O kursu uopšteno - trendovi, prognoze itd.

OK. Znao sam da ces to da kazes... Sankcije su uvedene 30. maja 1992. je li tako?
E, od pocetka 1990 do tog datuma, imali smo ukupnu promenu kursa od 850% za oko 800 dana, znaci vise od 1% dnevno. Da li smo se tih dana razbijali od izvoza pa nam ovi zato uveli sankcije da ne postanemo ekonomska supersila? Ili uspesan izvoz zahteva mnogo vise od 1% dnevno?!


raduje me sto si poceo da odgovaras na pitanja. E, sad, ovo pitanje zahteva jos jedno - kad kazes "bez uticaja i intervencija narodne banke", smatras da nema ubacivanja ni EUR-a ni dinara na trziste, ili da se dinari mogu slobodno stampati i dodavati, a EUR-i ne? Da te podsetim, od 1994-e do danas, na trziste je ubaceno par milijardi EUR-a u dinarima. I posto ti volis da pratis te sajtove, izvestaje i statistike, za koliko je u 2008-oj povecana masa dinara u opticaju?

Znaci, prema tvojim tvrdnjama, kad bi se dostigao "realan kurs" on bi mogao da se primenjuje posle mesecima i godinama? Ili pricas o realnom kursu u nekom odredjenom odsecku vremena koji traje zanemarljivo malo a u sledecem vremenskom intervalu "realni kurs" od prethodnog intervala vise nije "realan" vec taj interval ima sopstveni "realni kurs"?


Za razliku od prethodne ekonomske politike koja je bila vrhunska?

Sto se tice pada dinara u periodu od 1990 do 1992 do njega je doslo upravo iz istog razloga kao i danas. Dinar je bio precenjen , zato su nase plate u markama bile veoma visoke (preko 1000 maraka) i taj kurs se finansirao takodje zaduzivanjem u inostranstvu. Onda je zapad odbio da nam daje nove kredite , i samim tim doslo je do nedostatka deviza na trzistu sto je rezultovalo rastom kursa za mnogo procenata .

Jedino sto je zajednicko za tadasnju vladu Ante Markovica i ovu sadasnju jeste da su vodili identicnu pogresnu makroekonomsku politiku. I jedni i drugi su uzimali kredite u inostranstvu pa zatim te kredite plasirali u potrosnju , gradjanima u plate , mesto u proizvodnju i investicije.

dinarska masa je u 2008 smanjena upravo za ovih 2 milijarde evra koje je jelasic potrosio na otkup dinara da bi dao trzistu neophodne devize a istovremeno povlacenjem dinara izazvao lazno povecanje traznje za istim, minus za dinare koje je topcider odstampao bez pokrica. a stampaju bez pokrica to je sigurno . koliko ja to ne mogu znati jer se ti podaci nigde ne objavljuju.

sto se tice hiperinflacije pocetkom 90tih i ona je bila neizbezna sobzirom da smo mi hteli da ocuvamo kontinuitet sa SFRJ sto je automatski znacilo da nastavljamo i kontinuitet valute zvane dinar. I sobzirom da smo tada imali projektovanu dinarsku novcanu masu za 6 republika i da su one sve osim Srbije i Crne Gore izbacile nove valute automatski je hiperinflacija bila jedini moguci nacin na koji su se mogli obezvrediti dinari u njihovom vlasnistvu. Cak i da se nisu obezvredili hiperinflacijom svakako bi doslo do enormne inflacije jer bi se pre ili kasnije svi ti dinari projektovani za celu SFRJ slili na kraju u Srbiju.

Opet to ne menja sustinu da nismo mogli nista da izvozimo usled ekonomskih sankcija uvedenih 1992 godine.

Sto se tice prethodne ekonomske politike ona je bila prilicno losa , ali opet makar malo bolja nego ova sadasnja, samim tim jer se nismo zaduzivali u inostranstvu ,deficit je bio mnogo nizi ,pokrivenost uvoza izvozom mnogo veca , a i industrijska proizvodnja je bila veca 1998 godine nego u celom periodu od 2000te do 2007 godine. To znaci da smo vise proizvodili nego danas.

Pa eto, veoma mi je drago da si to rekao... onda je i efekat na ekspanziju izvoza isti. Eto, samo jos iskopaj podatke kako smo tokom '91 i pocetkom '92 imali nenormalno veliki izvoz i pobedio si, odmah se povlacim sa ove teme.


Cekaj... zar nije ukupna kolicina dinara u opticaju ~milijardu evra? Mozemo li se onda sloziti ih Jelasic smanjuje, pa ih opet pusta u opticaj? Ili ja imam pogresan podatak?


Cekaj, da sad ne kopam, nisi li ti rekao da ce iyvoy da krene onog trenutka kad NBS prestane da intervenise. Ajd da kazemo da nece tog trenutka, nego za mesec-dva. Dosli smo do toga da 30 meseci nije dovoljno da zapocne izvoz? Da li ti sada hoces da kazes da ako mi pustimo dinar da dostigne "realnu vrednost", da mi u maju 2011. jos uvek necemo videti nikakvog izvoza? Ali ce izvoza, jelte, biti i to nenormalno velikog izvoza. A koje godine majke ti? 2020? 2030?...2100?

@Darko Nedeljković

Slobodno tržište je nepostojeća kategorija. Svaka država, a i EU brani svoje tržište carinama, zahtevanjem ispunjavanja različitih standarda, procedurama i sl... Bez jasne podrške nekog mnogo jačeg (banke ili države), naša mala (i velika) privreda nikakvu šansu nema.

Ne mogu objasniti činjenicu da nismo u stanju da izvezemo flaširanu vodu, ali je svako može uvesti.
Stepen prerade vode je zanemarljiv, a gde su ostale robe?

Mislim da treba ovu diskusiju da usmerimo u pravcu ‚‚šta nam valja činiti‚‚ jer vidim da smo svi saglasni da se situacija pogoršava i da je neodrživa.

Moj predlog je:

- uvođenje eur valute

- i osnivanje nacionalne investicione banke, sa specifičnom ulogom da se proizvodna mala i srednja preduzeća postave u život. Italija ima preko 50% privrede da su tzv. mala i srednja preduzeća.

---

Pozdrav,

nema koristi od osnivanja neke nacionalne investicione banke, jer takav sistem vec postoji i funkcionise. Naime, pored Nacionalnog investicionog plana koji ima iskljucivu ulogu da ulaze u razvojne projekte, u sistemu Javnih finansija takodje postoje podsticajni fondovi koji se namenski i kreiraju i usmeravaju, a sad da li se bas i trose, to je druga prica. Monetarni sistem takodje podrazumeva postojanje razvojne komponente i to kroz sistem selektivnih kredita. Naime, kada se oznaci jedan prioritet (grana privrede, izvozni program, regionalni razvoj, podsticaj malih i srednjih preduzeca), tada Centalna banka odobrava preko poslovnih banaka izuzetno povoljne kredite onima koji svoje poslovanje zasnuju na prioritetnim pozicijama. Tada CB odobrava poslovnim bankama kredit u kome prakticno poslovna banka zaradjuje malo, ali nema ni realnih rizika, pa su ti transferi mahom na nivou nekih lepih, nekreditnih poslova banaka, kao sto je provizija za promet preko racuna i slicno. Ineresantno svima na svoj nacin.

Dakle, to vec postoji a osnivanje nove institucije koja bi to radila zasebno, donelo bi samo nove fiksne troskove akonto te institucije.
Uvodjenje evra je vise puta do sada pomenuto, mislim da smo podosta napisali o tome da bi se sad opet dopisivali.

Definicija slobodnog trzista, jednako kao i definicija blago upravljivog kursa u odnosu na slobodnoformirajuci kurs, takodje je relativan pojam. Naime, svaka drzava nastoji da zastiti svoje trziste, cak stavise, pa smisao bilo kakve ekonomske ili carinske unije je upravo to. Ipak, u sistemu slobodnih trzista funkcionise granica tih sloboda koja je mahom sa donje strane omedjena standardima ili kvalitetom, kao i nekim etickim, moralnim ili politickim prioritetima, ali zato sa gornje strane medju cini iskljucivo odnos ponude i taznje na trzistu.

Kolika je sansa da se jedan R&R ili Bentley nece kupiti igde, samo zbog visoke carine ili poreza?
Male, apsolutno male. Postoje proizvodi kojima samo povecanje cene povecava i traznju. To je grupa koju marketing kao nauka oznacava kroz grupu prestiznih proizvoda, i to je samo primer za nastavak diskusije. Nadalje, kolika je sansa da kada u radnji vidimo duplo skuplje sijalice, ali da smo se prethodno vec uverili da makar duplo duze i traju, posegnemo rukom za jeftinijim sijalicama?
Sa svom starom tehnologijom je isto, cim obezbedi sebi donji cenovni nivo opstanka, ona se prodaje po toj ceni samo zahvaljujuci svom kvalitetu. U komparaciji kvalitetnije-losije, trziste ocas posla definise mesto i skupljoj i jeftinijoj robi, ma koliko da nesto opteretis carinama i porezima. Naravno, zahvaljujuci tim nametima se obezbedi i trzisni udeo za losiju robu neopterecenu carinom, pa tako obe robe koegzistiraju kod razlicitih ciljnih grupa.

Sta valja ciniti?

Pa, iz ovakve situacije tesko se moze izvuci nesto dobro, ali moze vise ili manje lose da se izvuce. Sve te parole "treba raditi a ne lenjstvovati" iskljucivo su demagoskog karaktera jer odavno je jasno da nije problem u tome da li treba da naucimo narod da radi, vec kako da ga naucimo da radi.
Sopocanac nam ovde non-stop otkriva toplu vodu, ali i on nema pojma sta su realni koreni i uzroci fijaska makroekonomskih politika koje navodi i poredi.

Kolika je sansa da iti jedan A.Markovic ili bilo ko na toj poziciji, uspesno odradi svoj posao, ako stabilizaciju dinara zapocne sa premisom da se zaustavi rast plata u prvih 6 meseci 1990. godine u drzavnom sektoru, a posebno u neproizvodnom sektoru, a do 01.07.1990. sve neproizvodne organizacije izuzev tadasnje JNA i, cini mi se, Savezne kontrole leta, podignu svoje plate na razne nacine (povecanje dnevnica, toplih obroka, prevoza, priznatih troskova itd.). Zatim, kolika je sansa da isti posao uspe, ako je zamisljen kao selekcija dobrih i losih poslovanja, pa je formiran tzv. Stecajni fond za koji izdvaja svako preduzece a koriste ga samo firme u stecaju, a secesionisticka slovenacka politika zna tacno sta radi, te proglasi stecaj u svim preduzecima u Sloveniji, pa onda zahvata iz tog fonda jedan TAM, Elan, IMV, Gorenje, Iskra itd. dok srpska preduzeca ponosno grcaju u dugovima i nelikvidnosti, a stecaj proglasen samo u FOB-u....i to jos pocetkom osamdesetih.
I zatim veliki Beobancin ekonomista a kasnije i po nekima najveci sin ovog naroda, zapocinje zavijanje zemlje u crno upadom u primarnu emisiju - kako se tada zvalo stampanje novca.

I onda kaze Sopocanac, vodili pogresnu makroekonomsku politiku. Kako se cesto setim reci velikog Maestra N.P. Ma nemas ti pojma......pored svega sto je violinski virtouz ostavio iza sebe, bez ovog zavestanja u vidu jedne proste recenice, danas ne mozes ni zapoceti ni zavrsiti dan na ovim prostorima.

cim uvoz raste vise od izvoza tj cim se povecava spoljnotrgovinski deficit mesto da se smanjuje jasno je da je makroekonomska politika vlasti totalni promasaj.

Pozdrav,

OK. i ja se slazem.

Kako bi to resio?

Ako nema odgovora na ovo pitanje, nema potrebe za daljom diskusijom, zar nije prosto?

lancia88

Sasvim verujem da u našim institucijama postoje razni fondovi i agencije za štošta. Naravno one ne funkcionišu.

Zadnjih 10-ak godina smo živeli i radili jednim sistemom obrnutih vrednosti koji je podsticao špekulacije i svakojake marifetluke. OK !
Da imamo vremena, kroz 20-ak godina imali bi normalnu državu. I to je OK !

Mi vremena nemamo više. Sat pokazuje ne da je podne, nego je pola dva po podne. Vreme je iscurilo.
Organizacija i podela posla koja nas je dovela do ovde, sigurno nas neće izvesti odavde!

Do kraja ogoljene društvene interakcije, svedene su na najprimarnije nivoe. Nikakve solidarnosti ili makar pristojnosti koja je bila utkana u srednju klasu, nisu preostale. Samim tim, pohlepa je ostala jedini način i jedini veliki motivator da se pokrenemo. (I nagon za preživljavanjem).

Oni koji predvode/rukovode moraju davati primer (pozitivan naravno). I moraju čistiti svoje redove, jer će nastati neselektivno čišćenje besne rulje.

Sa čisto ekonomskog aspekta gledano, moramo težiti poslovoma koji iziskuju mnogo vremena i visokokvalifikovani ljudski resurs.
Brodogradnja, razna biološka istraživanja, medicina i sl. Ne mogu da se setim trenutno svega. Ali je poenta da ma kakav da si doktor za genetiku, ipak se mora sačekati godina dana da nikne genetski modifikovan kukuruz. I ovde i u Holandiji!

Onda energija svakako. To uvek ide i ići će sve bolje. I sjajan je primer, kako državni činovnici kad ne vide direktnu neposrednu korist za sebe, jednostavno batale najprofitabilniji sektor budućnosti. Svaki kilovat iz biomase, vetra i malih elektrana ubacen u elektro sistem, sa druge strane daje izvozni potencijal. I sav neophodni materijal može ovde da se pravi, ne treba neka jaka pamet za to, uz to se razvija i tržište tih roba i usluga.

Treba da bežimo od visokoserijske proizvodnje, jer tu ,danas, nema više šta da tražimo. Propustili smo priliku i to je to.
Nemamo mogućnosti ni za HI Tech robe.

Ono što mi možemo je LO Tech roba male serije sa dosta ljudskog rada, a da to treba da rade solidno kvalifikovani zanatski kadrovi.

+ pare da se ubace preduzimljivijima sa kamatom max. 1,5% na godišnjem nivou
+ da to budu mikrokrediti od po max. 30.000,oo EUR, da se pokrije što više tih preduzimljivih
+ da bude brzo ostvarljivo i brzo pare dostupne
+ korenita promena razmišljanja koje dovodi da je bahata šalteruša u poreskoj upravi veći tadić od tadića

A to se verovatno za mog života neće desiti

---

Pozdrav,

ma fondovi funkcionisu, ali sistem rada na "sivo" je onaj koji u startu obogaljuje ucinak fondova. Problem onoga ko uzima iz fonda je u tome sto je prinudjen (a druge logike i nema), da objasni svaki dinar kako je ulagao, te da pritom plati sve moguce dazbine upravo usled provere koriscenja kredita iz fondova. Njegova direktna konkurencija je "siva" ekonomija koja nema tako rigoroznu kontrolu i samo trpa u dzepove. Ne znam koliko je ko upozna, aliz adnjih meseci se debelo radi na suzbijanju "sive", rasclanjavaju se stvari od po par godina unazad, privredni kriminal privodi vise nego ikad, a spremaju se da kontrolisu firme i po predavanju papira za gasnje/stecaj jer je to trenutno omiljeni trend "snalazljivaca".

I kako sa takvim u trzisnu utakmicu ako uzmes kredit iz fonda i onda ga detaljno i non-stop prakticno pravdas, do u dinar?
Onaj sa druge strane ulice ima prostora koliko hoce, retko ga ko kontrolise, moze mu se.

Pozdrav,

Nisam znao da se na starom dobrom ES diskutuje o dinaru i berzi, ranije bih se pridruzio :)
Iscitao sam uglavnom svih 15 strana. Mislim da ste previse usli u politiku i da ce ona unistiti ovu temu.
Pre nego sto se to desi da napisem i ja svoje misljenje. U stvari napisacu vise postova i potkrepicu ciframa, izvestajima i svim ostalim kako bi sto bolje objasnio ono sto mislim.

pctel je ovde lepo objasnio da hleba, mleka, gasa, struje nece vise nikada biti za dzaba



Krenuo bih od platnog bilansa nase zemlje.
Platni bilans je razlika izmedju deviza koje udju u zemlju i koje izadju iz zemlje. On je od 2001 izgledao ovako.

2001: 559.9 miliona evra
2002: 981.1 miliona evra
2003: 813.5 miliona evra
------------------------
2004: 360.2 miliona evra
2005: 1,627.6 miliona evra
2006: 4,316.1 miliona evra
2007: 891.8 miliona evra
2008: -1,000.0 (11 mesec)
========================================

Onda nase devizne rezerve

2003: 2.839 miliona evra
2004: 3.117 miliona evra ... + 277
2005: 4.935 miliona evra ... + 1.817
2006: 9.024 miliona evra ... + 4.089
2007: 9.640 miliona evra ... + 615
2008: 9.040 (11 mesec ) ... - 600 (11 mesec)
========================================

Uporedite platni bilans i devizne rezerve i videcete da se te dve stvari podudaraju.
Ne skroz ali su jako blizu. Seta dolar dosta gore dole a nigde ne postoji ili ja nisam nasao u kakvim papirima NBS drzi rezerve.

Znaci devizne rezerve NBS nisu nastajale kao ruske ili kineske devizne rezerve izvozom robe, one su nastajale zato sto je vise deviza ulazilo nego sto je izlazilo.
Devize u zemlju mogu da udju izvozom, prodajom imovine, investicijama.
Problem je sto je kod nas najvise deviza uslo prodajom imovine i investicijama uglavnom u bankarski sektor.
Stranci su menjali devize u dinare a devizne rezerve sluze da kad krenu kuci ne dodje do slabljenja nase valute.

Ove godine je po prvi put od 2001 izaslo vise deviza nego sto je i uslo.
Zato pocinje pritisak na dinar.
Nastavicu kasnije jer duge postove niko ne cita :)

Sasadjak, pozdrav za tebe, na ES-u ima što-šta interesantnog :)

Što se tiče dužine postova, ne brini ništa, kada su postovi umesni, itekako se čitaju, naročito kada ih pišu oni za koje se zna da su prilično upućeni u problematiku ;)

sasadjak, dobrodošao u diskusiju. Interesantan je podatak da je najveći deo spoljnog duga (ako se ne varam odnos je skoro 4:1) upravo u privatnom sektoru, što uključuje i investicije u opremu i sirovine ali i kredite koji su podignuti za kupovinu preduzeća u privatizaciji. Strmoglavljene kursa njima nikako ne može da odgovara.

Prema mikrokreditiranju sam veoma skeptičan. To mi nekako deluje taman da ne možeš da se osamostališ, a da imaš utisak životarenja. Jedan kredit mora da stigne drugi, taman za novu turu repromaterijala da se pregura dok monopolski trgovci ne isplate zaostale dugove,...

---

Upravo zbog toga sto je Sadasnjak napisao je dinar nase najjace oruzje trenutno, da imamo evro kao valutu to bi bio poslednji ekser u sanduk nase privrede.
Tacno je da ovde ima i vise politike ali politicari upravljaju resursima NBS pokusava nekako da izadje na kraj sa situacijom ali ne moze NBS sama da sve resava vec je potrebna politicka volja da se stanje u kojem smo resi. Tacnije mi smo ovde jer smo do sada gledali sve na kratak rok i planirali sve na kratak rok, dok su Nemci najbolji pokazatelj kako se kroji ekonomska politika zemlje na dug rok.

Merkelova je izjavila da je ovo za Nemce trenutak za napredak jer ulaze mnogo spremniji u sve ovo nego svi ostali.

Ne mogu da verujem da se takvo ponasanje smtara moralno prihvatljivim, ukoliko si se nadoveyao na ovo:

Znaci, sad treba strance opljackati tako sto cemo im dati sto manje EUR-a za dinare koje imaju? Mislim, kad vec razmisljamo tom razbojnicko-hajduckom logikom, sto da im dopustimo da bilo sta odnesu, sto ih ne presretnemo iza prvog ugla i otmemo im sve? To bi jos pozitivnije uticalo na nasu privredu, jer bi sve njihove pare ostale u zemlji.

Ovom temom su se bavili Nadrealisti pre 20 godina, tacno se secam skeca - kad starni biznismen dodje da ulozi novac novac u biznis, prvo ga nateras da konvertuje svoju valutu u "dje ba zapelo" i "daj sta das". A onda ga ponovo nateras da konvertuje te "dje ba zapelo"
i "daj sta das" u svoju valutu. Pri tom on dobije para jedva dovoljno za autobusku kartu do tamo odakle je dosao...
Kako su samo ti ljudi videli daleko u buducnost... divim im se i posle 2 decenije!


Sopocanac se vec izjasnio o svojoj viziji resenja svih nasih problema - samo nam plate treba smanjiti na 30 - 200 EUR-a. S tim da se ovo 200 odnosi na one koji sada primaju natprosecno visoke plate a ovo 30 na minimalne radnicke plate.



_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 25.01.2009. u 04:33 GMT+1]}

Sledeci korak da prosto pokusam objasniti sta su REPO poslovi i njihov uticaj na kurs.

Jelasic je vodio jako restriktivnu monetarnu politiku. Uzimao je bankama ogromne obavezne rezerve u nekim slucajevima i do 60%
Ali ni to nije sputavalo banke da ubacuju ogromnu kolicinu deviza i daju dinarske kredite indeksirane u evrima.
Kod nas su bile vise kamate nego u inostranstvu, bankama se isplatilo da uzmu evre u inostranstvu recimo na 4% a plasiraju ovde na 10% iako je obavezna rezerva kod NBS bila 40%.

Puno novca u sistemu dize potrosnju i stvara inflaciju. A cilj NBS je sto manja inflacija.
Visak dinara se sklanja davanjem lepe referentne kamate na REPO poslovima.
Banka daje dinare NBS na 14 dana a NBS joj isplacuje referentnu kamatu.

Ako je referentna kamata 10% banka ulozi 100.000.000 RSD kod NBS a za 14 dana podigne 100.383.000 RSD
Ako je referentna kamata 17,75% banka ulozi 100.000.000 RSD kod NBS a za 14 dana podigne 100.680.000 RSD
A kad banka moze uzeti 15% od NBS onda nema potrebe da daje privredi ili stanovnistvu dinare na manje od 20% jer mora uracunati rizik.
Povecanjem ref kamate se ustvari povecavaju krediti prema privredi i stanovnistvu.
Nema jeftinih kredita nema ni privrede. Lepo samo bankama. Al necemo sad o tome idemo u politiku :)

Rizik za banke je samo kurs, ako skoci evro nema zarade :) Ali posto je uvek vise deviza dolazilo nego odlazilo dinar je cak i jacao.
Bankama je to bilo primamljivo i u toku 2007 pa do decembra 2008 na repo je uvek bilo u proseku 200 MILIJARDI dinara. Uvek znaci izmedju 2 i 3 MILIJARDE EVRA
Znaci NBS da bi sklonila dinare iz sistema je bankama isplatila preko 500 miliona EVRA kamata u 2007 i 2008 godini.
To je bila cena male inflacije i sto manjeg zaduzivanja stanovnistva i privrede
Jelasic je dobro znao sta ce se desavati kad pare krenu kuci i upozoravao je i banke i privredu i gradjane da ne rade to sto rade.(zaduzuju se u evrima).

Ali sa druge strane je imao politicare koji su obecavali bolje sutra, dizali plate budzetlijama (veca plata - mogucnost veceg kredita) podsticali potrosnju.
Sve to je moglo dok smo prodavali imovinu i pare bile u inostranstvu jeftine.
Onda je dosla kriza, novih svezih para nema, sve rasprodato.
Banke duzne centralama, privreda i stanovnistvo bankama. Banke stedisama 5 milijardi evra... brrrr ako ovo krene po zlu.
31.12.2008 pravna lica, preduzetnici i stanovnistvo su duzni 1.232.946.000.000 RSD ili oko 13.7 milijardi evra.
Od toga pravna lica 9 milijardi evra, preduzetnici 500 miliona evra i stanovnistvo 4.2 milijarde evra.

U oktobru stize fin.kriza u nase krajeve, banke prvo imaju udar na povlacenje devizne stednje. Da bi to istrpele povlace dinare sa REPO i kupuju devize, To pravi onaj pocetni udar na kurs sa 76 na 82.
NBS prvo intervenise a onda 19.10 povecava kolicinu obaveznih deviznih rezervi koje se drze u dinaraima sa 10% na 20%. Tako prisiljava banke da drze 350 miliona evra u dinarima umesto u evrima. (Pre toga je u maju oko izbora uradila istu stvar ali tada je povecala sa 0 na 10%. Isto zbog udara na kurs)
Tu Jelasic daje 269 miliona evra za intervencije i vraca bankama 473 miliona evra iz rezervi.(350 od ovog povecnja sa 10% na 20% a oko 120 zbog povlacenja devizne stednje uplasenih gradjana)
Samo u oktobru dolar jaca sa 1,4 na nekih 1,29 i ne vidi se toliki pad deviznih rezervi.
Evo kako se to odrazava na repo


I sta je sad ovde lose uradio Jelasic dal namerno ili slucajno necemo o tome.
Daje bankama 750 miliona evra na kurs oko 82. Secamo se svi onog njegovog "narode mirno spavaj"
O tome cemo drugi put...

Edit: malo sam krivo sracunao nesto pa sam ispravio

_{[Ovu poruku je menjao sasadjak dana 25.01.2009. u 05:38 GMT+1]}

Pozdrav,

auuuu....najzad se desilo.
Crk'o Flat, i dobra, realna i argumentima potkovana diskusija na pomolu.

Ziva istina, Jelasic je zaista dobro radio u datim uslovima, posebno politickim. Cak i krio novac od politicara.
I ja se slazem da je svesno napravio skupu "gresku" u borbi protiv inflacije krajem 2007. koju je nastavio malo i naredne godine. REPO-greska je bila iznudjena zarad stabilnosti privrede.
Ipak, odmah po tom potezu, Guverner ogranicava kredite ka stanovnistvu direktnijim merama, jer globalan uticaj na kreditnu politiku isuvise kosta, a ne ostvaruje efekat jer:
1- gradjani, a delom i privreda, halapljivo uzimaju kredite bez obzira
2- usled velike razlike u kamatnim stopama (samo Hrvatska i Srbija, visestruka razlika), banke ubrizgavaju kapital iz inostranstva usled prakticnog nepostojanja kreditnog, ali i kamatnog rizika jer to NBS ne dozvoljava

Intervencija je neposredno usmerena ka kreditima za gradjane, primer koji u svom medijskom objasnjenju navodi guverner sa kupovinom kucnog frizidera na 5 godina je najplasticniji prikaz nezrelosti gradjana i nepripremljenosti na izlazak iz autisticnog sveta 90-ih, te se krediti limitiraju i novcano i po pitanjima vremenske otplate. Istovremeno imamo i povlacenje stednje usled psiholoskog faktora ali i katastrofalan pad indeksa na berzi koji garantuje dugu i bolnu apstinenciju mnostva ulagaca u HOV. Sve nizbrdo u isto vreme.

Naravno, zajedno smo jaci....rekose politicari,, bankari i najveca masa gradjana. Rezultat imamo danas.
Momenat razresenja medjusobnih unutrasnjih potrazivanja mogao bi da bude startna pozicija za devalvaciju sa stabilizacijom kursa na nekoj realnoj osnovi sa deviznim rezervama kao pokricem novcane mase u opticaju, ali ako se to desi pre tog momenta, deo, a verovatno i najznacajniji deo privrede ce stati.

Svi koji smatraju da je to nekakav vid prirodne delekcije, samo neka se zamisle sta ce se desiti sa radnicima koji na taj nacin ostanu bez posla. Srbija nece izdrzati taj teret, tesko ga podnose i vece zemlje kao sto je Francuska, ili cak "privredno evropsko cudo" Irska.

Sad malo o onom sto je pojelo najvise deviza.



2008 je bez decembra,znaci zavrsavamo sa 8 milijardi deficita.
Sistem u svim zemljama u tranziciji je bio isti.
Prvo dolaze banke, za njima predstavnistva stranih firmi.
Ovde se formira armija razno raznih uvoznika, distributera, zastupnika.
Narodu se daju krediti i on posle 10 godina neimastine kupuje sve redom.
I tu se pravi problem, ovaj sto Darko Nedeljkovic spominje samo sto on to gleda iz drugog ugla.
Jedni stranci (banke) su unosili devize u Srbiju a drugi stranci(pametniji) su te pare vracali nazad prodajuci nam svoju robu.
Nismo mi njih opljackali oni su sami sebe "opljackali"
I zato je nemoguce odrzati kurs na ovom nivou intervenisuci.

Racunica je jako prosta.


Mi nemamo dovoljnu kolicinu deviza koje pokrivaju ovaj dug.
Sve je ovo obicna piramidalna radnja u kojoj ko zadnji magarac.

Od 20 hala koje se u srbiji izgrade najvise 3 su za proizvodnju, 17 je za trgovinu.
U poljoprivredu se nista ne ulaze a jedino tu mozemo biti konkurentni na zapadu i izvesti nesto, (pored sirovina i poluproizvoda ali to sad jako tesko)
Bez izvoza smo osudjeni na uzimanje novih kredita kako bi servisirali stare, a tu se uplice politika jer IMF(MMF) ne da pare ako ne slusas.
Mora proEu vlada, moraju evropske integracije, mora SSP, mora dobrosusedski odnosi itd. Nemam nista protiv toga ako je vecina za to :)
I ne krivim ja sadasnju vlast za to. Svaka vlast bi tako radila.
Gledao sam nedavno emisiju u kojoj je bio hrvatski ministar finansija. Na pitanje zasto je hrvatska forsirala ovakvu politiku zaduzivanja covek je iskreno rekao:
Pa jedino tako moze, sta mislite koliko bi ostali na vlasti da smo poceli kresati plate i penzije :)

Sad treba malo o budzetu da bi zaokruzili komplet pricu.

Pocetkom novembra skupstina je usvojila rebalans budzeta.
Krajem decembra usvojen je i famozni budzet za 2009 godinu.
Evo kako to izgleda iz mog ugla.



U rebalansu koji je bio pre tri meseca planiran poreski prihod 606.4 milijarde, neporeski prihod 43.7
U izvestaju se vidi da je poreski prihod bio 583 milijarde ravno 23,5 milijarde manje nego sto je planirano.
Znaci za tri meseca su omasili za 23 milijarde dinara.(skoro 300 miliona evra) - maltene ceo kredit od MMF

A u budzetu za 2009 su planirani veci poreski prihodi negu u rebalansu budzeta za 2008 godinu.
Zasto je to tako?
Drzava kad pravi budzet krece od rashodne strane. Gleda koliko joj para treba pa na osnovu toga "gadja" prihode.
Da bi zadovoljili budzetlije, penzionere i razno razne svoje fondove iz kojih se finansiraju alavi politicari mora da planiraju uvek vise.
Na drugoj strani ocemo primenu SSP koji smanjuje carine,to planiramo nadoknaditi povecanjem akciza na kafu, naftu i cigarete.
Onda krecu lobisti i polako otpada jedno po jedno, prvo kafa, sad ce cigarete a i nafta ne sme puno gore zbog inflacije.

Pre neki dan ministarka finansija kaze:
Poreski prihodi za prvih 20 dana januara u odnosu na isti period 2008. manji su u apsolutnom iznosu tri milijarde dinara, ili 10 odsto, rekla je danas ministarka finansija Diana Dragutinović.
Ona je na skupu Podrška reformi poreskog sistema u Srbiji, koji je organizovala Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GTC) rekla da je najveći pad zabeležen u naplati PDV-a, što se može objasniti povećanjem utaje poreza.
A planirali su 7% vise u odnosu na januar 2008

Naravno ni za ovo nije kriva kriza koju mi nikako ne zelimo da priznamo nego utaja poreza.
Ako priznamo krizu moramo smanjiti rashode drzave a to mora kroz smanjenje plata i penzija. Socijalni nemiri u najavi...
Nemacka premijerka u isto vreme upozorava gradjane da ocekuje vecu recesiju nego sto su mislili da ce biti pre 2 meseca :)

Ali kakve veze ovo sve ima sa kursom ?
sad ce nastavak.

Kada smo se "dogovarali" sa MMF obavezali smo se na neke stvari.
Ovde imate zanimljivo stivo: http://www.nbs.rs/export/inter...lozi/20090122_prezentacija.pdf

Tu na strani 8 pise sledece:

Moguća odstupanja od pretpostavki na kojima je baziran
program sa MMF-om

1) Realni rast BDP-a 3,5% u 2009.
2) Deficit tekućeg računa platnog bilansa od 16,1% BDP-a ili 5,6
mlrd evra.
3) Neto priliv po osnovu SDI od 1,7 mlrd evra u 2009.
4) Finansiranje tekućeg deficita u ovoj godini zahteva obezbeđenje
neto priliva po osnovu zaduženja i/ili iz deviznih rezervi u
iznosu od 3,9 mlrd evra (u 2008. 4,2 mlrd evra).

1. Ako se navedene pretpostavke ne ostvare, a želi se održati
privredni rast, neophodna je brza i odlučna reakcija Vlade kroz
redukciju i/ili promenu strukture izdataka.

2. U suprotnom prilagođavanje će se ostvariti kroz slabljenje dinara
i/ili smanjenje deviznih rezervi.

3. Povlačenjem sredstava od MMF-a Srbija potvrđuje da se
pretpostavke ne ispunjavaju!


Ovde se vidi sta treba da ispunimo da bi se pretpostavke ostvarile.
Rast od 3,5% meni izgleda nemoguc sto se vidi iz pada poreskih prihoda pogotovo u januaru (posle novogodisnje potrosnje)

Deficit od 5,6 milijardi evra je moguc mada mislim u tom slucaju je tek nemoguc rast BDP od 3,5% jer se vracamo na nivo deficita koji smo imali u 2006 godini.
A onda je i sve ostalo na nivou 2006 godine. :)
Priliv od direktnih stranih investicija od 1,7 milijardi evra isto tesko ostvarljiv osim ako ne prodamo nesto poput telekoma.

Da skidaju plate i penzije nema ama bas nikakve sanse. Pala bi vlada u roku od 48 sati samo kada bi im to palo na pamet.
Znaci jedino ralno ostaje ono sto je crveno upisano.
I to polako, lagano svaki mesec po malo kliza kurs.
U problemu su oni koji su se zaduzivali u evrima. Ti problemi se prelivaju na banke.
Al tu su nove vladine mere.
O njima cemo bas kasnije dosta od mene za sada

Eh sto volim da vidim brojke, odmah se osecam pametnijim. To se ceni, a ne rekla kazala. Svaka cast sasadjak, nestrpljivo ocekujem sledecu epizodu