MENE NIJE MRZELO.....
Da se više na priča o zakonima već da se pročitaju. Za pismene piše a nepismeni ionako ne umeju da čitaju.
"Ustav Republike Srbije",
Član 11. predviđa da su "Slobode i prava čoveka i građanina ograničene samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kad je to Ustavom utvrđeno". Član 19. "Ustava" predviđa da je "Tajna pisma i drugih sredstava opštenja je nepovrediva, a da se samo Zakonom može propisati da se, na osnovu odluke suda, može odstupiti od načela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava opštenja, ako je neophodno za vođenje krivičnog postupka ili za odbranu Republike Srbije". Član 20. "Ustava" predviđa i garantuje "Zaštitu tajnosti podataka o ličnosti, a prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređeno je zakonom".
"Zakonik o krivičnom postupku",
Član 225. predviđa i reguliše dužnosti i ovlašćenja organa unutrašnjih poslova u vezi sa otkrivanjem i dokazivanjem krivičnih dela na sledeći način:
"Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka".
"U cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, organi unutrašnjih poslova mogu pored ostalog, da u prisustvu odgovornog lica pregledaju određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastaviće se zapisnik ili službena beleška".
"Lice prema kome je primenjena neka od radnji ili mera iz st. 2. i 3. ovog člana ima pravo da podnese pritužbu nadležnom javnom tužiocu".
Član 232 predviđa da:
(1) Istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivična dela:
1) protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti;
2) protiv čovečnosti i međunarodnog prava;
3) sa elementima organizovanog kriminala (falsifikovanje i "pranje" novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina oružjem, municijom ili eksplozivnim materijama, trgovina ljudima), davanja i primanja mita, iznude i otmice.
(2) Mere iz stava 1. ovog člana određuje istražni sudija obrazloženom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu protiv kojeg se mera primenjuje, osnovi sumnje, način sprovođenja, obim i trajanje mere. Mere mogu trajati najduže tri meseca, a zbog važnih razloga mogu biti produžene za još tri meseca. Izvođenje mere se prekida čim prestanu razlozi za njihovu primenu.
(3) Naredbu istražnog sudije iz stava 1. ovog člana izvršavaju organi unutrašnjih poslova.
(4) Poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija su dužna da organima unutrašnjih poslova omoguće izvršenje mera iz stava 1. ovog člana.
(5) Snimanja iz stava 1. ovog člana mogu se po naredbi istražnog sudije obaviti i u prostorijama koje nisu stanovi.
Član 233 predviđa da će
(1) Po izvršenju mera iz člana 232. ovog zakonika, organi unutrašnjih poslova dostaviti istražnom sudiji izveštaj i snimke.
(2) Istražni sudija može odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava u celini ili delimično prepišu i opišu. Istražni sudija će pozvati javnog tužioca da se upozna sa materijalom dobijenim upotrebom mera iz člana 232. ovog zakonika.
(3) Ako podaci dobijeni primenom mera iz člana 232. ovog zakonika nisu potrebni za vođenje krivičnog postupka ili ako javni tužilac izjavi da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, sav prikupljeni materijal će se uništiti pod nadzorom istražnog sudije. Istražni sudija će o tome sastaviti zapisnik.
(4) Ako je u primeni mera iz člana 232. ovog zakonika postupljeno suprotno odredbama ovog zakonika ili naredbi istražnog sudije, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka. Na dobijene podatke i obaveštenja shodno će se primenjivati odredbe člana 99. ovog zakonika. Odredbe člana 178. stav 1, člana 273. stav 4, člana 337. stav 3. i člana 374. stav 4. ovog zakonika shodno će se primenjivati i na snimke sačinjene suprotno odredbama ovog i člana 232. ovog zakonika.
(5) U slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana podaci se smatraju službenom tajnom.
U Članu 235. ovog Zakonika takođe je predviđeno da
"Javni tužilac može uvek tražiti da ga organi unutrašnjih poslova obaveste o merama koje su preduzeli. Organi unutrašnjih poslova su dužni da mu bez odlaganja odgovore". U skladu sa odredbama sadržanim u Članu 46 "Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti javni tužilac je nadležan:
1) da rukovodi pretkrivičnim postupkom,
2) da zahteva sprovođenje istrage i usmerava tok prethodnog krivičnog postupka u skladu sa ovim zakonikom.
Takođe, radi vršenja ovlašćenja iz tačke 1. stava 2. ovog člana, svi organi koji učestvuju u pretkrivičnom postupku dužni su da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadležnog javnog tužioca. Organi unutrašnjih poslova i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. Ukoliko organ unutrašnjih poslova ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 3. ovog člana, javni tužilac će obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, vladu ili nadležno skupštinsko telo.
"Zakon o telekomunikacijama"
Član 55 ovog Zakona dalje razrađuje već navedeni zakonski osnov, radi stvaranja tehničkih uslova za primenu mera neophodnih radi nadzora komunikacija i predviđa da je "javni telekomunikacioni operator dužan da kao deo sistema, o sopstvenom trošku, oformi podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija".
Imajući u vidu odredbe Člana 54, stava 2 ovog Zakona po kojima "Podatke o saobraćaju koji se odnose na pojedinačne korisnike i koji se obrađuju radi uspostavljanja veza, javni telekomunikacioni operator može čuvati i obrađivati samo u obimu koji je neophodan za ispostavljanje računa korisniku" kao i stav 4 koji predviđa obavezu da je "Javni telekomunikacioni operator dužan da nadležnim državnim organima omogući pristup i analizu podataka iz stava 2. ovog člana, u skladu sa zakonom".
POSEBNE ODREDBE O POSTUPKU ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Član 504v.
(1) Podaci o pretkrivičnom i istražnom postupku za dela organizovanog kriminala predstavljaju službenu tajnu. Osim službenih lica te podatke ne mogu odavati ni drugi učesnici tih postupaka kojima oni postanu dostupni. Službeno lice pred kojim se vodi postupak dužno je da učesnika postupka obavesti o dužnosti čuvanja tajne.
(2) Podaci o pretkrivičnom postupku koji se odnose na krivična dela organizovanog kriminala mogu se objaviti samo na osnovu pismenog odobrenja nadležnog javnog tužioca.
(3) Podaci o istražnom postupku mogu se objaviti samo na osnovu pismenog odobrenja istražnog sudije uz prethodno pribavljenu saglasnost javnog tužioca.
Član 504l.
(1) Ako organi unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku preduzmu neku radnju za krivično delo organizovanog kriminala, o tome će odmah obavestiti nadležnog javnog tužioca.
(2) Javni tužilac može zahtevati da organi unutrašnjih poslova preduzmu određene mere ili radnje u datom roku i da ga o tome obaveste.
(3) Neizvršenje određene mere i prekoračenje datog roka organ unutrašnjih poslova dužan je da posebno obrazloži.
Član 504lj.
Z A K O N
O TELEKOMUNIKACIJAMA
5. Ostale obaveze javnih telekomunikacionih operatora
Privatnost i bezbednost informacija
Član 54.
Javni telekomunikacioni operator dužan je da preduzme odgovarajuće tehničke i organizacione mere kako bi obezbedio poverljivost i bezbednost svojih usluga i zabranjeno mu je da daje informacije o sadržaju, činjenicama i uslovima prenosa poruka, osim minimuma koji je neophodan za nuđenje usluga na tržištu ili u slučajevima predviđenim zakonom.
Podatke o saobraćaju koji se odnose na pojedinačne korisnike i koji se obrađuju radi uspostavljanja veza, javni telekomunikacioni operator može čuvati i obrađivati samo u obimu koji je neophodan za ispostavljanje računa korisniku.
Javni telekomunikacioni operator može podatke iz stava 2. ovog člana dostaviti samo pošiljaocu i primaocu poruka.
Javni telekomunikacioni operator može čuvati podatke iz stava 2. ovog člana do isteka roka u kome se potraživanje može zakonski osporiti ili naplatiti od korisnika.
Javni telekomunikacioni operator je dužan da nadležnim državnim organima omogući pristup i analizu podataka iz stava 2. ovog člana, u skladu sa zakonom.
Član 55.
Zabranjene su sve aktivnosti ili korišćenje uređaja kojima se ugrožava ili narušava privatnost i poverljivost poruka koje se prenose telekomunikacionim mrežama, osim kada postoji saglasnost korisnika ili ako se ove aktivnosti vrše u skladu sa zakonom ili sudskim nalogom izdatim u skladu sa zakonom.
Javni telekomunikacioni operator je dužan da kao deo sistema, o sopstvenom trošku, oformi podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija.
Tehničke uslove za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije iz stava 2. ovog člana definiše Agencija, u saradnji sa telekomunikacionim operatorima i državnim organima nadležnim za neposredno sprovođenje elektronskog nadzora.
Telekomunikaciona mreža, sistem, odnosno sredstvo može biti pušteno u rad tek kada telekomunikacioni operator ispuni ili se obaveže da će u određenom roku ispuniti postavljeni zahtev, u skladu sa tehničkim uslovima iz stava 3. ovog člana.
U slučaju da je telekomunikaciona mreža, sistem, odnosno sredstvo već u radu, telekomunikacioni operator je dužan da oformi podsisteme, uređaje, opremu i instalacije iz stava 2. ovog člana u roku od šest meseci od dana postavljenja zahteva nadležnog državnog organa.
Troškove telekomunikacionog saobraćaja nastale radom uređaja iz stava 2. ovog člana snosi telekomunikacioni operator.
O S N O V N I
KRIVIČNI ZAKON
Povreda tajnosti pisama ili drugih pošiljaka
Član 194.
(1) Službeno lice koje u vršenju službe neovlašćeno otvori tuđe pismo ili telegram ili kakvo drugo zatvoreno pismeno ili pošiljku, ili na drugi način povredi njihovu tajnost, ili neovlašćeno zadrži, prikrije, uništi ili drugom preda tuđe pismo, telegram, zatvoreno pismeno ili pošiljku,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Službeno lice koje u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu štetu, saopšti drugom tajnu koju je saznalo povredom tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke, ili se tom tajnom posluži,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Neovlašćeno prisluškivanje i tonsko snimanje
Član 195.
(1) Službeno lice koje u vršenju službe putem posebnih uređaja neovlašćeno prisluškuje ili tonski snimi razgovor ili izjavu koja mu nije namenjena,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se službeno lice koje omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom ili izjavom koja je neovlašćeno prisluškivana, odnosno tonski snimana.
Neovlašćeno fotografisanje
Član 195a.
Službeno lice koje u vršenju službe neovlašćeno učini fotografski, filmski ili drugi snimak nekog lica bez njegovog pristanka, a pri tom osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(1) Istražni sudija, na zahtev javnog tužioca, može prema licu za koje postoje osnovi sumnje da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo organizovanog kriminala, pored mera iz čl. 232. i 234. ovog zakonika, da odobri i primenu mera: pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angažovanje prikrivenih islednika, ako se krivično delo organizovanog kriminala na drugi način ne bi moglo otkriti, dokazati ili sprečiti, ili bi to bilo povezano sa znatnim teškoćama.
(2) Pismena i obrazložena naredba istražnog sudije kojom se određuju mere iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o licu prema kome se mera sprovodi, opis krivičnog dela, način, obim, mesto i trajanje mere.
(3) Mere iz stava 1. ovog člana mogu trajati šest meseci. Na obrazloženi predlog javnog tužioca istražni sudija može određenu meru produžiti najviše dva puta u trajanju po tri meseca. Prilikom određivanja i produženja mere istražni sudija će posebno oceniti da li je primena mere neophodna i da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana.
Član 504m.
(1) Mere iz člana 504lj. ovog zakonika izvršavaju organi unutrašnjih poslova. O izvršenju mere organi unutrašnjih poslova sačinjavaju dnevne izveštaje koje zajedno sa prikupljenom dokumentacijom dostavljaju istražnom sudiji i javnom tužiocu na njihov zahtev.
(2) Po izvršenju mere iz člana 504lj. ovog zakonika organi unutrašnjih poslova dostavljaju istražnom sudiji i javnom tužiocu poseban izveštaj koji sadrži: vreme početka i završetka mere, podatke o službenom licu koje je meru sprovelo, opis tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvaćenih merom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primenjene mere.
(3) Uz izveštaj iz stava 2. ovog člana organ unutrašnjih poslova dostavlja javnom tužiocu celokupnu dokumentaciju fotografskog, video, audio ili elektronskog zapisa i sve druge dokaze koje je primenom mere prikupio.
Član 504n.
(1) Primena mere iz člana 504lj. ovog zakonika prestaje kad istekne rok na koji je određena ili kad prestanu razlozi zbog kojih je bila određena.
(2) Ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci po prestanku mere iz člana 504lj. ovog zakonika, svi prikupljeni podaci moraju biti uništeni, a o primeni mere obavestiće se lica na koja se ti podaci odnose, ako se može utvrditi njihov identitet.
(3) Podaci prikupljeni primenom mera iz člana 504lj. ovog zakonika koji se odnose na krivično delo koje ne predstavlja delo organizovanog kriminala, ne mogu se koristiti u krivičnom postupku koji se vodi za to krivično delo.
Član 504nj.
(1) Prikrivenog islednika određuje ministar nadležan za unutrašnje poslove ili lice koga on ovlasti.
(2) Prikriveni islednik može biti lice zaposleno u državnim organima.
(3) Zabranjeno je i kažnjivo da prikriveni islednik podstiče na izvršenje krivičnih dela.
(4) Prikriveni islednik se u krivičnom postupku može saslušati kao svedok. Saslušanje će se obaviti tako da se ne otkrije identitet svedoka. Podaci o identitetu prikrivenog islednika koji se saslušava kao svedok predstavljaju službenu tajnu.
(5) Ako je naredbom istražnog sudije predviđeno, prikriveni islednik može upotrebiti tehnička sredstva za snimanje razgovora i ući u tuđi stan i druge prostorije.
Član 504o.
(1) Meru kontrolisane isporuke, kojom se dozvoljava da nelegalne ili sumnjive pošiljke izađu, pređu ili uđu na teritoriju jedne ili više država, uz znanje i pod nadzorom njihovih nadležnih organa u cilju sprovođenja istrage i identifikovanja lica umešanih u izvršenje krivičnog dela, odobrava javni tužilac, a sprovode organi unutrašnjih poslova. Pismeno odobrenje javni tužilac izdaje za svaku isporuku posebno.
(2) Kontrolisana isporuka se sprovodi po pravilima iz člana 11. Konvencije Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci, uz saglasnost zainteresovanih država i na osnovu principa reciprociteta.
"Službeni glasnik RS", br. 44/2003
K R I V I Č N I
ZAKON REPUBLIKE SRBIJE
Protivzakonito pretresanje
Član 69.
Službeno lice koje u vršenju službe protivzakonito vrši pretresanje stana, prostorija ili lica,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Neovlašćeno prisluškivanje i tonsko snimanje
Član 70.
(1) Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili tonski snimi razgovor ili izjavu koja mu nije namenjena,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se lice koje omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom ili izjavom koja je neovlašćeno prisluškivana odnosno tonski snimana.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(4) Gonjenje za dela iz st. 1. i 2. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.
Neovlašćeno fotografisanje
Član 71.
(1) Ko neovlašćeno učini fotografski, filmski ili drugi snimak nekog lica bez njegovog pristanka, a pri tome osetno zadre u njegov lični život, ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana, učini službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.
Povreda tajnosti pisama ili drugih pošiljki
Član 72.
(1) Ko neovlašćeno otvori tuđe pismo ili telegram ili kakvo drugo zatvoreno pismenoo ili pošiljku, ili na drugi način povredi njihovu tajnost, ili ko neovlašćeno zadrži, prikrije, uništi ili drugom preda tuđe pismo, telegram, zatvoreno pismeno ili pošiljku,
kazniće se zatvorom do jedne godine.
(2) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu štetu, saopšti drugom tajnu koju je saznao povredom tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke, ili se tom tajnom posluži,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(4) Gonjenje za dela iz st. 1. i 2. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.
Bogatstvo je dobrodošlo!
Re: RATEL i BIA protiv Interneta u Srbiji!!
Re: RATEL i BIA protiv Interneta u Srbiji!!