predpostavljam da je ekonomija prvi razlog želje za sopstvenom proizvodnjom ali ako i jeste, mala matematika cene po dm2 bi te jako brzo razuverila da to ne radiš jer.. stvarno je neisplativo.
to što imaš za sitkarenje i bušenje pokriva sve što ti treba osim..
ajd redom, postupak si dobro predpostavio samo što ima i nekih zezalica između.
znači posle bušenja ide međufaza u kojoj se u rupice nanosi pasta (raklom isto) koja je provodna pa se zapecanjem ploče dobija sloj (u rupicama) koji je elektroprovodan i kao takav podesan za bakarisanje. pogađaš, tu se sada umešala i elektrohemija. znači takva ploča se bakariše pa onda ide tvoje sito kojim bi naneo negativ i time napravio gole površine gde su rupice i vodovi koji trebaju da ostanu. onda sledi opet elektrohemija tj nanošenje kalaja na te površine. kada se ukloni boja koju si naneo, ide jetkanje ali ne bilo koje već kolko mi se čini u amonijumpersulfatu jer je on jedini koji će da poštedi kalaj a oduva bakar sa ploče. e, kada je to sređeno sledi opet tvoja sitotehnika i nanošenje štop laka koji kakva mu je funkcija, treba da drži temperaturu lemljenja a da se ne nabora ili spali. nemam pojma kakva je ta tvoja boja al ako izdržava navedeno, onda ok.
negde dole na temama sam spomenuo LPKF-ov metod metalizacije koji reklamiraju kao epohalan koji na prvi pogled eliminiše podosta hemijskih procesa jer se radi o pasti koja je jako provodna pa se nanošenjem u rupice i zagrevanjem na skromnih stotinak i kusur stepeni stvara metalizacija dobrog kvaliteta. opet kao pogodnost je da je u tom slučaju nanošenje posle bušenja koje je opet posle jetkanja pa je sve kao fino i prosto.
e, sad u čemu je fora: strane ploče se zaštite samolepljivom folijom "specijalni film" koji mi pomalo liči na samolepive plastične tapete, al ajd..daklem tako zaštićeno ti izbušiš, otvoriš jedno pakovanje paste (u kesici, ima ih valjda dvadesetak po ne znam kolko grama) i natisneš raklom u rupice, kad se posuši, odlepiš filmove, zapečeš i to je to.
do sada fino osim jedne sitnice: kupuje se kao komplet od tih dvadesetak kesica plus folije plus rakl i to na gomili je preko 500€. kad uradiš opet matematiku, dođeš do famoznog pitanja: "ko tu ovde koga zaebava?". opet skupo. plus predpostavka da načeta kesica mora u razumnom roku da se potroši pošto i na sobnoj temperaturi neće da traje večito...
ono što jako pojednostavljuje dvostrane štampe a NIKO NEĆE od prepametnih projektanata istih, je jednostavno i kreativno rerutiranje ( pa i ručno)i čišćenje top lejera od gluposti i bolidnih via na neverovatno glupim mestima. ako moraš, nije teško. ako se baš napenali da je na nekom mestu nemoguće,postoje bungardove nitnice pa staviš a količina retko kada prelazi i 5% via. ma ni toliko. što se tiče čišćenja ja sam jedared (za opkladu) sveo broj via sa 560 na 34. i naravno napravio štampu koja lepo radi i dan-danas. neke priče da to nije moguće u pojedinom programu ne piju vodu, sve je samo stvar volje.
što se tiče fabrikanata, mogo bi da ti nakucam ovde recimo okvirnu cenu za 1dm2 sa sve opremom (metalizacija, belo sito, štoplak) opet na osnovu neke predpostavke količine pa da vidiš kolko je to neisplativo.
naravno, sve je to lični utisak, neke ne bih ubedio ni 100 puta da ponovim ovo gore
Re: Uputstvo za izradu stampanih plocica
Re: Uputstvo za izradu stampanih plocica
Re: Uputstvo za izradu stampanih plocica
Re: Uputstvo za izradu stampanih plocica