Tri banke u Srbiji pred bankrotom?

samo vi drzite pare u bankama cije su akcije izgubile 10 puta na vrednosti za godinu dana samo nemoj posle da krivite drzavu i placete ko Jezdini i Dafinine stedise :)))

Ja ne kazem da ne treba stedeti u bankama vec da ne treba stedeti u bankama kojima preti bankrot i koje pate od nelikvidnosti.

Tebi je naravno jasno da likvidnost nema puno veze sa vrednoscu akcija na berzi, posto su gotovo sve finansijske institucije imale visestruk pad vrednosti akcija?

Koja banka po tebi nije likvidna, i na osnovu kojih podataka?

---

OK...
znaci promenio si misljenje ponovo - sada se banke u Srbiji ne bogate preterano i neopravdano, vec idu u minus tako uporno da ya godinu dana mogu izgubiti celokupnu svoju imovinu + jedan deo imovine stedisa. Je li to sada tvoj zvanicni stav?

Ovo su naslov i podnaslov vesti...

NBS: Banke visoko likvidne
20. februar 2009. | 09:23 -> 17:20 | Izvor: B92, FoNet, Tanjug
Beograd -- Viceguvernerka Narodne banke Srbije Mira Erić kaže da su banke u Srbiji visoko likvidne.




pa malo iz sredine:

"Kada je reč o kreditima za preduzeća, Regl je priznao da postoji blag porast kašnjenja sa otplatom, ali ocenio da će, i u najgorem slučaju, banka biti "u zelenom".

Ni u poslovanju sa građanima on ne vidi veće potrese koji bi mogli da pogode banku, obrazlažući da je kapital " Rajfajzen Srbija " vredan 500 miliona evra. Regl je podsetio i da je veći deo odobrenih kredita vezan za evro. "

i za kraj:
"Kašnjenje u vraćanju kredita privrede poslovnim bankama preti da uruši bankarski sistem u Srbiji, potvrđeno je Novostima u četvrtak iz više bankarskih izvora.

Ne postoji, kako je rečeno za Večernje novosti, nijedna veća kompanija koja trenutno redovno izmiruje svoje obaveze. Ipak, nijedna banka neće se u ovom momentu rado odlučiti na potez prinudne naplate, blokadu računa ili guranje tih preduzeća u stečaj.

Taj potez bi, naime, automatski i u Srbiji izazvao reprizu američke "hipotekarne krize", odnosno bankari bi postali, preko noći, vlasnici mnogih poslovnih objekata, koje, u ovom periodu hroničnog nedostatka para, ne bi imali kome da prodaju.

Broj firmi u blokadi za kratko vreme značajno se uvećao, oko 60.000 kompanija u Srbiji i zvanično se nalazi na rubu likvidacije. "


Ovo je smešno, ovakvo informisanje, koliko treba biti glup pa verovati da laž može sačuvati bankarski sistem?

Ma ne zna ni on sam sta misli, vidis da je covek sav konfuzan.

Veseras je vice-guvernerka izjavila da prema preliminarnim podacima, banke u Sbiji su ostvarile lepu zaradu i nikome ne preti bankrot, ponajmanje RF.
NB prati kako funkcionise bankarski sektor na dnevnom nivou i kazu da nije primecen neki veci pad otplate kredita.

@Laki_Gen

Tačno tako, vest je namenjena ciljnoj grupi koja vesti čita na način kao što ti radiš, tj. pročita naslov donese zaključak i kao postane informisan .
U istoj ovoj, nazovi vesti, postoje tri suprotna stava, od toga da je sve u najboljem redu, preko manjih poteškoća, do katastrofa scenarija. Tako je sigirno da će novinar i kuća za koju "izveštava" uvek biti u pravu. Ali je zanimljivo da dug 10 firmi, kalibra Eltim vredi kao jedna RF banka, ili npr.RF=NIS, itd. itd. Sad koliko je od tih 60.000 blokiranih firmi, kalibra Eltima, videćemo.

GOSPODARSKA kriza koja polako zahvaća srednju, istočnu i jugoistočnu Europu mogla bi dovesti do sloma austrijskih banaka, što bi u konačnici uzdrmalo trenutno jako stabilnu ekonomiju Austrije.

Kako bi se izbjegao takav scenarij iz Beča je poziv upomoć odaslan prema europskim financijskim institucijama - Europskoj središnjoj banci, Europskom kohezijskom fondu i Europskoj ulagačkoj banci, od kojih se traži čak 150 milijardi eura.

O mogućem kolapsu austrijskog gospodarstva obavijestio je Reinhold Lopatka, austrijski državni tajnik za novčarstvo, koji je istaknuo da je uputno hoće li austrijske banke moći naplatiti 220 milijardi eura, koliko su izdale putem kredita u zemljama srednje, istočne i jugoistočne Europe.

Prema njegovim riječima, od zatraženih 150 milijardi eura, 100 milijardi bi poslužilo za platežnu ravnotežu u novim zemljama EU-a, za što je do sada izdvojeno 25 milijardi, dok bi preostalih 50 milijardi bilo "ubrizgano" u balkanske zemlje i Ukrajinu, u kojima je "potrošeno" oko 100 milijuna eura. Ukoliko se ne pomogne austrijskim bankama, pa i spomenutim zemljama u kojima se nalaze bankarske podružnice, Lopatka je siguran da će patit cjelokupno gospodarstvo Europske unije.

Padne li Austrija može se očekivati opasno ljuljanje hrvatskog gospodarstva

Propast austrijskog gospodarstva uvelike bi se odrazio i na hrvatsku ekonomsku situaciju. Naime, Austrijanci su, prema više puta objavljivanim podacima, najveći strani ulagači u Hrvatskoj, pa su tako i najzastupljeniji u vlasničkoj strukturi domaćeg gospodarstva.

Index.hr

Novostima je potvrdjeno iz vise bankarskih izvora... Ko zna, mozda su pitali i vidovitu Zorku dok je na salteru podizala penziju.
Ovi drugi su barem stali imenom i prezimenom iza izjave.

Tako da si ti sasvim pravu kada kazes da su te vjesti namjenjene ciljnoj grupi kojoj ja pripadam. Nesto neimenovanim izvorima nisam sklon da vjerujem, jos kada se radi o predvidjanju Apokalipse, pogotovo.
Koliko vidim, vas nekoliko se informisete iskljucivo iz Treceg Oka i Kurira??? Ekonomsko znanje je iz nedljne kolumne "Kako samopostati ekonomista uz pomoc kristalne kugle i 1000 zasto - 1000 zato".

ma jok nego cemo da se informisemo na kalenic pijaci.

ovi sto su me pljuvali i napadali , nek procitaju jos jednom zutokljuncev post.

ma jok nego cete da naucite osnove ekonomije za pocetak

Iz nekog razloga mi se cini da ove "spekulacije" o propasti svih stranih banaka zapravo guraju "izvori" iz domacih banaka... Spojeno sa poznatom inteligencijom novinara iz listova kao sto je Kurir, koji nisu u stanju da provere ni Belex, to dovodi do vrlo zanimljivog spoja: urednici dobijaju senzacionalisticke naslove koji prodaju novine, a bankari reklamu....

Naravno, niko ne spominje da je KMBN na patetici od Belex-a, pao za godinu dana sa 92000 dinara, na bednih 20000, ili na 18% cene, gledano u evrima.

---

Iako sam gost, vec neko vreme pratim ovu diskusiju, pa bih ako mi dozvolite samo hteo da primetim nekoliko stvari.
Sopocanac je stvarno preterao svojom pricom o kataklizmi i podizanjem para iz banaka, tako da je navukao gnev mnogo ljudi iako svi vide da situacija u Srbiji nije ni najmanje naivna.

A sto se tice Nebojse Katica, pratim i njegovu kolumnu u politici vec neko vreme i po mom misljenju covek je skroz u pravu (naravno da on ne pominje masovno podizanje para iz banaka, tako da ga nemojte poistovecivati sa Sopocancem), ali kad imate neki slobodan trenutak procitajte njegove poglede na krizu u Srbiji kao i njegove predloge kako prevazici sve to... jer je jedan od retkih koji pored identifikovanja problema nudi i realne predloge kako iz krize sto bezbolnije izaci.
Moje misljenje je da bi ga trebalo u mnogo stvari poslusati.

Ovo sa novim zahtevom od MMF-a od dve milijarde samo potvrdjuje ono sto je Katic rekao pre par meseci, kada su se svi upinjali iz petnih zila da nas ubede kako i onih 400 miliona verovatno necemo ni povuci od MMF-a, nego je samo za "zlu ne trebalo"

Poslednji komentar Nebojse Katica (u dnu strane i linkovi na sve predhodne):
http://www.politika.rs/pogledi...KRAH-EKONOMSKOG-MODELA.sr.html

hvala

I Đilas nam se zabrinuo....

Tužno je što osim zabrinutosti i kukanja za još para kod MMf-a, vlada ni ne razmišlja o radikalnijim merama štednje u svom dvorištu.

I ministarka finansija tvrdi da bi proređivanje one činovničke mase napravilo više štete nego koristi.

Izgleda da ona zamišlja činovnička mesta kao neku socijalnu funkciju države. Gde ju tu neo liberalizam dinkićevskog tipa ?

---

naravno nebojsa katic je tata mata za ove kvazi eksperte sa ovog foruma i iz politickog miljea srbije kakvi su dinkic jelasic i djelic

njihov ekspertizam se ogleda u tome da prodaju nesto i taj novac potrose , ili da se zaduze i taj novac potrose.

da naprave neku novu vrednost ili da pokrenu neku proizvodnju - to nemaju pojma.

i ko sto rece nebojsa katic njihov ekonomski model je doziveo krah. propao je. sad je samo pitanje da li ce rezultate tog propalog ekonomskog modela moci da odloze za jos neki manji period ili nece. ako im MMF da te 2 milijarde odlozice ga do jeseni, ako im ne da , propast mozemo da ocekujemo vec za neki mesec.

sve lepo to nebojsa katic objasnjava i prica - al u drzavi srbiji nema ko da cita.

pa svi oni traze stabilan kurs tj jak dinar jer samo tako mogu da odrze svoje finansijske uvoznicke imperije. cak i ako je jasno da je to nemoguca misija na duzi rok.

u suprotnom morace da daju otkaze, da otpustaju , profiti im padaju i njihove imperije od papira se ruse.


pripadnici rezima demokratske stranke su od 2000te do danas imali priliv od 40 milijardi dolara, i sve te pare su potrosene tj od njih nije napravljeno nista kapitalno u ovoj zemlji - nijedan novi autoput, veliki most, hidrocentrala, elektrana.

sve se svodilo prodaj - potrosi , pozajmi - potrosi.

ponasali su se i ponasaju se kao roj skakavaca koji ide od njive do njive i unistava sve pred sobom.

no sa tim je gotovo . kao sto rece katic njihov ekonomski model skakavaca je doziveo svoj krah.

samo je pitanje kada ce sve to objaviti gradjanima.

a jedino resenje sadasnje situacije u koji su nas aktuelni pripadnici rezima demokratske stranke doveli jeste drasticno rezanje javne potrosnje tj drasticno smanjenje drzavne administracije.

najmanje polovinu sadasnjih zaposlenih treba odpustiti . pa 2000te godine za vlade Mirka Marjanovica u drzavnoj administraciji je radilo 8.000 zaposlenih a danas ih ima 28.000

Tu parazitsku administraaciju ne moze da izdrzi ni privreda Kine a kamoli privreda nejakih srpskih preduzeca.

Sve cemo znati posle odluke MMF-a da li ce mrtvaca srpske ekonomije koji je u komi odrzavati sa ove 2 milijarde jos par meseci na aparatima, ili ce mu iskljuciti aparate i reci da je pacijent mrtav i da iz kome ne moze izaci.

Državnu administraciju neće rezati, tj. teško da se tek tako deliti otkazi. Najviše na svetu mrzim te parazite i lenčuge. Ne mrzim ih što slabo rade i hvataju krivine, mrzim ih što su se svi do jednoga zaposlili preko svojih rođačko - ljubavno - prijateljskih veza. To su sve klanovi u kome je svako nečiji rod, šura, pobratim, kum... Baš mi se... onako, gade do j.

Dok pošten svet koji je pošteno završavao fakultete, koji je išao u njihove ratove i krvario gaće, sad se vucara po pijacama i biroima za zapošljavanje.

Da on je car, kralj, prvak u skoku u dalj... culi smo to vec. Ali nismmo culi cemu toliki marketing i brendiranje Katice - da li je on zvanicni kandidat tvoje stranke za guvernera, da li ti je on mozda otac, ujak, stric... sta vec? On je magistar ekonomije, imam ovde koleginicu koja je takodje magistar ekonomije, a radi na salteru... Pominjanje njegovog imena 3 puta u jednoj poruci trebalo bi da izvrsi uticaj na nas da ga prihvatimo jao brend nespornog kvaliteta? Ajd za trenutak da prihvatim tvoju tvrdnju da je covek vanserijski genije, ubica za ekonomiju, ali na planeti ima jos ~1.000 takvih. Medjutim, ti pominjes iskljucivo njega i ponavljas to vise puta, sto se na forumu naziva... sad cemo videti kako se naziva:
"Spamming troll - onaj koji šalje potpuno istu poruku mnogo puta."
Sopocanac ima ~4 poruke koje vrti kruzno:
1) Dinar treba pustiti da dostigne realnu vrednost
2) Dinar propada, "nebo" je realna vrednost
3) Banke ce da propadnu
4) Nebojsa Katic je ekspert nad ekspertima

Da li je neko ikada video Sopocanca da kaze nesto sto ne ukljucuje neku od ove 4 dubokoume misli?

"Kook - redovni pošiljalac koji uporno šalje poruke koje nemaju veze sa realnošću ( paranoja, teorije zavere ). Ovakvi ljudi će često izgraditi čitavu imaginarnu strukturu dokaza za svoje tvrdnje iako je netačnost tih tvrdnji opštepoznata i dobro dokumentovana. Iako naizgled bezopasni, jer je lako primetiti ih i ignorisati, i dalje mogu izazvati probleme jer posetioci foruma koji ne znaju ko je kook mogu poverovati u njegovu teoriju."

Jasno je da su ljudi kao Sopocanac veoma opasni po drzavu i drustvo, narocito u vreme krize. Mene trenutna situacija podseca na planinarenje - mi smo svi u podnozju planine, cilj nam je da se penjemo, litice su strme i zaledjene. Mozda cemo se korak po korak popeti, mozda cemo se okliznuti i pasti, ne zna se. Ali, ako oko sebe imamo gomilu onih koji ce skakati i urlati kako bi izazvali lavinu samo da bi dokazao da je bio u pravu kad je tvrdio da necemo uspeti, onda je jasno da su nam njegovim aktivnostima sanse prilicno umanjene. Ekonomska lavina koju Sopocanac pokusava da izazove je po mom misljenju posledica psihickog poremecaja, te bi takvog trebalo locirati i primeniti odgovarajuce mere institucionalnog lecenja.


OK. Kako god. Imam utisak da te niko ne slusa... Svi smo psihicki spremni i na "smrt" i na "zivot na aparatima". Uzivaj, likvidiraj, otpustaj. Ti si nas idol, samo idi i pusti nas da radimo.

poredis salterusu sa covekom koji je finansijski konsultant na londonskoj berzi? pametno .....

to samo pokazuje koliko je sistem vrednosti u srbiji negativan. mesto da nam privredu vode iskusni vukovi , nama privredu vode teoreticari i diletanti.

djelic, dinkic, jelasic , dijana dragutinovic - nemaju 1 dana radnog staza u nekom preduzecu u privredi u praksi.

sve su to puki teoreticari.

jelasica su doveli sa mesta referenta u deutche banci da bude guverner NBS . Covek nije bio u zivotu direktor filijale neke banke u nekom selu a sad je guverner.

To je isto ko da tebe postavimo sutra za guvernera.

Sve u svemu u Srbiji su kamate ubedljivo najvece u Evropi i krajnje je vreme da vi bankarski lihvari propadnete i prestanete sa pljackom ovog jadnog i sludjenog naroda.

Inace nisam clan nijedne stranke samo mi smeta kad neko pljacka moj narod i ekonomski ruinira i unistava moju zemlju.

http://www.glas-javnosti.rs/cl...banke-povukle-600-miliona-evra

PRIZNANJE GUVERNERA NARODNE BANKE SRBIJE RADOVANA JELAŠIĆA
Banke povukle 600 miliona evra


Guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić priznao je u izjavi za Fajnenšel tajms da su strane banke iz Srbije u decembru za samo dve nedelje izvukle 600 miliona evra. Banke su, prema nezvaničnoj verziji, s ubrzanim iznošenjem evra iz Srbije započele krajem avgusta 2008. godine.
Početak problema
U transferisanju novca u početku su prednjačile austrijske banke, koje su sredstvima iz Srbije popravljale lošu situaciju u kojoj su se našle njihove centrale u Beču. Situacija se zakomplikovala u oktobru, kada su građani Srbije usled nepoverenja u bankarski sistem sa štednje povukli 860 miliona evra. Ovo je za pojedine banke koje kod nas posluju značilo početak problema sa likvidnošću. Koliko se situacija zakomplikovala u tom trenutku najbolje govori izjava Radovana Jelašića, koji je u to vreme javno obećao da država neće dozvoliti da propadnu banke, jer to navodno nisu strane, već naše banke. Jelašić je potom bankama smanjio obaveznu rezervu, objašnjavajući da to čini kako bi banke imale više sredstava za kreditiranje domaće privrede. Umesto da privredi plasiraju povoljnije kredite, banke su za dve nedelje iz Srbije povukle 600 miliona evra. Koliko novca je koja stranka banka do sada iznela iz Srbije NBS još nije saopštila. Prema nezvaničnim informacijama, iz Srbije je izneto više od milijardu evra.
Pad dinara
Domaća valuta je u konstantnom padu, pa cela situacija u mnogome podseća na devedesete. Jedini političar koji je zasada javno izrekao kritiku situacije u kojoj se nalazimo je Dragan Đilas. Đilas je guvernera opomenuo da je njegov posao da spreči strane banke da iznose evre iz Srbije.
Ekonomista Danijel Cvijetičanin, s druge strane tvrdi da bi se država nalazila u mnogo boljoj situaciji da nije uništila domaće banke.
- Domaće banke su namerno uništili, da bi se napravilo mesta za ove koje sada iznose novac iz Srbije, objasnio je Cvijetičanin i objašnjava da su te banke proteklih godina u Srbiji plasirale kredite s najvećim kamatama u regionu, a možda i u svetu.
- U mom jedinom razgovoru sa Mlađanom Dinkićem pred gašenje najvećih srpskih banka, ja sam mu skrenuo pažnju da ovo može da se dogodi. Zapravo tada sam mu rekao da će strane banke moći iz Srbije da odu sa profitom koji su ovde napravile čak i ako ne dođe do krize njihovih matičnih centrala. Jer su one i u uslovima svetskog prosperiteta mogle da procene da se više isplati investirati na nekom drugom mestu u svetu i da se pokupe i da odu odavde, objasnio je Cvijetičanin.

-------------

malo vredja ova naknadna pamet Cvijeticanina al opet dobro bolje ikad nego nikad.

ISTOČNO PITANjE
Poput Srbije, najveći broj tranzicionih zemalja dobar deo kredita je proćerdao, ostao sa ranjivom ekonomijom i sa ogromnim teretom dugova raspoređenih na privredu, građane i budžete

Finansijski sistemi država centralne i istočne Evrope u velikoj su krizi i to više nije tajna. Mudis (Moody’s Investors Service), jedna od vodećih agencija za procenu finansijskih rizika, upozorila je prošle nedelje da će sniziti rejting banaka koje posluju na ovim tržištima.

Vest je izazvala veliku nervozu i odmah dovela do pada cena akcija zapadnih banaka koje posluju u regionu. Loš signal je stigao i sa deviznog tržišta, gde je evro počeo da gubi vrednost u odnosu na konkurentske valute. To je bio znak da su problemi na Istoku dovoljno veliki da mogu opasno ugroziti ionako krhke finansijske sisteme zemalja zapadne Evrope. Riziku su pogotovo izložene države poput Austrije, Švedske, Grčke, Italije, delom i Nemačke, čije banke dominiraju u tranzicionim zemljama.

Poslednja kriza pokazala je da agencije za procenu rizika beznadežno kasne za događajima. Mudis je svoje upozorenje mogao objaviti i koji mesec, možda i koju godinu ranije. Problem je bio vidljiv odavno i nije bilo dileme da je veliki broj tranzicionih zemalja na stranputici.

Kriza ovih zemalja će se produbljivati, a spisak ugroženih će biti sve duži. Proizvodnja, zaposlenost i prihodi će padati, kreditne obaveze će rasti, a broj građana i kompanija koji neće moći da vraćaju dugove postaće sve veći.

Po rečima Hoakina Almunija, komesara Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja, na listi najugroženijih zemalja se u ovom trenutku nalaze Rumunija, Ukrajina, Hrvatska i Srbija. Ogromni problemi Mađarske i Letonije stara su tema.

U nešto boljoj situaciji za sada su Češka i Poljska, ali se i njihova pozicija može promeniti veoma brzo. Od valutne krize, ali samo od nje, zaštićene su Slovenija i Slovačka koje su članice evrozone. Tek kada kriza bude okončana, biće jasnije da li je uvođenje evra tako nesporno dobar potez, kako to danas izgleda.

Suština „Istočne krize” svugde je slična. Ceo region je izvršio potpunu liberalizaciju finansijskih tokova, a svoju finansijsku sudbinu prepustio je stranim bankama. Obilje deviza dovelo je do precenjivanja kurseva lokalnih valuta i do veštačkog povećavanja kupovne moći. To je ohrabrivalo građane i preduzeća da se nekontrolisano zadužuju u jeftinoj stranoj valuti, verujući da je takva ekonomska politika dugoročno održiva. Životni standard je fiktivno rastao, ali „na dug”. Kupovalo se sve i svašta, pogotovo automobili, ili se ulagalo u nekretnine i tako stimulisao rast cena koje su se odvojile od razuma.

Više od 1.500 milijardi dolara kredita slilo se u centralnu i istočnu Evropu i dugovi ovih država su spektakularno povećani. Kod zemalja koje su (Poljska ili Mađarska npr.) početkom devedesetih imale visok nivo spoljnog duga, zaduženje je dodatno povećano više od sedam puta. Države, koje su u tranziciju ušle na nižem nivou dugovanja (Rumunija ili Ukrajina npr.), danas duguju preko trideset puta više. Kada je priliv kredita stao, a time i ponuda deviza, lokalne valute su se sunovratile i to je ubrzalo dužničku krizu.

A do juče sve je bilo idealno i svi su bili zadovoljni. Višak štednje građana zapadne Evrope se u vidu kredita prelivao na Istok. Ne samo da su banke preko visokih kamata sjajno zarađivale, već je istočnoevropski dužnik svojim trošenjem stimulisao i proizvodnju industrijske robe u zemljama zapadne Evrope.

Poput Srbije, najveći broj tranzicionih zemalja dobar deo kredita je proćerdao, ostao sa ranjivom ekonomijom, i sa ogromnim teretom dugova raspoređenih na privredu, građane i budžete. U krizi koja traje, dugovi će dodatno porasti. Neko vreme će se održavati iluzija kako će se dugovi vratiti, a onda će početi njihov reprogram, otpisivanje i uknjižavanje gubitaka.

Sada je ključno pitanje: ko će sanirati bankarski sistem regiona. Jedno moguće rešenje je da to učine države čije su banke krizu neposredno i kreirale. Teret sanacije banaka tada bi pao na poreske obveznike zapadne Evrope. Apetit za takvu vrstu intervencije je mali, a sredstva na raspolaganju su još manja.

Druga mogućnost je da se sanacija banaka, manje ili više direktno, prevali na države istočne Evrope, koje su nerazumnom ekonomskom politikom dozvolile ovaj dramatični rasplet. Konačno, novac od kredita su potrošili građani i privreda ovog regiona. U tom scenariju, istočna Evropa će biti stimulisana da se dodatno zadužuje kod MMF-a i ostalih međunarodnih organizacija.

Ako se ostvari ovaj drugi scenario, istočna Evropa će decenijama grcati u dugovima. Ogromna sredstava će odlaziti na otplatu kredita, pa će malo ostajati za ulaganja u razvoj, a za socijalna davanja još manje. Istočna Evropa će nastaviti da zaostaje, gubeći ekonomsku bitku na velikoj globalnoj sceni.

Tranzicione zemlje će morati da nauče da za put u bolju budućnost nema prečica, pogotovo ne kreditnih, da kapitalizam po sebi ne pruža zaštitu od loše ekonomske politike, a da demokratija ne sprečava političke i ine gluposti.

finansijski konsultant

Nebojša Katić