Pa, ovaj Leslijev citat govori sta?
Sirotinja vidjena ocima okupatora.
A kad su sami okupatori a i sto bi nesto sjajno govorili o porobljenima?
Kraj 18 veka rece? Pa kad su iz zemunica onda uspeli da smisle toliku usmenu tradiciju i one lepe narodne nosnje?
Mislim ono, nisu davali deci da jedu za vreme posta pa su ona umirala.(?!)
Citat:
"Toliko su bili lenji da ni drvo za ogrev nisu blagovremeno donosili iz sume, vec svake zime naloze na vatru plot oko kuce i ogradu oko baste"
Ovo nema veze sa razumom. Znaci svake godine su stavljali plot, pa ga lozili na zimu? Da su bili takvi mentoli ne bi preziveli ni dve. Da ne pricamo da se daske prvo suse pa onda stavljaju itd...
Nego,
Debela knjizurina tom 1, sa moje male police “Istorija BG-a‘, SANU, Prosveta, 1974, urednik akademik V.Cubrilovic, o tim divljacima ‘sto su spavali sa svinjama’ kaze:
str 354,
Prvih godina turske vladavine prodavale su se u bg carsiji ove vrste zita: psenica, jecam, zob, raz, heljda i proso koje su sve uspevale u neposrednoj okolini. U XVI je proizvodio i pirinac, a krajem XVII i kukuruz. Zito se odavde i izvozilo, pa su vlasti u nerodnim i ratnim godinama izdavale zabranu o izvozu.
Zito se mlelo na zrvnju u vodenicama ili mlinovima koji se spominju vec 1521/23 ali su postojali i ranije. Mlinova je bilo na savi i dunavu, po svim rekama i recicama i na ladjama.
Po kucama se pravio hleb u kvas i pogaca. U selu se hleb pekao pod sacem i pekom, a pogaca u supri. U gradskim kucama postojale su narocite peci za pecenje hleba, ali se peklo najvise u ekmekcinici (pekara). Ekmekcije su izradjivale vise vrsta hleba, cak i po petnaest, i to najvise od psenicnog, redje od jecmenog brasna.
Str 355,
Od povrca koje je u XVI veku donoseno na pazar u bg, su luk, kupus i repa. Gajio se jos grah, tikva i krastavac. Povrce je slabije dolazilo na pijacu jer je gotovo svaka kuca imala bastu u kojoj se gajilo voce i povrce. Zbog pogodne klime gajile su se sljiva, jabuka, kruska, visnja, tresnja, vinova loza, orah, kesten, dud, dunja, breskva, i kajsija. U prvoj polovini XVI veka prodavalo se divlje i pitomo voce, sirovo i suvo grozdje, orasi, kesteni i bademi. U pusnicama oko grada susile su se sljive i kruske koje su sirotinji sluzile umesto hleba u nerodnim godinama.
Glavne industrijske biljke u ovo doba su lan, konoplja i trska. Sav seoski tekstil se izradjivao oda lana, konoplje i vune, a gradski i od uvezenih tkanina. Prerada lana i konoplje bila je kucna radinost. Nesto od ovih proizvoda je dolazilo i na trg. Tako su bili vrlo cenjeni stolnjaci i marame iz nekih sela koji su donoseni na godisnje vasare.
Str 356,
Ljudi su se u ovo doba njavise lecili travama, znali su lekovitost nekih biljaka pa su ih sabirali i susili. U bg je postojao i esnaf ‘atara’ koji su pored ostalih lekova prodavali i lekovito bilje.
Str 357,
Meso se kod nas mnogo trosilo, kako sirovo tako i na dimu osuseno.
Mumdzije i sapundzije su preradivali loj u svece i sapun. U bg se 1560 spominje 8 sapundzija, sapun se mnogo cenio i uvozio iz grcke i zvao se cirit.
Str 535
Prema popisu iz 1723, bilo je 137 zanatlija, od kojih 53 u usluznim delatnostima ( 12 krojaca, 11 obucara, 5 bravara, 3 uzara, 3 curcije, 3, cizmara, 3 staklara, 3 papudzije, 3 majstora za izradu perika, 2 sesirdzije, i po 1 dugmetar, sajdzija, cesljar, bojadzija svile i carapar), 34 u prehrambenoj struci (12 mesara, 8 pekara, 4 pivara, 1 kolacar...)
U gradu je bilo 140 gostionica i svratista.
.....
gleb
Re: Prvo spominjanje Srba na Balkanu
), ili da su Isus Hrist, Ramzes i Tutankamon bili Srbi, he, he... 
