Kakav je život u Americi?

Drugi put kada se spustis u LA potrazi Aroma Cafe, imaju dobru hranu i fantastican burek.

Otprilike sam slicno i ja zamisljao Holandiju pre nego sto sam dosao. Droga, prostitucija, poroci na svakom koraku ... Medjutim nista od toga. Holandija je jedna jako uredjena i u sustini jako pitoma zemlja. Neki bi rekli cak i dosadna. Sreo sam jednom prilikom par studenata iz Beograda i pitao ih sta misle o Amsterdamu. Rekli su da su veoma razocarani jer je sve nekako mirno i tiho, nigde ludila koje su ocekivali:)

Sto se tice marihuane zaista na prvi pogled deluje bizarno cinjenica da je toliko jednostavno otici u "Coffeeshop" i za par evra kupiti pivo i uredno smotan joint. Cak se i na Schiphol-u (nacionalni aerodrom) mogu naci po prodavnicama cajevi i osvezavajuca pica od marihuane (ne znam sta se desava na pregledu prtljaga ako neko kupi:). Po turistickim ulicama Amsterdama mogu se naci cokoladice, kolaci, bombone i sta sve ne od marihuane. Primetio sam i da da su neke psihodelicne pecurkice veoma popularne :) Zaista je bizaran i cudan osecaj kada udjes u tako neku prodavnicu i onda ti prodavacica uredno pridje i najozbiljnije ti objasnjava efekte po svest pri konzumiranju raznih vrsta pilulica i praskova :)

Verujem da bi se svako nasao u soku pri prvom susretu sa ovakvim sistemom (kao sto uostalom i ja bio), ali kasnije kada se sve sabere i oduzme covek polako pocinje i da opravdava takav stav. Jer zaista, koliko zabrana lakih droga zapavo stvarno ima efekta u suzbijanju istih? Pre bi se reklo da je odlican podstrek jer sto je veca zabrana veca je i cena na crnom trzistu. Holandija je legalizacijom zbrisala sa lica zemlje sitne dilere. Cak drzava ima i dodatnu korist od ubiranja poreza. Ukapirali su da nikud ne vodi trosenje novca na nesto sto se zapravo i ne moze zaustaviti (da li neko zna zemlju gde nema ovih pojava?) vec je bolje usmeriti energiju na prave probleme kao sto su teske droge i organizovani kriminal.

Sve ovo nije posledica labavog, vec naprotiv veoma razradjenog i inteligentno smisljenog sistema.

Slicno je i za gay/lesbian populacijom i prostitucijom. Generalni stav je: "Pusti druge da rade sta hoce. Sve dok ne ugrozavaju tebe i druge nije na tebi da odobravas ili zabranjujes". Sto se tice pedofila, to se samo kod nas moze naci po novinama da "u Holandiji pedofilija samo sto nije legalizovana". Teska glupost i izvrtanje istine. To sto su dozvolili da se organizuje partija koja propagira nesto sto je nalik na pedofiliju je zapravo odlican potez. Mnogo ih je lakse pratiti nego da su u ilegali. Price da je Holandija na putu da legalizuje pedofiliju i kako se ovde svi drogiraju i bludnice su super materijal za ispiranje mozga i prikazivanje zapada kao bolesne tvorevine od koje mi zapravo treba da se klonimo.

BTW 90% Holadjana ne pusi ni cigare, a kamoli marihuanu. Po onome sto sam video, mogu reci da su 99% ljudi koji se pale na marihuanu i "Red Light District" razuzdani turisti (u cijim zemljama su iste stvari zabranjene) a ne Holandjani.

Da zakljucim. Ove teme koje si potegao gotovo niko ovde ne raspreda. Ljudi zive mirno i opusteno. Gledaju svoja posla. Smisljaju kako ce da provedu vikend i gledaju gde da odu na odmor. Godisnji su od 25 pa negde i do 35 dana tako da covek zaista ima o cemu da razmisljalja pri osmisljavanju odmora. U principu Holandjani vole tehnologiju i dobro su obrazovani. Svi pricaju engleski (cak i cistaci po ulicama) a dobar procenat zna i nemacki. Po koriscenju Interneta su medju prvima u svetu. Zaljubljenici su u tehnoloske novotarije i sa lakocom prihvataju sve sto je novo. Jedna anegdota, pre neku nedelju sam sa suprugom bio u jednom supermarketu gde sam se jedva snasao kako da kupim i platim :) Naime pri ulazu iz nekog aparata se vadi bar kod citac i kaci za kolica. Kada ubacujes artikle pre nego sto spustis u kolica provuces kroz citac. Kada zavrsisi sa punjenjem kolica (uvek imas real-time stanje racuna na citacu) na izlazu ne placas na kasi nego vratis citac u poseban slot i na aparatu pored uz pomoc kartice izvrsis placanje. Znaci, bez kasirke ili bilo kakve kontrole. "Samousluga" u pravom smislu te reci :)



_{[Ovu poruku je menjao franticnick dana 12.09.2007. u 22:40 GMT+1]}

Znam jako puno Holandjana, a Holandiju uopste ne znam, osim iz prica.

Jedna je o dvojici inzenjera - jednom prilikom sedim sa jednim od njih, i pricamo o raji iz stare firme, pa ga pitam da li zna nekim slucajem za tipa
koji je radio sa nama a zove se..xyz.

"Pa kako ne znam, the two of us were getting high in an Amsterdam cafee" - poslala ih firma obojicu (jedan SW, drugi HW) na sluzbeni put, i u
lokalu su dobili sasvim legalno hashish i lepo se naduvali.



Taj deo sam znao posto sam radio za Philips-ovo odelenje u USA - neke od kljucnih multimedia patenata drze Holandjani koji su radili za Philips.
TiVO je originalno bio Philips-ov spinoff.



Tih stvari ima i ovde vec nekoliko godina - Safeway, Lucky, Home Depot - nesto malo drugacije - nema citaca na kolicima, nego na izlazu.
Na jednom od obicno 6 punktova sam provlacis predmete kroz citac, i kad zavrsis platis (credit card, ATM, cash).

U svakom slucaju - sve pohvale na vrednim informacijama iz prve ruke.

Da, nista neuobicajeno. Sasvim normalna stvar u Amsterdamu :) Ono sto hocu da kazem je da je pogresno stvarati predstavu o jednoj zemlji na osnovu dogodovstina, jer Holandija je daleko vise od Amsterdama kao turisticke atrakcije. Prava je steta sto ljudi uglavnom pricaju price tipa: "kako sam se uduvao", "jeee, koje sam zenske video po izlozima", .... To je zanimljivo ispricati, pa retko ko pominje obicne svakodnevne stvari. Posledica toga je stvaranje predrasuda i iskrivljene slike o zivotu ovde.



Pa naravano, Amerika je to! :) Salim se. Pretpostavljao sam da nisu prvi izmislili, ali meni je to zaista bilo WOW! :)

BTW I ja sam u IT industriji.

...i narocito na bazi uskog spektra ljudi koje znas iz te zemlje (pogotovo tehnicka lica nisu ilustrativni deo ostatka nacije
u mnogo toga).



Na ES-u se prijavljuje samo ako nisi.

Meni je to pravilo bas dobro, i logicno mi je da ko je prvi stigao na raskrsnicu skrene. Isto je extra pravilo da uvek mozes da skrenes desno bez obzira da li je crveno na semaforu. (Ne znam da ovo vazi u svim U.S. drzavama)
Jedino sto mi smeta u saobracaju je sporost. Ponekad brojim koliko vremana treba prvom vozilu da krene od kada se upali zeleno i nikad nije ispod 3-4 sekunde. Ako ispred mene ima par vozila znam da cu da cekam bar jos jedan krug. Ovo zna da bude bas stresno. Isto, kada se desi neka nezgoda na autoputu, saobracaj se skroz uspori, jer bez obzira sto su sve trake u roku od 10 min. ociscene, svi ti kreteni moraju da zastanu da dobro proanaliziraju sta se ustvari desilo.

Jos jedna stvar koja mi trenutno mnogo smeta je izvestacen osmeh. Gde god da krenes svi te docekaju sa sirokim osmehom kao da si im rod rodjeni. U pocetku mi je to bilo bas super i velika promena u odnosu na Srbiju gde u prodavnici nema sanse da cujes glas prodavca, ali evo sada sve vise uhvatim sebe kako se kezim strancima kao i oni meni, bez obzira na moje raspolozenje.

---

Pa ti im onda pokazi srednji prst ili ih pljuni kad ti toliko "mnogo smeta".. mislim sta ti bre tacno tu smeta? fascinira me ta prica oko "izvestacenih osmeha". covece nisi vise na balkanu...

---

Nisam vise na Balkanu, ali ni dok sam bio tamo nikoga nisam pljivao niti pokazivao prst. Hvala na savetu u svakom slucaju. :)

---

Meni izvestaceni osmeh ne smeta - takodje mi se svidja americko "how're you doin'" i obavezno "have a nice day, sir" - uvek mozes i da zapocnes neku pricu sa skoro bilo kim, mislim skroz OK i osecas se nekako prijatno.

Svaki put posle 2 nedelje u USA kad se vratim u Nemacku dozivim kulturni sok :-) U prodavnicama sve sporo, i nista od osmeha vec nadrkan pogled u fazonu skini mi se... brzina 5 x sporija :-)

Jbg ;-)

---

Ni meni ti izvestaceni osmesi ne smetaju. Kako god da se osecas, vrlo je pozeljno smesiti se. :) Bolje to nego biti iskreno nadrkan. :-)

Te uzrecice how u doin' (dobro mozda ne ta ), how r u?, nice weekend i osmeh su neophodan alat za odrzavanje prijatne/skladne atmosfere u sredinama gde je osoba u kontaktu sa puno razlicitih ljudi sa kojima ima povrsanu/privremenu komunikaciju/odnos (na ulici, u firmi, u prevozu, u radnji...).

Alternative su ignorisanje (ovo je no-no, mislim da ne treba objasnjenje) i zapocinjanje razgovora sa svakom osobom (idealno, ali neizvodljivo).

Primetio sam da ljudima sa nasih prostora ovo jako smeta (cak ih iritira ta "neiskrenost"), ali ako se zadrze u inostranstvu, brzo se naviknu i pocnu da primenjuju u svom ponasanju (ja sam primer hehe).

---

Upravo tako.

Jedna od stvari koja se brzo primeti po dolasku je razlika izmedju nama urodjene direktnosti i potpuno suprotnog komunikacijskog principa na zapadu,
koji se zasniva na
a) principu 'ukapiraces ti vec'
b) nagovestaju (innuendo) - nikada nista direktno, vec samo ovlas okrzni pravi razlog, ali tako da moze da izgleda i da nisi uopste to hteo da kazes.

Nasa urodjena direktnost dobro dodje u situacijama kada treba nesto srociti, reci, napisati - moj major professor koji je u isto vreme imao sestoro
magistranata i citao sest teza u raznim fazama dorade, cesto je isticao da jedino mene nema problem da razume sta hocu da kazem u radu, iako sam
jedini non-native speaker.

U svim drugim situacijama, ta razlika postaje bolno opterecenje.

Intervjuises se za posao - jedna od hiljadu firmi ce reci direktno 'ne' ili 'hvala nismo zainteresovani'. Ogromna vecina ostalih ce te pustiti da kisnes i
cekas. Nekada usled serije intenzivnih razgovora se jednostavno usmrde - pet dana komunikacija samo pici, a onda kroz dve nedelje cujes od drugih
ljudi da ih je neko kupio, i da od cele price nema nista. U medjuvremenu, cekas, ide dan za danom, blokirao si neke druge stvari (odlazak na 2-3 dana
na izlet,...).

Posto covek cak i u fiktivnom odrzavanju komunikacije (tj. cekanju da ti neko nesto javi) trosi energiju, ovakve situacije su krajnje zamarajuce.

Polako, kao sto rece hecky, posle odredjenog broja godina provedenih u takvom okruzenju i dosljaci postaju 'neodredjeni' - ne pamtim kada sam cuo da
su se Srbi posteno o necemu raspravili, bez obzira da li su se posvadjali ili su se od sveg srca slozili. Samo se posmatra i slusa, razmenjuju price po
povrsini, a u background-u radi racunaljka, i samo po frekvenciji vidjanja i zivkanja telefonima mozes da zakljucis koliko si nekome blizak, prijatan, ili da li
mu nesto smeta.

Izuzetno je cesto da ljudi prestanu da se vidjaju i druze oko najmanje sitnice, bez ikakvog objasnjenja. Bilo kakav spor da nastane - samo se radi 'nalevokrug'.

U takvoj atmosferi opste indirektnosti, posebno mesto zauzimaju 'trovaci' - osobe koje 'dosaptavaju' odredjene stvari o odredjenim ljudima, koji zbog opste
klime 'necu nista da kazem' dosta puta prodju neuhvaceni. Medjutim, kad se desi da budu uhvaceni, obicno radi sud (defamation lawsuit) i odredjena kvota
zelenih novcanica se besumno preseli sa racuna na racun.

Uglavnom, zbog ogromnog broja 'oblandi', trosi se ogromna mentalna snaga na odrzavanje odnosa, sto obicno rezultira vrlo lakim odkacinjanjem ljudi koji ti
bar makar malo nisu po volji, sto vodi prilicnoj usamljenosti na zapadu.

Malo je lajavih koji se jos drze (kao milanche).

U pogledu direktnosti, nama su najslicniji Irci.

Ubedljivo najlakse se na okruzenje navikavaju Rumuni (generacija pod Causeskuom, koja je naucila da ne kaze apsolutno nista sto ne mora, sve vreme pazi
na desavanja, i stalno konta sta li ga ceka).

innuendo komunikacija je jos vise izrazena kod engleza i to u svim situacijama (cak i sa najblizima). ko od nasih ne skapira ceo metod komunikacije, a direktnog je karaktera ima prilicno dobre sanse da deluje kao dzomba na prvi pogled. stvar je samo da kad dodjes moras da podesis radar za komunikaciju odgovarajuce sredini i skapiras koliko je tanja socijalna nit. ako vec imigriras negde bolje je da se prilagodis novoj sredini, jer se ona tebi sigurno nece prilagoditi. gomilama imigranata iz raznih delova sveta ide na nerve suptilnost komunikacije, pa teraju po italijanskom/spanskom/turskom/komgodvec in your face metodu. Stalno vidjam kako npr italijani i spanci ne mogu da skapiraju ni osnovna pravila civilizovane komunikacije u engleskoj, kao sto je npr obzir prema drugim ljudima na javnim mestima kad krenu da se deru na maternjim jezicima. Ono u guzvi su 18 dB iznad svih ostalih u proseku.

Ja imam neku teoriju da je komunikacija direktnija sto juznije ides, tj sto je lepse vreme u drzavi, ljudi su vise na prs' u dupe. Valjda sunce opusta :) Mi jesmo u regionu juzne evrope, ali mislim da imamo bolje manire od latinosa.

Naravno mislim da je dobro imati dozu direktnosti sa pravim recnikom u mnogim situacijama (npr na snimanjima kad treba traziti nesto od muzicara). Ostavlja 'capable' utisak na okruzenje. I ne menjas se fundamentalno kao licnost uopste, samo promenis pristup komunikaciji i recnik.

@milanche

Vidis bas me cudi kako Srbi medjusobno tako komuniciraju kod tebe. Kod mene sa nasima uvek ide isto kao da smo u bgd. Zapravo ako pricamo na engleskom komuniciramo kao englezi, cim se prebacimo na srpski automatski prebacimo mod. Mada to mozda ima veze sto su svi nasi koje znam 20 Something.



E, znas dobro zasto sam ostavio sarkasticni komentar. Mislim u neobaveznoj komunikaciji, ili si rude ili si polite. A uglavnom sve osim osmeha/please/thank you/how are you/have a nice day potpada pod rude. Ne vidim preteran napor da se bude ljubazan, cak i ako si extra nadrkan (rush hour ili sta). Ustvari taj termin "izvestaceni osmeh" je potpuno kontradiktoran u casual komunikaciji. Ako ti se neko osmehne onda se osmehnuo. To je to. Nema smisla misliti "ali nije to iskreno mislio, djubre". Ono, sta hoces? da padne na kolena ... (da ne budem nepristojan, seti se pocetka Reservoir Dogs, kada svi sede u restoranu i raspravljaju o tipu konobarici).

---

Sad izgleda da sam ja mrgud koji kada mu se ljudi jave on okrene glavu :) Nisam lepo objasnio sta me konkretno nervira, ali je diskusija nastavljena u pravom smeru :)

Prosle godine nisam mogao da razumem da u firmi najopustenije popricam sa sefom, a onda mi od njega nakon 10 minuta stigne mail u kojem mi napise 10 prituzbi na moj rad. Na taj mail ja treba da odgovorim, ali onda treba da cekam na njegov odgovor, za sta nemam zivaca, tako da samo udjem kod njega u kancelariju i trazim da odmah sve raspravimo. Ne razumem zasto mi nije sve to lepo rekao u toku prethodnog razgovora lice u lice. Ili stigne mail od klijenta, teske reci i pretnja da ce raskinuti ugovor, a sutra dan kada popricam sa njima nema ni trunke one ljutnje i besa iz mail-a: ceo razgovor tece uz osmeh. Jos gore je kada je u "slucaj" ukljuceno vise ljudi, za relativno prostu stvar se razmeni brdo mailova, pa onda interni sastanak u firmi, pa tek onda sastanak sa klijentom. I naravno, posle tog sastanka ne znas na cemu se jer je svako terao svoju pricu a glavna tema se izbegavala.
Ili na relaciji kada si ti nekome sef, jer cim nemas osmeh na licu u toku razgovora misle da im nesto gadno spremas i da su vec spremni za otkaz. Skoro sam saznao da par je ljudi sa kojima sam se u toku leta i druzio (izlazili po klubovima i barovima) strepilo od otkaza jer sam se na njih drao jednom prilikom pre par meseci kada su nesto uprskali. Objasnio sam im da ako sam planirao da ih kaznim ili otpustim i generalno imao lose misljenje o njima, ne bih sa njima pio pivo i izlazio u grad.
Za ovo kratko vreme koliko radim u americi (godinu i nesto) sam stekao utisak da se direktnost kao osobina ceni. Naravno, previse sam kratko ovde da bih imao neko cvrsto misljenje o bilo cemu vezanom za zivot u USA...

---

Srbi iz severne Kalifornije medju ostalim Srbima u USA vaze za prilicne smrdibube.

Znam pouzdano da u Cikagi i New York-u vaze sasvim drugi modeli ponasanja, potpuno nalik na to sto opisujes.



Ti fazoni su svugde prisutni, bas tako kako si ih opisao - ovako smo sasvim OK, ortaci, a zvanicno pripremam teren (dokazni e-mail-ovi su tu) da mogu da te
sutra sutnem ako hocu. Najgore je sto nikad nisi nacisto sta raditi posle takvih e-mailova. Ako odgovoris svojim e-mail-om, ne postizes mnogo toga - retke su
firme gde ce human resources da ulete i razrese situaciju izmedju sefa i podredjenog na bilo koji nacin osim da se osiguraju da nemas nesto na osnovu cega bi
mogao da ih tuzis. Kad se uvere da je sa te strane sve cisto, pustice tvog sefa da nastavi da te mirno kolje kao panter antilopu, sve dok ne dobijes otkaz ili
sam odes (pojeo vuk magarca).

Ako pak odes pa mu se usmeno obratis, nista sustinski nisi postigao - on zna da si ti dobar momak, samo onaj e-mail opet ostaje da svedoci o cemu god tvoj
sef hoce da interpretira.

U principu, to nije veliki problem, osim ako ti firma radi papire pa moras da trpis maltretiranja tako nekog govanceta. E onda je to prilican problem.

Nesto je drugacije u sindikalizovanim profesijama, gde ima dosta toga sto te stiti, i gde su pravila jasna, a i opsta klima je da sef koji bude primecen da maltretira
radnike obicno biva doveden u red na razne druge suptilne nacine, finim namestaljkama tipa: izvini ne mogu, vidis da sam zauzet, dok ne prodju rokovi i on ne izvisi.

U svakom slucaju da je tako. Sve zemlje EU imaju svoju tradiciju. Meni je to zapravo hvalilo u Americi, imas sve nacije ovoga svijeta i naravno da tamo nisi stranac kad su mal te ne sve stranci pogotovo u velikim gardovima. Na kraju krajeva kako bi i bilo moguce odrediti tradiciju i kulturu pored toliko razlicitih nacija.

Iako sam zivjela tamo 7 godina, meni je Amerika uvijek bila kao nesto prolazno, ni u jednom momentu se nisam osjecala da je to moj dom, sedam godina sam cekala da se vratim u EU. Sama pomisao kako daleko sam od moje rodbine i prijatelja osjecala sam se grozno. Ja se u stvari divim ljudima koji su drugaciji od mene.

Po tebi ispada kao da se ljudi u Njemackoj ili negdje u EU uopce ne smiju. Ja mislim da su ljudi u EU iskreniji pod tim pitanjem i ako nekoga pitas kako si to stvarno i mislis dok Amerikancima "how you doin" je uzrijecica. Uopce te ne pitaju kako si niti koga interesuje kako si, sem ako nekoga osobno poznajes. Kao tebe odisevi kada te pitaju "how you doing"?? Ok, naravno da je to ponekada povod za konverzaciju ali ne uvijek i na svkome mjestu. A u svakoj prodavnici recimo sada u Njemackoj u tvom slucaju i slicnim mjestima prodavaci te pozdrave i usluze i kazu ti: Hvala lijepa, lijep dan vam zelim i dovidjena! I cak ti se i nasmijesi, ako kemija stima onda ce zapoceti i konverzaciju... U stvari sve je ovisno o tebi, jer koju energiju ti zracis na druge to ti se i vraca natrag. A ako si kako ti kazes "n*****n" onda ces to i dobiti



_{[Ovu poruku je menjao LA Zurich dana 14.09.2007. u 12:51 GMT+1]}

da li je u Americi moguce dobiti kredit i ako niste zaposleni, a stranac ste sa ogranicenim boravkom za pocetak.

---

preko kreditne kartica - da.

Ovo mi deluje malo mnogo optimisticno.

Ako neko vec ima neku kreditnu karticu iz nekog platnog sistema koji je bez problema komunicirao sa ovdasnjim, onda moz' da bidne.

Da dobijes ovdasnju kreditnu karticu, u principu nije bas (bilo) na 'dobar dan, eto mene, gde mi je kartica'.

Obicno ciklus ide ovako: otvoris checking/savings racun u nekoj banci, deponujes pare koje si doneo sa sobom i obavezno trazis debit card.
Vrlo mala je razlika izmedju debit card i ATM kartice (bar je ja jasno ne vidim iz prakse svakodnevnog potrosaca), uglavnom - nije kao kreditna
kartica da mozes da se zaduzujes, nego je uglavnom koristis kao alternativno sredstvo placanja sa svog cekovnog racuna. Obicno banke
smatraju da je dobar trening za pravu karticu u smislu da se izdresiras da ne uleces u minus.

Zapravo, mozes da odmah trazis i credit card od iste banke, mada u moje vreme nisu bas lako i odmah davali dosljacima. Ne znam bas
sasvim da li se ista promenilo od onda, mada su obicne bankarske aritmetike otporne na sve drustveno-politicke dogadjaje.

U medjuvremenu, pocnes da zaradjujes (tj. nadjes placen posao) i uspostavis regularne transfere para preko cekovnog racuna.

Posle nekog vremena, obicno 6 meseci, trazis pravu kreditnu karticu.

Primetio sam da ogroman broj nase raje, bez obzira na nivo obrazovanja, zazire od upotrebe kreditne kartice kao djavo od krsta. Pisu cekove,
vode liste ispisanih cekova, placaju kesom, sve, sve,...samo ne kreditna kartica.

Ne znam koliko je ovo opste mesto koje vazi i za ostale zemlje, ali u USA ima nekoliko stvari koje cine karticu izuzetno bitnom za posedovanje
i koriscenje:

1) za novodosle, upravo je kreditna kartica nacin da se polako stvara kreditna istorija, koja kasnije rapidno postaje jako bitna stvar kod
odobravanja bilo kakvog kredita - od bele tehnike i dobrog sterea, preko automobila, do kupovine kuce. Ovo nije savet da se uzimaju krediti
po svaku cenu - radi se o necem drugome - masu puta vam razne robne kuce daju beskamatni kredit na recimo 12, 18, 24 meseca za recimo
stereo, ogromne televizore, i kojesta drugo, i sasvim je glupo ne uzeti ga pod tim uslovima ako ste vec nameravali da nesto kupite.

Kreditna istorija (kartice kao i svi drugi krediti koje ste uzimali) se pomno prati - postoje institucije koje vas ocenjuju kad dodje vreme da se
digne neki ozbiljniji kredit, i mnogo je bolje imati je. Raditi hajducki (para u carapi) se isplati samo onima koji nesto mute i imaju dosta cash-a
u opticaju. Tako raditi je signal za razne podozrive sluzbe (sve pocinju sa Federal...) da pocnu da obracaju paznju.

2) kartica predstavlja izuzetan stit u svakom poslovanju sa uslugama, servisima, zanatlijama. Recimo da ste oterali auto na servis, i primetili da su
vam uradili kriminalno los posao, da je sve daleko gore nego sto je bilo. Bez razmisljanja, obrnete customer service kreditne kartice i samo prijavite
da osporavate ('will not accept charges' ili 'will not honor charges') racun koji bude stigao od tog i tog automehanicara. Razlog: lose su uradili
servis. Ljudi iz customer service-a vam istog casa salju postom formular koji popunite gde navedete u detalje isto to sto ste rekli, posaljete
postom nazad i obavili ste svoj deo posla.

Vas glupi/zli/pokvareni/neuki automehanicar (u slucaju da je zaista napravio sr*nje sa vasim automobilom, sto moze da lako potvrdi autorizovani
servis na koji posle odvezete auto) moze samo da vas mrzi - od para nece videti apsolutno nista. Slicno je i sa kupovinom namestaja, placenjem
svega i svacega - vasa kreditna kartica u 99.99% slucajeva stoji apsolutno iza vas - pare nece otici sa vaseg racuna. U slucaju da vas ona druga
strana tuzi, onda to vise nije stvar kartice, i to ostavlja vama da raspravite, mada se to izuzetno retko desava - niko ne voli da ima nezadovoljnog
kupca za reklamu. Daleko se cesce desava da vas pozovu i uruce neku vrstu izvinjenja.

3) napravljeni troskovi se odplacuju za u proseku 25 dana posto su bili napravljeni (mali manevarski prostor dok ne stigne plata nista ne skodi),
i ako se kompletno odplacuje u roku, kad stigne invoice nema nikakvih troskova (ovo se sigurno zna i bez mog pisanija...).

4) zastita od kradje - ako vam iz dzepa ispadne cash i neko ga nadje i potrosi, prica je gotova. Ako se medjutim neko docepa vase kartice na neku
foru i ode po radnjama da pazari, velike su sanse da trosak nece ici na vas racun. Opet - pozovete karticu, prijavite kradju, kazete sta ste zadnje
zaista platili karticom, i to je to. Ne znam sta se radi sa izuzetno velikim gubicima (tipa: lopov kupio jahtu i nestao), ali za obicne stvari se vrlo lako
resava u vasu korist.

Biti lopov sa kreditnom karticom je krajnje rizicno zbog ogromnog broja security kamera na svakom cosku i u svakoj radnji, zbog cega se obicno ne
stize vrlo daleko sa plenom.

Cak i u drugim scenarijima - neko pokusa da je koristi na Internetu, vrlo cesto se desava da promena u pattern-u troskova nekome upadne u oci, i
onda stopiraju karticu, i zovu vas telefonom da provere da li su zaista troskovi vasi. Ovo se desava utoliko cesce sto su lopovi obicno u zurbi da sto
pre spucaju vise tudjih para, i to onda ne ostaje neprimeceno.

5) Benefiti - ogroman broj kartica daje nekakve bonuse - vrlo su popularne kartice koje daju za svaki potrosen dolar po jednu avionsku (virtualnu) milju.
Posle odredjenog vremena se sakupi dovoljno milja za besplatnu avionsku kartu. Ako se podesi da se svi racuni placaju automatski takvom jednom karticom,
nije neobicno da samac svake dve do dve i po godine moze da ima besplatnu interkontinentalnu povratnu avionsku kartu za bilo gde u svetu. Neke druge
kartice daju cash back - svakih 3 meseca stize nazad cek u vrednosti od recimo 2% od ukupnih racuna napravljenih na kartici.

6) Rezervoar para za nepredvidjene slucajeve - svaka kartica ima neki svoj kredit limit koji raste sa godinama uredno isplacivanih racuna. Ako se covek
(ne daj Boze) nadje u takvoj situaciji - nesrecni slucajevi, bolnicki troskovi, izuzetni deal-ovi na koje natrci i mora da odmah reaguje, onda je kartica nekakvo
resenje (ne preterano dobro zbog kamata, ali ipak - nekakvo).


_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 15.09.2007. u 03:46 GMT+1]}