Tri banke u Srbiji pred bankrotom?

Jasno i nedvosmisleno je objasnjeno da se postojanje i jednog i drugog preduzeca zasniva na veoma slicnim teznjama, sklonostima i manama korisnika. Jasno je i nedvosmisleno ukazano i na to da neki korisnici usluga te teznje uspesno ostvare a drugi naprave sebi probleme. Ostalo sto si naveo je naravno tacno, ali opste poznato i trivijalno, pa ne vidim potrebu da se to posebno naglasava.

U pocetku sam citao pazljivo sve sto je napisano ovde, pa sam onda (kako se povecavao broj strana sa strucnim komentarima) polako preskakao preko napisanih tekstova...

ali evo par stvari o kojima ovde svako iznosi svoje neko misljenje koje vise prilici stranicama zute stampe nego nekoj ozbiljnoj diskusiji.

Evo par velikih zabluda koje se spominju ovde (vrlo cesto, pa pretpostavljam da ljudi doista i veruju u njih). Pokusacu plasticno da ilustrujem ove zablude.

1) Banka pozajmljuje nepostojeci novac!!! (iskreno, ne mogu da verujem da je ovako nesto moguce i napisati).

Banka funkcionise tako sto neko ko ima kapital i znanje (jedno ne ide bez drugoga) odluci da ulozi svoj novac. Postoje kriterijumi koji definisu iznos tog novca, kao i znjanje kojim se mora raspolagati. To se zove osnivacki kapital. U Srbiji taj iznos trenutno iznosi 10 miliona evra (minimum).

Cime se bavi banka? Najosnovnija uloga banka je da prikuplja novac od osoba/entiteta koji imaju viska na raspolaganju (stednja, depoziti, depoziti drugih banaka, uzimanje kredita od drugih banaka, isl.) i da taj isti novac pozajmljuje onima kojima je potreban (krediti, minusi, isl.)

Banka zaradu ostvaruje na razlici izmedju aktivne kamatne stope (kamate koju obracunava na kredite) i pasivne kamatne stope (kamate koju obracunava na depozitima). (Naravno, postoje i drugi oblici zarade banaka - provizije, kursne razlike..., ali one nisu bitne za ovu temu).

Tako da sav novac koji banka odobrava kroz kredite ima svoje poreklo. To je osnovno nacelo ne samo bankarskog racunovodstva nego svakog drugog racunovodstva:

AKTIVA (odobreni krediti, obavezne rezervem, isl.) = PASIVA (kapital banke, depoziti...)

NIJEDAN JEDINI DINAR kojim banka raspolaze nije virtualan, on zaista postoji negde.


2) Rocna uskladjenost AKTIVE i PASIVE

Mnogi spominju da banke izmisljaju novac i zato ne bi imale svima da ga vrate.

Istina je da ni jedna banka na svetu ne bi mogla u istom trenutku da isplati sve svoje deponente, ali gore naveden razlog nije taj.

Kako banke zapravo funkcionisu... Kada odete u banku i orocite svoj depozit na 1 godinu dana, banka zakljuci da moze tim novcem raspolagati u tom vremenskom periodu, i trudi se da ga pozajmi nekome kome je novac potreban na period od godinu dana. Na taj nacin, kada kredit bude otplacen, banka ce na raspolaganju imati novac i biti u mogucnosti da depozit (uvecan za kamatu) isplati stedisi.

Ovo se zove rocna uskladjenost aktive i pasive banaka. Ovo je naravno vrlo pojednostavljen primer, ali oslikava nacin funkcionisanja banaka.

Ovo je razlog zasto banka ne moze da isplati sve stedise koji bi se u jednom trenutku odlucili da razoroce svoja sredstva i podignu ih. U datom trenutku banka nece imati dovoljno novca za sve, ali ce on u jednom trenutku zaista postojati.



3) Kamate u Srbiji

Kamate u Srbiji jesu visoke u odnosu na kamate u Zapadnoj Evropi, ali ne zato sto banke u Srbiji mnogo vise zaradjuje nego one na zapadu.

* Banke u Srbiji odobravaju mnogo vece kamate na depozite nego banke u Zapadnoj Evropi ---> ako se kredit odobrava iz depozita, normalno je da banka nece praviti gubitak, nego ce novac pozajmljivati po stopi koja je veca nego ona koju placa na stednju.

* Banke u Srbiji imaju mnogo veca ogranicenja u smislu sredstava kojima mogu raspolagati. Obavezna rezerva je mnogo veca nego ona u Zapadnoj Evropi. Ako banka mora da na stednju polozi 40% obavezne rezerve kod Narodne banke Srbije, to znaci da ona samo 60% moze da plasira u obliku kredita, a da kamatu placa stedisi na svih 100% sredstava. To automatski znaci i vecu kamatu na kredite.

* Srbija je jos uvek relativno siromasna zemlja u odnosu na zemlje Zapadne Evrope, i banke svoju zaradu crpe iz manjeg broja klijenata. U Srbiji jos uvek ne postoji ta doza konkurencije i gradjanske inicijative (Consumer associations, isl.) koja bi iziskivali da se banke vise potrude da pridobiju klijente...



Ovo su samo neka vrlo pojednostavljena zapazanja o bankarstvu. Ako neko ima neko pitanje, neka postavi.

Evo, imam ja pitanje - postoji li primer pasivne kamatne stope koja je veca od aktivne kamatne stope? Ne mora da bude kod iste banke. Primera radi, umesto da kupim stan od 100.000 EUR-a za kes, uzmem stanbeni kredit sa kamatom 7% a kes dam na stednju sa kamatom 9% i kad se oduzme porez, dobar sam 0.5%, tj. 500 EUR-a godisnje.

Nisam mislio na tu vrstu pitanja, vec na nacin funkcionisanja bankarskog sektora, ali ajde :)

Kao sto sam vec rekao, banke svoje kratkorocne izvore sredstava plasiraju u kratkorocne kredite, a dugorocne izvore, u dugorocne kredite. Iz tog razloga, vrlo je tesko (nemoguce) naci takav slucaj u istoj banci.

Ukoliko uzmes u obzir sledece faktore:

* Ista valuta
* Ista zemlja
* Ista rocnost

mislim da je gotovo nemoguce naci tako nesto. Mozda uspes na kraci rok (npr. 1 godinu dana), ali ti niko nece garantovati tu kamatu na duzi period (mislim da je najvise sto sam video kod nas orocavanje na 5 godina).


Kada bih bio u takvoj situaciji kao sto ti opisujes, radije bih uzeo kredit od banke, a novac zadrzao i eventualno ulozio u nesto sto ce mi doneti vece prihode nego sto mi je trosak bankarske kamate. Isto tako, neki ljudi se osecaju sigurnije kada znaju da imaju neku zalogu iza sebe... u krajnjem slucaju uvek mozes kredit vratiti prevremeno...

Kada bi sav novac dao na stan, a budu ti nedostajala finansijska sredstva, moraces opet da pozajmis od banke, ali ovog puta po mnogo vecoj kamatnoj stopi (kamata na stambene kredite je uvek manja nego na gotovinske).


Btw, kad smo kod ove teme, evo jos jedne velike zablude o bankama: uzmes kredit za stan a otplatis banci dva. Iako deluje tako (samo na osnovu iznosa kamate koji se vraca banci), ljudi nisu svesni da novac ne vredi danas isto koliko i sutra i koliko je vredeo juce.

Ovo se zove VREMENSKA VREDNOST NOVCA. 1 evro ce za 15 godina vredeti mnogo manje nego sto vredi danas, kao sto 1 evro danas kupuje mnogo manje nego sto je kupovao evro pre 5 godina. Vrlo plastican primer: pre 10 godina, Leviske su kostale 50 evra (tadasnjih 100 maraka), juce 100 evra, a danas su vec preko tog iznosa. Mozda sam ja pozajmio od banke 50 evra da ih kupim, i danas vratio 100 evra, ali banci nisam kupio dva para farmerki, vec samo jedan. Zar ne?

Ne samo to, i kad bi novac u buducnosti vredeo isto, MENI kao pojedincu taj novac vise vredi sad nego za 10, 30, 100 godina. Ako ga imam sad, kupicu stan pa necu 30 godina placati kiriju (ili cu 30 godina naplacivati kiriju). Da li je iko spreman da pozajmi nekom pare na 100 godina po bilo kakvoj kamati?

---

pa dobro prijatelju, mi smo jos uvek u prelaznom perodu - tzv. tranziciji, ali kad uvedemo bas onu pravu slobodu, demokratiju i trzisnu ekonomiju onda cete moci da crpite jos vise, ono ... full da bude crpljenje.

a u pravu si i za to da treba i vi da se malo vise potrudite.
treba vise reklama po televizorima, pozivanja telefonom po kucama, bilborda na svakom cosku, papirica u sanducicima ........
mada mislim da ce vam i nadolazeca sloboda sama po sebi dosta olaksati.




e, dobro zapazanje.
ovo je mene oduvek zanimalo, a nikako nisam mogao da nadjem odgovor.
bas je dobro sto si se pojavio ovde da to rastumacis.

.... dakle jedan npr. zidar zida ove sedmice neku kucu.
stvara svojim radom materijalno dobro.
i radio je 50 sati i zaradio 100 evra.

i sad on moze da si kupi jedne leviske za to, jel' tako.
medjutim, ako mu ne trebaju leviske sada, nego se odluci za kupovinu kroz tih nekih X godina, on nece imati za cele farmerice, vec samo za pola.
jel' tako, to si vec lepo objasnio sa ovim strucnim izrazom "VREMENSKA VREDNOST NOVCA", nama laicima do sada nepoznatim.

e sad moje pitanje, na koje nikako nemam odgovor, glasi - gde se u tom medjuvremenu zagubilo zidarevih 25 casova rada?

u cije dzepove se prelilo to dobro koje je on stvarao svojim radom?

zasto taj hebeni 501 stalno poskupljuje, a tehnologije, masine, roboti, kompjuteri .... sva ta cuda koja olaksavaju proizvodnju, se razvijaju neverovatnom brzinom?
... a i radne snage ima viska kol'ko 'oces, a jeftine do zla boga, tamo na istoku itd....

'ajde, posto si 50-i jubilarni put spomenuo placanje te kirije, da te pitam nesto.

koja je sustinska razlika u tome dal' ces za 30 godina podstanarenja da kupis gazdi kirijom jos jedan stan, ili ces da ga kupis bankaru kamatom za 30 godina vracanja kredita?

Kako bre sami sebi ne dosadite. Mora da su vasi zivoti smrtno dosadni. Kostale farmerke 50 evra a vredele 5 koliko vrede i danas. Pune pijace farmerki od 5 evra. Sta ima fali, da nece mozda neko jedan par od 50 evra da nosi isto toliko dugo koliko neko drugi 10 pari od 5 evra? Sve stvari na svetu imaju samo upotrebnu vrednost, izizimajuci umetnicka dela, i to ne sva, a ta vrednost u novcu, za to jedno veliko trt. Smuti pa prospi, sve su to smislili oni koji odu na slave pa pricaju o PDV kao da su s uma sisli, zato sto i jesu s uma sisli i kad ne bi pricali o tim gluipostima zavrsili bi ili u ludnicama ili pored kontejnera, pa se upinju da dokazu neke gluposti koje mogu da se dokazuju samo u njihovom poremecenom svetu. Kao sto je glupost da jedan obican plekani sanduk, malo plastike i neke zice moze da ima istu upotrebnu vrednost koliko i omanja kuca, i to je za njih OK, u univerzumu je nastao red. Svasta. Moze sad neki pomodarski Mulahasan da kaze da nesto, sta znam, na primer neki noz, vredi u novcu milion dinara, ama to je njegov problem i tema za njegove cike u belom, ali taj noz vredi samo onoliko kolika mu je upotrebna vrednost. Ostalo je smaranje i budalastina za seksualno frustrirane. I povod za ove sto vole da drze predavanja da sami sebe izvrgavaju ruglu kad pocnu da pokazuju svoje veleumno i velicanstveno znanje koje su nasli u debelim knjigama koje nemaju veze sa stvarnim svetom, ali su zato ekspertske i u njima svega ima, samo nema da pise dal' u Perinoj garazi ima vampira.

fascinantno je da te iste leviske u americi i dan danas kostaju $30 :))

Mogao bi da ga kupis bankaru da su to tvoje pare. Posto nisu tvoje, vec si ih pozajmio od banke, njegova zarada je mnogo manja od tog jednog stana. Njegova zarada je razlika između kamatne stope kad on pozajmljuje nekom i kamatne stope kad mu građani polažu novac na štednju. Mora bankar i da plaća zaposlene, da gradi filijale po najboljim delovima grada, da plaća grejanje, struju, telefon i sve ostalo. Mora da ulaže u reklame ako hoće da opstane na tržištu.

Suštinska razlika je da ti možeš za xxx evra mesečno da plaćaš kiriju ili da plaćaš ratu za stan. Možda je taj stan za koji plaćaš ratu manji od ovog što rentiraš, ali će za 20-30 godina biti tvoj, a u prvom slučaju ti neće ostati ništa.

---

Jel se ti to šališ ?

Evo ti nekoliko razlika:

1. Kada kupiš stan na kredit, taj stan je tvoj od prvog dana i možeš da radiš sa njim šta hoćeš... da premeštaš nameštaj, da pregrađuješ zidove, dovodiš koga hoćeš i kad hoćeš, uvodiš šta god hoćeš (telefon, internet, kablovsku), da ga iznajmljuješ, pa na kraju krajeva i da ga prodaš posle nekog vremena ako baš hoćeš (na tome možeš još i da zaradiš). Sa druge strane, kad živiš pod kirijom kao podstanar, za svaku intervenciju u tom stanu moraš da pitaš gazdu i nadaš se da će da ti dozvoli, za bilo šta što hoćeš da uvedeš, moraš da tražiš odobrenje od gazde i opet se nadaš da će da ti dozvoli, kad hoćeš nekoga da dovedeš u kuću, a taj/ta se gazdi ne sviđa, on može da ti zabrani da dovodiš tu osobu pod pretnjom izbacivanja na ulicu, a da iznajmljuješ ili prodaješ taj stan ne možeš nikako.
2. Kada kupiš stan na kredit, ako redovno otplaćuješ kredit, niko ne može da te izbaci iz tog stana, jer on je tvoj. Kad živiiš kao podstanar, gazda može da te izbaci kad god mu se digne, plaćao ti kiriju, ne plaćao.
3. Kada kupiš stan na kredit, možeš u tom stanu da živiš koliko god hoćeš... tj. možeš da ga prodaš, možeš da ga izdaješ, a možeš i da živiš u njemu svih 30 godina koliko otplaćuješ kredit, a naravno i posle kada ga otplatiš. Kada živiš pod kirijom, jedina opcija koju imaš je da živiš tu onoliko koliko ti gazda odredi (u praksi niko neće da ti dozvoli da živiš kod njega predugo, da ne bi stekao stanarsko pravo, pa da posle ne može da te izbaci), što znači da nemaš izbora nego budi spreman da se seliš jedno 10-15 puta za tih 30 godina, vrlo verovatno i više puta, što znači na svakih par meseci cimanje oko pronalaženja novog stana, plaćanje transporta nameštaja, obavezno oštećenje barem nekog dela nameštaja...
4. Kada kupiš stan na kredit, posle tih 20-30 godina kad otplatiš taj kredit (a možeš i ranije ako imaš para, pa preostale rate otplatiš odjednom posle recimo 5-10 godina), taj stan je kompletno u tvom vlasništvu i više ni banka, ni niko ne može da ti ga oduzme, dakle ostaje tebi. Kada živiš pod kirijom, ni posle 30 godina plaćanja kirije ti i dalje nemaš svoj stan, nego opet ideš pod kiriju, jer nijedan od stanova u kojima si živeo i plaćao kiriju ne ostaje tebi, nego gazdi.

Eto, to su neke suptilne različice između plaćanja usluge bankaru i plaćanja kirije gazdi.

---

Pazi, da je to tako svi bi uleteli u kredite koji nemaju stanove ;)
Uzmes kredit, prodas stan dobijes kes i onda otplacujes
banci ratu, ides u podstanare a imas pare za obrtanje, otvoris neku
radnju i slicno ;)
Ne ide to tako.
Evo recimo moja banca intesa. Recimo da navedem dva ponudjena
stambena kredita. Ucesce 20% i ucesce 5 %.
Pazi sad. Prvo moras da das stan pod hipoteku, znaci nista od prodaje ;)
zato sto tek kad otplatis kredit postajes vlasnik stana
dok je svih tih 30 godina pravi vlasnik banka.
Pazi sad za datu sumu recimo od 40000 evra i tvoje ucesce od
10000 evra banka trazi 121680 sto je 3 puta vrednost date sume.
Mesecna rata je 338 evra. Da bi dao takvu ratu plata mora
da ti bude minimum 2 x toliko i to prijavljena i da imaju istoriju
da je redovna.
E sad za 50000 evra tesko da mozes kupiti nesto vece od 30 kvadrata
u Beogradu i to u kakvom stanju.
Sta banka rizikuje? Nista. Ako puknes dobija stan koji ce vredeti isto
ili vise + tvojih 10000 + sto si placao kamate.
Sta ti rizikujes. Rizikujes 10000 i strepis da ne izgubis posao.
Kako je prosecna plata u Srbiji oko 30000 dinara sto je negde oko 350
evra, maksimum sto prosecan gradjanin moze da se uzajmi je pola od
toga. A koji to stan mozes da kupis za 25000 evra ? ;)
E sad neko ko zivi kao podstanar i snalazi se kako zna i ume
moze recimo placati 200e za kiriju i tih 138 evra stavljati sa
strane. Za 24 godine ce imati ustedjeno isto toliko
koliko bi mu banka pozajmila na 30 godina + svojih 10000 evra
koje takodje moze da oroci kao i ono sto ustedi ili ulozi negde.
Eto intesa daje 7.5% na godinu dana.
Dakle prve godine bi imao 1600 sledece stavi to na godinu dana
sledece ustedi jos 1600, pa to i onih prethodnih + kamatu opet
oroci i za mnogo krace vreme dodje do sume koja mu treba.
Dakle, ukoliko dobije otkaz naci ce drugi stan.
Ukoliko izgubi posao, ne gubi nista itd.
Kad se sve stavi na papir vise se isplati
biti podstanar i traziti malu kiriju te stedeti i orocavati
nego u zemlji gde je posao nestabilan strepeti da ne izgubis
sve.
Recimo sa ucescem od 2500 evra a banka 47500 traze
*465* evra mesecne rate ejjjjjjjjjj.
Za te pare mozes da nadjes stan od 80 kvadrata
da iznajmis. A koji to stan mozes da kupis za 50000.

Pozdrav!

za Branimir Maksimovic,

tako ti je to svugde. Evo jedan moj poznanik bas kupio stan za 100,000, a vratice banci jos 85,000 za 25 godina. Banka i racuna na to da je kirija visoka i taman ti da toliko da ti se isplati. Pa nisu ni oni ludi.

Naravno da ima puno vise ZA da se uzme stan na kredit, ali ima i nekih PROTIV evo npr:

1. Ja kupim stan u gradu A i sutra mi propadne firma ili posao i moram da se selim u grad B. Tesko je dobiti opet jedan kredit za novi stan u gradu B, a banka bi tesko odlucila da vam stan pod hipotekom menja za neki u drugom gradu. Uredu, taj stan uvek se moze izdati i platiti nova kirija u mestu B, ali onda pada ona teorija o brizljivom uredjivanju svog porodicnog gnezda ahhh...

2. Vi kupite stan za 100,000 a vratite banci 180,000. Sad, za 25 godina taj stan ce vredeti mozda 160,000 mozda 300,000, ali sta ako bude vredeo npr. 80,000 jer i zgrada stari ? Kirija pak opada i raste sa standardom. Dosuse, postoji i varijabilna kamata, ali to je vec druga prica i nikada vam ne ide u korist.

Daj mrle prestani vec jednom da trolujes sa tim svojim proleterskim fantazijama.... zamaras sve ucesnike i samo gusis temu.

---

Evo i ja da se pridružim onima koji pišu da banke pozajmljuju nepostojeći novac :-)
Svaka banka koja bi funkcionisala kako je gore navedeno bi ili pukla ili bila proglašena najgorom i najglupljom u branši. Ako izuzmemo 'ostale oblike zarade banaka' ispada po navedenom da ukupan iznos odobrenih kredita u jednoj banci u jednoj godini ne može preći ukupan iznos štednje (pasive).
Primera radi ako ja oročim na godinu dana mojih recimo 5000 evrića (ili neka suma koja nije dovoljna za ikakav ozbiljni obrt, a prevelika za držanje u slamarici) a neki veseljak želi da kupi stan u Bgd i digne kredit na 150000 istih, to bi značilo da banka ima 30-tak myway-ova u rezervi na svakog veseljaka što je malko sumnjivo. Jeste da će banka (ko bi drugi) zaraditi za nekih 25-30 godina još 100000 od veseljaka, ali to nije bitno, bitno je preživeti svaku godinu i isplatiti meni i sličnima kamatu na kraju isteka roka oročenja.
Dakle banka na jedan odobreni kredit treba da nađe n štediša sa gomilom problematike:
1. n je reda jedne ili više desetina
2. krediti i oročenja se mogu raditi svaki radni dan pa se aktiva i pasiva dinamički menjaju svaki dan a kamatne stope na aktivu i pasivu svega nekoliko puta godišnje (i to obično kao intervencija u zavisnosti od stanja aktive i pasive)
3. na svaku oročenu štednju (pogotovo dugoročnu) treba uračunati rizik prevremene isplate (razročenja), te u tom procentu smanjiti i efektivnu raspoloživu pasivu
4. za svaku oročenu štednju treba pripremiti kamaticu, koliko god bila mala i umanjena inflacijom ona ipak nije zanemarljiva
5. treba računati da neće sve štediše po isteku oročenja odmah podići novac sa sve kamatom, nego će neki produžiti (automatski?) oročenje, a neko će ostaviti na a vista računu (dakle opet u nekoj vrsti pasive)

Ima mnogo parametara za računanje trenutnih i dugoročnih odnosa aktive i pasive jedne banke, dodatni problem je što se neke stavke (pogotovo 2, 3 i 5) mogu izračunati jedino empirijski ili statistički, kao i da poslovodstvo banke mora da stalno procenjuje/predviđa/prati taj odnos (i u skladu sa tim koriguje referentne kamatne stope). Samim tim banka raspolaže i upravlja virtualnim parama a gleda da politiko0m kamatnih stopa i raznih akcija maksimalno uskladi realne pare sa tim virtuelnim (znate ono kad krenu reklame 'do sada neviđene kamatne stope na oročenu štednju' - to znači da su virtuelne pare pobegle realnim i treba im još para :-) )
Naravno da banke garantuju za uložen novac - najpre osnivačkim kapitalom. On je 10 miliona evra - što je smešno obzirom da su štedni ulozi kojim barata banka mnoogo veći (sećate se onog ' zajedno do prve milijarde devizne štednje'?) :-)
Ako zagusti, banka uvek može da pozajmi (uz kamaticu) na međubankarskom tržištu određenu količinu novca što one i rade kad pobegnu virtuelne pare sa kojim rade onim realnim (koje imaju) i da isprave razliku, ali to je uvođenje dodatnih parametara u jednačinu aktive i pasive što usložnjava jednačinu i samim tim bankarsko poslovanje svodi samo na procenu i dnevno praćenje (dakle daleko od egzaktnog).

---

Konkretno pitanje za bankara, a tiče se striktno ove teme.
USA, Nemačka i Švajcarska su iz svojih budžeta obezbedile ogroman novac za sanaciju svojih banaka. Znamo svi koliko, Nemačka neke silne milijarde €. Eh sad, pošto su sve strane banke u Srbiji registrovane kao posebni pravni subjekti, tj. odvojeni su od matične banke, na razne načine, regulativom Srbije koja određuje tačan procentualni iznos obavezne rezerve, tj. deponovanih sredstava u trezoru, zatim obaveznim plasmanom određenoh iznosa u zemlju rezidenta, itd., da ne gušim... To sve govori da je za eventualni spas banaka u Srbiji odgovrna država Srbija, tj. da je ona ta koja će morati da izdvoji sredstva, a država to sasvim sigurno neće uraditi, za razilu od Nemačke ili Švajcarske.
To dalje znači da jedino banke matice u dotičnim državama mogu da pomognu svojim bankama kćerkama u državi Srbiji, jer naša država to neće uraditi, niti ima bilo kakve obaveze ( osim što je Centralna banka dala garancije na određeni iznos štednje ). Šta ako je taj iznos koji je npr. dala Nemačka radi spasa svog bankarskog sektora, nije dovoljan za sve, tj. dovoljan je samo za velike banke ( uglavnom koje rade sa sektorom privrede, a ne komercijalu ), da li to znači da će manje poslovne banke u državi Srbiji ( ili Bosni ) otići bi-bi... ?

@ Nekome dugujem objašnjenje u vezi one dve banke. Izvinite, nemam sada vremena. Napišem i obrazložim. Čitamo se.

MyWay, nacin na koji banke rade je cinjenica. Dakle proverljiva i zakonom definisana stvar. Vec sam pisao o tome, a BG-Bankar ti lepo kaze.

Kada bi banka poslovala sa virtuelnim novcem to znaci da bi svaka komercijalna banka stampala novac kako joj se prohte. To nije dozvoljeno i NBS to ne bi dozvolila jer je to nedozvoljena rabota. I to je kraj dokaza.

Ako banka, kao sto ti sugerises, ima ogromnu potraznju za novcem ona moze da se zaduzi kod druge banke i onda da taj novac proda zainteresovanima. Zato kod nas i dolaze banke iz Austrije npr. ciji gradjani imaju 384 MILIJARDE EVRA na stednji, a ne npr iz Angole jer ta banka nema novac.

Naravno ne verujem da sam te ubedio jer nekad to nije moguce. Pogledajte samo ovo:

http://www.elitesecurity.org/t337994-0#2080272

:-(

Moguce je to, ali do te "vremenske vrednosti" dolazi bas zbog tog trosenja para koje jos ne postoje. Evo primer, evo, neko hoce kola od 15,000 evra ili da ide na Sejsele, a finansijske mogucnosti mu to ne dozvoljavaju. Ili stan, svejedno. I sta on uradi? Uzme kredit negde od neke banke, za ono sto jos nije zaradio, a ni nece, jos 20 godina. Moguce je to da taj novac koji on trenutno uzeo od banke negde postoji pokrice, hajde, neka bude, mada ne vidim kako je to moguce, na osnovu onih primera "sta bi bilo kad bi sad svi dosli da podignu svoje uloge, od obicnih ljudi pa do tih vecih banaka kod kojih ove manje uzimaju kredite" , ali sto se njega licno tice, ovoga sto ne moze da zivi bez Sejsela, taj neko nema ama bas nikakavo pokrice za pare koje je uzeo, osim obecanja da ce da ih vrati. Sto opet zavisi od toga da li ce da ima uvek posao, da li ce da se razboli ili nece, da li ce da jednostavno opandrkne ili ga neko udari kolima, prekolju ga pijandure zbog 20 evra itd. OK, to se najcesce ne desava, ali stoji da on za te pare nema pokrice. I sta se onda desava? Pa na papiru, to jest u kompjuterima, se uvecava suma novca koja je u opticaju, a to ti je najobicnija stara dobra inflacija, i onda je normalno da vrednost novcanih jedinica stalno pada zbog toga. Sve su to najobicnije gluposti. Nemas za Sejsele? Trpi ili umri. Ili zamudri, moze i to, to je najbolje. Pa ukapiraj da ti to nije potrebno za srecu u zivotu.

I uopste nije tacno da bez kredita ne bi bilo napretka. To je propagandna pricica. Evo i zasto. Ja nikad nisam uzeo nikakav kredit ni od koga, niti cu uzimati, a u poslednjih 15 godina sam napravio nekoliko objekata, mislim individualnih, ne kuca i nista veliko, nego tako, prepravka dedine kuce, nekoliko lokala tu i tamo po dvoristu itd, nije ni vazno sta je konkretno, a ono sto je vazno je da je tu bila obicna.. utrina i zmijarnik dok ja to nisam poceo da sredjujem, sta ces, deda bio star, moje nije zanimalo i tako to, pa zaraslo i propalo, ali to je druga prica. Evo, sad cu da tamo od proleca pocnem i da pravim potkrovlje i da u prizemlju spajam sve prostorije a gore pravim sobe za dete i spavace sobe i tako te stvari, sta znam, bar, pa onda imam jedan fliper koji treba da se popravi, pa cu da ga stavim gore, i tako te stvari, nije ni vazno. Ali sve to polako, na uvce, sve sto mogu sam, sam, od onoga sto zaradim ili ustedim. Kazu mi neki od vase fele, zanimljivo, isto rade u banci, kaze, eh, a kad ce to da bude gotovo, kad dete napuni 18 godina. Sta znam, mozda hoce da me izrade da im postanem musterija. OK, mozda ce i da bude tad, pa sta onda? Nije tacno, ali neka i jeste, pa sta onda? Sta je bilo, zuri ti se negde? A nemas cime bi se zurio? Umri onda. A, neces, hoces i jare i pare? Hoces da trosis nezaradjene pare i OK ti je da zbog toga vrednost novca stalno pada? Onda se more leci. Ko se zuri nos negde turi, i kornjaca je na kraju pobedila zeca.

Isto moze da se primeni i na druge oblike napretka. Da se srezu davanja za raznorazne gluposti i 60 milijardi birokrata, a da se ulaze u nauku, i u privatnom i u drzavnom sektoru, i eto. I pazi, ne kazem ja da banke i krediti ne treba da postoje, treba, ali za pametne stvari, kao sto je naucni i tehnoloski razvoj, a ne ovako, za izivljavanje fukare. To sto se ulozi u nauku i razvoj se obicno i vrati i oplodi, a ovo sto se "ulaze" da ga fukara protera kroz guzicu, da luduje i izivljava se, jedino moze da ode tamo gde odlaze stvari koje se proteraju kroz guzicu. Neko ce da kaze, a pa dobro, ali na osnovu tog izivljavanja fukare se razvijaju neke grane privrede na koje fukara baca nemilice nezaradjena sredstva. Mozda, ali to je sve fool's gold, i uvek treba da se zapitate, posto pojedinci mnogo vole da mesaju jezike, ono sto se kaze is the juice worth the squeeze? Da li je to konstantno propadanje vrednosti novca i stalna inflacija koja ne mora da bude tolika cena koju treba ladno platiti samo zato da bi fukara zadovoljavala svoje animalne instinkte, i ako jeste, koji je taj visi cilj koji opravdava tu cenu?

Evo, po manjim mestima, otvorili bre po 10 - 15 banaka, po jedna bre na 1000 stanovnika, od kojih samo 200 rade, pa to bre nema ni na Vol Stritu. Jel' to normalno more. Sto banaka otvorili a ni jednu fabriku, ni jedan pogon za preradu poljoprivrednih proizvoda, ni jednu novu proizvodnju bilo cega bre. ...rem vam se more na ton film.

Eto tako, ovo iz ovog izlaganja je stvarni svet, a ovo sve ostalo vase su neke nabubane stvari iz nekih tamo knjiga i sa nekih kurseva koje su pisali neki sitnosopstvenici da bi ljude i drustvo odrpali, i "socijalizovali gubitke a privatizovali profit" ili kakvu vec budalastinu oni govore, a vi ste u njih poverovali, zato sto ste slabi, i onda ste sad svi vazni kad treba nekome da drzite predavanja o tim budalastinama, kao da je nekoga od ovih sa stavom uopste briga za to. Bas zato sto vecina u te gluposti veruje, zato se i kaze da se svakog minuta rodi po jedan...

Banke ne štampaju novac, one upravljuju novcem koji im je dobrovoljno i uz interes ostavljen na raspolaganje. Sam proces upravljanja novcem je stohastički na nivou jedne godine a ne egzaktan te se korekcije(izmene kamatnih stopa) i nove procene rade na osnovu ažurnih praćenja stanja, politike banke i nazovimo to pohlepom (ili u rečniku ISP-ova 'agregacijom' - dakle procenom koliko će istovremeno korisnika/klijenata tražiti neku uslugu).
Čak i dugoročno gledano je u pitanju stohastika - hipotekarni krediti zahtevaju da vrednost nekretnine bude reda 15-20% veća od iznosa odobrenih kredita, što znači da se banka osigurava u slučaju pada vrednosti nekretnina u iznosu od 15-20%. Šta ako i kad bude bio drastičniji pad cena nekretnina (kao što se i očekuje) - kako će se zaštiti pasiva?

---

A da li ste razmislili da kada bi banke mogle da funkcionisu tako (prave novac ni iz cega, tzv. virtuelni novac), ne bi ni morale da se 'smaraju' sa klijentima? Samo kad im ponestanu pare, stvore 'virtuelni novac' i tako u nedogled...?


Ako ste dobro pratili ono sto sam pisao, Pasiva banke nije samo stednja... tu ulaze i krediti koje same banke uzimaju na medjubankarskom, medjunarodnom, izdavanjem obveznica, i drugim trzistima. Tu su i depoziti koje druge finansijske institucije polazu, maticne banke, isl.

Btw, malo off-topic, ali jedan od razloga sto su propale Islandske banke je prekomerno zaduzivanje tih istih banaka. Naime, Islandske banke su koristile prednosti medjunarodnog trzista da se po jeftinim kamatama zaduzuju u inostranstvu, i da onda taj novac plasiraju na drugim mestima. Sve je funkcionisalo kako treba, dok se nisu desili svima poznati poremecaji na trzistu, i kada je presusila likvidnost, i postalo nemoguce zaduzivati se na medjunarodnim trzistima... tada su te banke ostale bez izvora sredstava i usle u veliku krizu (koja preti da unisti Islandsku ekonomiju)... da je vasa teorija istinita, banka nikada ne bi propadala, vec bi iz virtualnog dzepa izvukla virtualni novac.



Takodje spominjete osnivacki kapital banaka. Jeste, istina je da je min. za osnivanje banke 10 miliona evra (po propisima u Srbiji). Ali je isto tako istina kako raste (povecanje bilansne aktive), banka mora da povecava i svoju kapitalnu bazu dokapitalizacijama. Ovo se zove ADEKVATNOST KAPITALA i propisana je Bazelskom konvencijom o upravljanju bankama, i ona mora iznositi min. 8% bilansne aktive banke. To znaci da banka koja npr. ima 2 milijarde evra bilansne aktive, mora imati min. 160 miliona evra kapitala (a ne 10 miliona kao sto ste vi rekli). Ovo je slucaj u svim zemljama sveta, a neke (poput nase) su rigoroznije i po pitanju kapitalizacije banaka.

Tako npr. Narodna banka Srbije je donela odluku (u cilju sprecavanja naglog porasta obima kredita) u uvodjenju dodatnog limita u odnosu kapital prema odobreni krediti.

To je dovelo da su nase banke daleko kapitalizovanije od onoga sto propisuju medjunarodni standardi.

Btw, iznos kapitala svake banke je javno dostupan, i moze se naci na sajtu Narodne banke Srbije: www.nbs.rs