upale ili procesa Tilden je to opisao kao - kriza toksemije. Umesto da se tada leči čitav organizam, pogrešno edukovani lekari ponovo posežu za otklanjanjem akutnih simptoma.
"Bolest nastaja kada je eliminacija otpadnih produkata iz nekog razloga blokirana. Normalni ćelijski metabolizam stvara te otpadne produkte. Ono što zovemo bolešću je zapravo kriza toksemije kada telo čini dodatne napore da ukloni nataložene toksine koji su posledica pogrešnog načina života", zapisao je Tilden.
Evo kako ga je Tilden opisao nastanak kancera pre 70 godina:
"To je udaljen kraj zapaljenskog procesa čiji približni početak može biti bilo koja iritacija. Na primer: ukoliko se održava loša ishrana, kisela fermentacija prvo iritira mukus membrane stomaka; iritacija postaje upala, potom ulceracija, potom zadebljanje i naslage, što na kraju uzrokuje kancer".
"Kraj je degenaracija od nedostatka kiseonika i sa hranom u raspadanju, septički materijal ulazi u cirkulaciju postavljajući hroničnu septičko trovanje nazvano kancer kaheksija. Bolest je uobičajeno manifestovanje univerzalnog iznurivanja".
Dr Tilden je još tada kritikovao parcijalan način lečenja mnogih bolesti:
"Organ koji pati od mnogih kriza toksemije je otkriven - to može biti ulcer stomaka, i onda se ulcer leči. To može biti žučni kamenac, onda se on izvadi, može biti fibroidni tumor u materici i on se odstrani. Isto se može reći za druge efekte - medicinsko oružje je osloboditi se efekta izlečiti simptom. Ovo je prihvaćeno u javnosti kao efikasan tretman bolesti. Ali to nije najgora greška. Hirurzi jednostavno ni ne zele da znaju šta je uzročnik simptoma ali ga vešto uklanjaju".
Hirurgija u onkologiji danas je najdrastučniji primer takvog "lečenja". Odsecanjem tumora, za onkologe je posao završen. Remisija se smatra izlečenjem. Pojava novog tumora ili metastaze, nakon nekoliko godina je "božija volja".
"Kijanje, kašljanje, iritacija, groznica itd, predstavljaju pokušaje tela da se očisti od toksičnih elemenata, i ponovo povrati ravnotežu. I to su obično dobre stvari i treba ih podsticati, a ne potiskivati". Dr Tilden je za sve bolesti sugerisao vruće kupke, post, klistir i odmor.
KAKO POSTAJEMO KISELI?
Za protite (Bešamove mikrozime) ljudski organizam je medijum u kome će se oni grupisati i oblikovati u određene životne forme i u zavisnosti od kiselosti sredine.
"Ako bih ponovo živeo, posvetio bih se dokazivanju da mikrobi traže svoje prirodno stanište, obolelo tkivo - pre nego da su oni uzročnici obolevanja tkiva" zapisao je nemački lekar dr Rudolf Virchau.
Tako, ukoliko se neadekvatnom ishranom stvore uslovi za razvoj patogenih mikroba, oni će se sasvim komotno razvijati. Sve što je živo jede, a produkti njihovog metabolizma naći će se u našem telu. Nije li i rimski onkolog Simoncini otkrio da skori svi oboleli od kancera godinama nose u sebi gljivicu kandidu?
Dobar ambijent za razvoj mikroba je kisela sredina. A ona se stvara prvenstveno upravo preteranim unošenjem proteina u organizam. Prehrambena industrija je zbog svog profita učinila da danas unosimo ogromne količine proteina.
Stanje u organizmu koje tako nastaje biolog i nutricionista doktor Robert O. Jang (koga moćni lekarski krugovi u SAD ne priznaju kao stručnjaka, već smatraju šarlatanom) naziva latentnom "acidozom". Ona je preduslov za nastanak skoro svih hronicnih i degenerativnih bolesti.
Evo kako ovaj "šarlatan" vidi uzrok nastanka mnogih bolesti.
Normalan pH krvi je uvek 7.40 i to je neutralna vrednost. Kada je krv u pitanju ovo je konstanta. Samo minimalno odstupanje može dovesti do kome. Ali, pljuvačka i urin pokazuju promenjive vrednosti u zavisnosti od metabolizma i stanja organa i tkiva. Za urin idealna neutralna vrednost je 6.8 a za pljuvačku 6.4. Sve ove promene imaju za cilj da održe konstantnu pH vrednost krvi (tkiva u tečnom stanju kako je definisao Antoan Bešam), pH (potencijal Hidrogena) meri se na skali od 1 do 14. Najnižu vrednost imaju jake kiseline koje nagrizaju metal i kosti.
Upravo ove jake kiseline se u organizmu stvaraju razlaganjem proteina. Slabe kiseline su one koje se nalaze u sirćetu ili limunu.
Kada se nađu u solociji, slabe kiseline se ne razlažu u potpunosti (ne jonizuju se) kao što je slučaj sa jakim kiselinama. Sirće zato ne pravi rupe na odeći i ne nagriza kosti i metal. Razlog je taj što se one ne razlože u potpunosti na kiselinu i delimično bazu, već ostaju delom soli koje nastaju kada se kombinuje jedan jedan molekul kiseline i molekul baze. One tako neutrališu jedna drugu, pa sirćetna i limunska kiselina, vinska kiselina i sve druge kiseline u voću ne ostaju kao kiseline u telu. Slabi kiseli deo iz voća se kombinuje sa vodom i pretvara se u ugljeničnu kiselinu, koja se onda razlaže na ugljen dioksid i vodu. U tom obliku se izlučuju iz organizma. Ugljen dioksid izdišemo, a vodu izbacujemo preko bubrega. Pošto voće sadrži u sebi minerale koji su bazni oni ostaju u organizmu da popune prazninu koja je ostala iza minerala koji su potrošeni u procesu neutralizacije ovih kiselina. Limun tako iako veoma kiseo, deluje na organizam alkalno.
Suprotno se događa sa izbacivanjem jakih kiselina iz proteina. Kada se protein razloži u našem telu, razloži se na tri jake kiseline: sumpornu, azotnu i fosfrornu.
Ove tri kiseline su toliko jake da ne mogu da prođu kroz bubrege jer bi ih sagorele, a ne mogu da se razlože na ugljen dioksid i vodu. One zato moraju prethodno da se alkalizuju tako što za sebe vežu neki molekul baznog minerala iz organizma kako bi se konvertovale u neutralne soli i kao takve bezbedno prošle kroz bubrege.
Tako se sumporna kiselina uglavnom izlučuje kao so natrijuma, kalijuma, magnezijuma ili kalcijuma jer su to osnovni bazni minerali u telu i njih ima u izobilju. Sumpor u sumpornoj kiselini može da se kombinuje sa kalcijumom iz kostiju i izlučuje se kao kalcijum sulfat.
Ova so ne oštećuje bubrege kada prolazi koz njih, ali zato njeno formiranje kosti lišava kalcijuma. Proces razgradnje jakih kiselina tako neminovno lišava organizam minerala, pa sam organizam vremenom postaje kiseliji. Tako se termin latentna "acidoza" odnosi na ovaj fenomen ukupne mineralne deficitarnosti i pojačane kiselosti čitavog organizma.
Latentna "acidoza" nije ono što se u medicini naziva acidozom, jer se u ovom slučaju pH krvi ne menja.
"Biti deficitaran sa mineralima je isto kao i biti zakiseljen", kaže dr Jang. Dakle, osteoporoza nije posledica starosti već demineralizacije organizma. Gubitak minerala vidimo kao starenje. Glavni razlog gubitka minerala iz organizma je prekomerno unošenje proteina koji se ne nalaze samo u mesu nego i u mleku. Organizmu jesu potrebni proteini, ali samo do 40 grama dnevno. Prosečni Amerikanac danas dnevno unosi preko brze hrane (burgera, hot dogova) i do 200 grama. Jedna srpska pljeskavica ima i do 150 grama proteina.
PREVARA NAZVANA "POVIŠENI HOLESTEROL"
Sve gore navedene cinjenice činjenice nisu bile nepoznate, pa je još 1977. američki senator Džordž Mek Govern predstavio listu korisne hrane za Amerikance. Na vrhu liste se nalazila preporuka da se smanji konzumacija proteina. Godinu dana kasnije ovo je uklonjeno iz kongresnih beleški i industrija mleka i mesa zamenila je to strahom od previše holesterola. I ovde je skovana nova prevara. Iako je holesterol prirodan sastojak krvi neophodan za rad nekih hormona i izgradnju ćelijske opne, izmišljena je priča da pojačan nivo holesterola izaziva taloženje masnih kiselina na unutrašnjim zidovima krvnih sudova. Da , masti se talože, ali ne zbog viška holesterola u krvi, već da zakrpe pukotine u ćelijskom endodermu krvnih sudova koje nastaju usled nedostatka vitamina C (što je utvrdio proslavljeni Lajnus Pauling). Ovaj vitamin se ne proizvodi u ljudskom organizmu, a neophodan je u procesu ćelijskog metabolizma. A da bi se vitamini transportovali moraju imati dovoljno minerala. Kako je sve povezano!
Tako se pukotine koje nastaju u ćelijskom endodermu krvnih sudova i popunjavaju onim čega ima u krvi, a to su lipidi. Kada su ove pukotine suviše velike i kada probiju krvne sudove nastaje poznata bolest od koje su patili mornari - skorbut.
Proteini su pored svega navedenog i negativan izvor energije, jer su zapravo jaki energetski stimulatori. Pored lekova, farmaceutskih ili drugih,alkohola, droge, kafe, itd. protein je najstimulativnija stvar koju konzumiramo, naglašava dr Jang. Kafa , na primer, učiniće da budete u energetskom podsticaju oko jedan sat, biftek podstiče organizam za pet sati aktivnosti. Ali, ukupno gledano za razlaganje proteina i eliminaciju produkata proteina potroši se više energije nego što se u telo na taj način unese, pa je dugoročno energetski bilans negativan. Ovakav način ishrane u dugom periodu dovodi do enervacije.
Na osnovu ovoga sastavljena je poznata "visokoproteinska redukciona dijeta". Tako možete izgubiti na težini ishranom sa puno proteina, ali vam niko neće reći kakve su dugoročne posledice ovakve dijete, a to je zakiseljenost organizma i na kraju pojava neke hronicne bolesti koja moze dovesti do smrti.
Očito, sve je dobar biznis. " Lečenje" ljudi - najbolji.
Uobličavanje sveta i svega u njemu , živog i neživog u skladu sa profitom, to je današnja globalna politika. Da naucna filozofija i naucne tvorevine ne funkcionišu najbolje pokazuju nove bolesti koje se stalno pojavljuju. Pitanje je samo trenutka kada će satanističko "najprofitabilnije tržište" - ljudski organizam, izgubiti sposobnost funkcionalnog saomorganizovanja i preći u trajno degenerisanu formu kojoj će odmah po rođenju biti neophodne skupe hirurške i / ili medikamentne korekcije i terapije pa sve do kraja zivota.
Prepricano od http://www.ivonazivkovic.net
 |  |
 |
