Superkompjuteri ...

Superračunalni centar Galicije (CESGA), Intel i HP, predstavili su novo moćno superračunalo, s najvećom dijeljenom memorijom u Europi, priopćeno je iz Intela. Novo superračunalo nazvano 'Finis Terrae' (Kraj svijeta), nalazit će se u u gradu Santiago de Compostela u španjolskoj pokrajini Galiciji i omogućit će španjolskim znanstvenicima prodor u dosad slabo ili nikako istražena područja strojarstva, fizike, kemije, biomedicine i zdravstva, astrofizike, meteorologije i klimatologije.

To bi im trebala omogućiti fascinantna arhitektura Finis Terrae temeljena na najnovijoj generaciji Intelovih Itanium 2 procesora, kojih će u superračunalo biti ugrađeno 2500. Finis Terrae će raditi na 142 poslužitelja, pri čemu će svaki imati 16 procesorskih jezgri Itanium 2 i 128 GB memorije. Bit će uključena i dva poslužitelja, svaki sa 128 procesorskom jezgrom.

Finis Terrae zauzimat će 140 četvornih metara prostora i bit će težak 33 i pol tone. Ukupna vrijednost njegove opreme procjenjuje se na 60 milijuna eura. Finis Terrae je naziv koji su upotrebljavali stari Rimljani kada su nadopunjavali svoje zemljopisne karte novim, još nepotpuno istraženim područjima. Taj naziv bio im je asocijacija za granice neistraženog svijeta. Tvorci novog superračunala očekuju da će ono biti alat za istraživanje tih granica.

(H)

---

Kompanija IBM je objavila da će, u saradnji sa američkom državom Njujork i drugim IT kompanijama, izgraditi centar za superkompjutere vredan 100 miliona dolara. Centar će nositi zvanično ime Računarski centar za nanotehnološke inovacije, a biće smešten na Politehničkom Institutu Renseler u gradu Troj, u državi Njujork.

Kada njegova izgradnja bude dovršena - planirano je da to bude krajem ove godine - Centar će biti jedan od deset najvećih istraživačkih objekata za superračunare na svetu. Njegovi istraživači će raditi na razvoju novih tehnologija koje će pomoći da se dimenzije tranzistora još više smanje. Podsećanja radi, nanometar je milioniti deo milimetra, a današnja tehnologija proizvodnje čipova se "meri" veličinom najmanjeg elementa na čipu. Najnapredniji proizvodni proces trenutno je 65-nanometarska tehnologija, koja je komercijalizovana krajem prošle godine, a proizvođači postepeno prelaze na 45-nanometarsku tehnologiju. Očekuje se da će do 2015. godine biti razvijena i 22-nanometarska tehnolgoija proizvodnje čipova.

Osim IBM-a, u izgradnji novog Centra za superračunare učestvovaće i kompanija AMD.

(G.B.)

---

Na najnovijoj listi 500 najbržih superkompjutera, objavljenoj na Međunarodnoj konferenciji o superkompjuterima 2006 (International Supercomputer Conference 2006, IS06) koja se od 27. do 30. juna održava u nemačkom gradu Drezdenu, i dalje su najzastupljeniji IBM-ovi sistemi, ali se na njoj nalazi i sve više superkompjutera zasnovanih na AMD-ovom procesoru Opteron. IBM-ov BlueGene/L (Plavi gen) zauzeo je četvrti put zaredom prvo mesto na listi najbržih. Plavi gen je bio najbrži i na prethodnoj listi objavljenoj u novembru 2005. godine, kada je dostigao brzinu od 280,6 teraflopsa (biliona operacija u pokretnom zarezu u sekundi). Na najnovijem testiranju Plavi gen je ponovio prošlogodišnji rezultat, ubedljivo nadmašivši svoje konkurente, od kojih nijedan nije premašio granicu od 100 teraflopsa. BlueGene/L se nalazi u američkoj Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor u Kaliforniji gde se njegovih 131.072 procesora koristi u istraživanjima kretanja i prirode molekula.

Na drugom mestu se nalazi još jedan superkompjuter Plavi gen. Radi se o sistemu smeštenom u IBM-ovom istraživačkom centru Thomas J. Watson u državi Njujork, koji je postigao 91,3 teraflopsa. Na trećem mestu se nalazi superkompjuter ASCI Purple (75,8 teraflopsa), zasnovan na IBM-ovim serverima iz serije pSeries 575; ovaj sistem se takođe nalazi u laboratoriji Lorens Livermor. Četvrtoplasirani superkompjuter je sistem Columbia (51,9 teraflopsa), koji je sastavila kompanija Silicon Graphics (SGI), a koristi ga NASA u svom istraživačkom centru Ames u Kaliforniji. Peto mesto zauzeo je prvi evropski superkompjuter – sistem Tera 10 francuske Komisije za atomsku energiju, zasnovan na Intelovom procesoru Itanium 2. Sistem Tera 10 je sastavila kompanija Bull SA, a na testiranju je dostigao brzinu od 42,9 teraflopsa.

Poređenje proizvođača pruža zanimljivu sliku, posebno kada se u obzir uzmu i podaci sa prethodnih rangiranja. Skoro polovina superkompjutera sa liste (47,8 posto) su IBM-ovi sistemi, a na najnovijoj listi ima ih nešto više nego na prethodnoj iz novembra 2005. kada ih je bilo 43,8 posto od ukupnog broja rangiranih sistema. Na drugom mestu među proizvođačima nalazi se kompanija Hewlett-Packard, koja ima 31,4 posto superkompjutera na listi (33,8 posto u novembru 2005, 26,2 posto u junu 2005.). Zanimljivo je da se najbolje plasiran HP-ov sistem nalazi tek na 25. mestu. Radi se o superkompjuteru ASCI-Q smeštenom u američkoj nacionalnoj laboratoriji Los Alamos. Kada su u pitanju proizvođači procesora, Intelovi procesori se nalaze u 301 sistemu na listi (333 sistema na prethodnoj listi), IBM-ovi procesori iz serije Power se nalaze u 83 superkompjutera (73 na prethodnoj listi), a procesori Opteron kompanije AMD, nalaze se u 81 superračunaru, što je trostruko više nego na prethodnoj listi, kada je 25 sistema bilo zasnovano na tim procesorima.

Gledano po regionima, daleko najveći broj superkompjutera sa liste nalazi se u SAD, čak 299 sistema (305 sistema u novembru 2005, 294 u junu 2005.). Azija je istisnula Evropu sa drugog mesta – u tom regionu nalaze se 93 superkompjutera (66 u novembru 2005), dok se u Evropi nalazi 83 sistema sa liste 500 najbržih (pre šest meseci Evropa je imala 100 članova liste najbržih). Što se tiče Azije, Kina je sustigla Japan, budući da se u njoj nalazi 28 superkompjutera sa liste, a u Japanu 29 (na prošlom testiranju, u novembru 2005. odnos je bio 21:17 za Japan). U Evropi i dalje vodi Velika Britanija sa 35 sistema na listi, dok je na drugom mestu Nemačka u kojoj se nalazi 18 sistema sa liste najbržih. Lista 500 najbržih se pravi na osnovu rezultata postignutih na referentnom testu Linpack namenjenom superkompjuterima. Autori testa su Univerzitet u Manhajmu (Nemačka), laboratorija Lorens Livermor (SAD) i Univerzitet Tenesija (SAD), a lista se dva puta godišnje ažurira novim rezultatima.

G.B.

---

AKO je verovati ideji i ambicijama japanskih naučnika, čovečanstvo bi u najskorije vreme moglo da otkloni i svaku mogućnost da ga iznenadi bilo koja atmosferska i klimatska promena.

Neočekivani cunami, uragan, suša, vulkanska lava ili vodena bujica, imaju sve šanse da uđu u najpreciznije proračune predviđanja pojava na Zemlji i u atmosferi, to jest numeričko modeliranje vremena pomoću superkompjutera.

Prema tvrdnjama istraživača iz Zemlje izlazećeg Sunca, ovaj moćni računar simulacijom čitavog niza pojava u atmosferi pomogao bi da se čak 30 godina unapred predvidi kakvi će biti vremenski uslovi na našoj planeti. Kompjuter, inače 30 puta brži od dosadašnjeg IBM-ovog moćnog sistema "Plavi gen" (početna brzina 36 teraflopsa - 36 biliona operacija u pokretnom zarezu u sekundi) i japansku državu je, za početak, koštao čak 50 milijardi jena (385 miliona dolara).

Ovaj moćni računar, u stručnim krugovima nazvan "Zemljin simulator", smešten je u Institutu za nauke o Zemlji u Jokohami, na tri sprata veličine teniskog igrališta, a "potpisuju" ga kompanija NEC, japanska Agencija za svemirski razvoj i Centar za pomorska istraživanja i tehnologije.

"Preteča" ovog interesantnog "japanca" datira iz 1996. godine, kada je u SAD predlog o izgradnji takvog jednog moćnog sistema izazvao i divljenje i nevericu. Planovi su izneti na simpozijumu u Norfolku (Virdžinija).

- Radilo se o ambiciji za koju je trebalo inkasirati 400 miliona dolara! Znate li šta je to u vreme kada su veliki računarski sistemi koštali oko 20, 30 miliona?! - počinje priču za "Novosti" dr Fedor Mesinger, dopisni član SANU i jedan od naših najpriznatijih klimatologa u SAD.

Prema njegovim rečima, simulator je zaista i proradio 2002. godine i taj ogroman sistem bavio se istraživanjem Zemlje: atmosfere, okeana i Zemljine unutrašnjosti.

- Osnovni cilj je, naravno, prognoza, ali ima i drugih "korisnika". Treba uzeti u obzir da su ogromna sredstva bila potrebna ne samo da se simulator izgradi, već i da radi, a troškovi njegovog svakodnevnog funkcionisanja su (nije greška!) više od 100.000 dolara dnevno - kaže dr Mesinger.
On ističe da ne zna sa kojom će preciznošću raditi japanski simulator klime, te da nikada nećemo pouzdano znati šta će se dogoditi sa klimom za 10 ili 100 godina. On podseća da su direktor "Eart simulator" centra iz Japana prof. Tetsua Sato i njegovi saradnici već isprobali ovaj moćni sistem za predviđanje kretanja tajfuna, sa uspehom od čak 95 odsto. Zahvaljujući vizualizacijskom softveru, koji na osnovu preciznih algoritama simulira prirodne atmosferske procese, dobijen je prikaz najverovatnije putanje tajfuna, što se kasnije i pokazalo kao tačno.
Dr Zaviša Janjić, takođe dopisni član SANU i saradnik Nacionalnog centra za prognozu životne sredine u Vašingtonu, u jednoj svojoj studiji navodi da "fizički model koji naučnici rešavaju nije identičan stvarnoj atmosferi, pa se za potrebe proučavanja klime koriste približna numerička rešenja." Dakle, iako Japanci tvrde da je njihov novi superračunar sposoban da simulira i otopljavanje Zemlje u narednih 300 godina, još je dug put do pouzdanog predviđanja klime.

Tomonori Otake iz japanskog Ministarstva za zaštitu životne sredine ukazuje da je ovo, ipak, prvi korak za preciznije lociranje ugroženih oblasti na Zemlji. Ako je za utehu, dok ne stignemo do konkretne primene, bar ćemo moći da uživamo u vizuelnoj atrakciji trodimenzionalnih snimaka uragana, padavina ili oblaka stvorenih u najsavremenijim klimatološkim laboratorijama.

Naučnici iz celog sveta jednoglasni su da je jedna od najtežih računarskih simulacija predviđanje promene klime na Zemlji, jer su za to potrebni statistički podaci koji se odnose na periode od po nekoliko stotina godina unazad.

Iako se podaci prikupljaju radarima, satelitima ili meteorološkim sondama, najmoćniji računar za koordinaciju je - ljudski mozak, pa samo od njegovog pravilnog kanalisanja znanja i tehnologije koju savlada sam čovek, zavisi da li ćemo spremni dočekati buduće dane...

MOSTOVI

SUPERKOMPJUTER bi, prema tvrdnjama inženjera na Univerzitetu u Notingemu, mogao da reši i jedan od najkrupnijih problema fizike, a to je uticaj vetrova na viseće mostove. Za procenu opasnosti od vazdušnih turbulencija koristio bi se, takođe, trodimenzionalni kompjuterski model. Njime bi se detaljno izračunavali svi mogući kovitlaci i sile koje se javljaju. Novi računar 100 puta brže obavlja sve operacije, što garantuje i veću bezbednost mostova "u vazduhu".

GLAVNI, IPAK, ČOVEK

VEĆINA projekata računarskih simulacija Zemljine klime i atmosfere, zbog sve češćih klimatskih anomalija, ograničava se na određene aspekte: povećanje koncentracije ugljen-dioksida, predviđanje širenja ozonskih rupa, poremećaje morskih struja ili kretanja orkanskih vetrova. Projekti zasnovani na simuliranju povećanja ugljen-dioksida u atmosferi čak četiri puta, doveli su do dramatičnih pojava: otapanja polarnih ledenih kapa i podizanja nivoa mora, što bi, da se desilo "u stvarnosti" potopilo priobalna područja, a od šuma načinilo pustinje. Dr Fedor Mesinger o tome kaže:

- Ako "bez razumne sumnje" ne zaustavimo porast sadržaja ugljen-dioksida u atmosferi, moglo bi, za početak, da dođe do topljenja svog ledenog pokrivača Arktika za 50 ili 100 godina. Dakle, moćni računari samo su preduslov, čovek i njegov odnos prema prirodi su presudni faktor ya buducnost planete.

Danijela Kljajić


_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 27.08.2006. u 21:21 GMT+1]}

---

U prethodnom tekstu stoji :
" ,koštao čak 50 milijardi jena (385 milijardi dolara). " ,

očigledno "lapsus foreign exchange".

Pošto je USD/JPY trenutno ~117.3
kurs USD/JPY
pravilno bi bilo :

" ,koštao čak 50 milijardi jena (~426 miliona dolara). " .

Uporedjivanje Superkompjuter vs.PC: http://edition.cnn.com/interac...mparison/frameset.exclude.html

Galerija superkompjutera: http://edition.cnn.com/interac...omputers/frameset.exclude.html

---

Trenutno najbrzi superkompjuter: BlueGene/L

Buduci najbrzi superkompjuter, koji bi prema najavama trebalo da bude zavrsen 2008. i da predje granicu od 1PetaFlops-a (takodje u izvedbi IBM, s tim sto ce se komponente proizvoditi u IBM-u u Nemackoj).

---

Hal (HAL 9000) iz filma Stenlija Kjubrika „2001: Odiseja u svemiru” neće više biti usamljen u kosmičkim prostranstvima, iako je samo plod ljudske mašte. Ko zna, uostalom, kuda je usmerio letelicu nad kojom je preuzeo komandu otkazavši poslušnost astronautima?

Istraživači sa Univerziteta Florida i inženjeri iz kompanije „Hanivel aerospejs” poduhvatili su se – na zahtev NASA – velikog izazova da do 2009. sklope prvi svemirski superkompjuter. Malen, moćan i izdržljiv da bez ikakvih zastoja obavlja složene obrade raznovrsnih signala. I do sada su kosmičke letelice opremane manjim računarima za pojedine zadatke, ali će novi, svakako, označiti tehnološku prekretnicu.

Drugim rečima, očekuje se da bude pouzdan i brz kao u ma kojoj laboratoriji ili postrojenju na Zemlju u veoma surovim vanzemaljskim uslovima.

Zaštita od zračenja
Obelodanjeno je, za sada, da će u brzini stotinu puta nadmašiti svakog sadašnjeg i dosadašnjeg takmaca poslatog u svemir. Zašto mu je neophodna tolika hitrost u izračunavanju? Zato što se naučne i tehničke činjenice, prikupljene jatom brodova, satelita i teleskopa, neprekidno uvećavaju, a često iziskuju da budu istog trena protumačene i iskorišćene.

Zamislite tek krupnije poduhvate, kao što su ponovno iskrcavanje ljudi na Mesec ili prvo spuštanje na Mars, s postavljanjem kamena temeljca budućih stalnih naseobina? Za početak je dovoljno da prvi izdanci nepogrešivo opslužuju letelice i satelite.

Proteklih decenija računari su se, naprosto, utrkivali u snazi i brzini, i to se, uglavnom, nije moglo iskoristiti u vanzemaljskim uslovima. Izvan naše planete ni živa stvorenja, ni mašine nisu zaštićeni od pogubnog kosmičkog zračenja. Iznenadni izlivi Sunčevih buktinja očas poremete elektromagnetske talase i prekinu mnoge zemaljske i vazdušne veze i na Zemlji, a kamoli izvan planetinog zaštitnog pojasa.

Povrh toga, propusna moć kanala kojima se prosleđuju svakojaki podaci iz svemira jeste skromna, a kašnjenja u primanju i slanju – zavisno od udaljenosti – potraju i po nekoliko minuta. U mnogim okolnostima mora se smesta delati, svako zadocnjenje nanosi štetu. Da i ne pominjemo iznenadne pojave.

Bez ijednog otkaza
Jedini izlaz je da svaka letelica koja obleće oko plavo-zelene planete ima vlastiti superkompjuter i da većina odluka bude prepuštena tamošnjim ljudima ili mašinama. A da bi se postigla tolika samostalnost, potrebni su veoma moćni računari. I tako još jednom, kao u začaranom krugu, stižemo do suštinske svrhe ovakvog pothvata.

Stručnjaci Univerziteta Florida, koje predvodi Alan Džordž, izdvajaju tri ključne odlike budućeg superkompjutera: pouzdanost, prilagodljivost i preuredljivost. Od suštinske važnosti je da nikad ne otkaže, da u svako doba – čak i kada negde iskrsne zastoj ili nastane prekid – nastavi započeti posao. Greška je, dakle, svedena na nulu. Paralelno ustrojstvo se u tom smislu do sada pokazalo najboljim. Stoga će biti sastavljen od delova koji nisu javno dostupni, nisu na policama elektronskih prodavnica.

Dodatna ojačanja su neizbežna da se ne iskopča prilikom podrhtavanja na poletanju ili otkaže zbog nenadanih izliva kosmičkog zračenja, a najpre s najbližeg Sunca. Važan zahtev jeste da bude malih razmera, nikako veći od mikrotalasne pećnice, u koju valja strpati silesiju čipova, kablova i svega ostalog, veoma lagan i da mu je dovoljno skromno napajanje.

Vatreno krštenje je zakazano, ukoliko ne bude docnjenja, za februar 2009. godine na letelici novog pokolenja „svemirska tehnologija 8” (ST-8), bez ljudske posade. To je, u stvari, provera poboljšanja za buduće satelite, a program je prozvan „Novi milenijum”.
Šta li će na sve to reći Hal?

Stanko Stojiljković

---

Trenutno radim diplomski rad "arhitektura superkompjutera" pa bi mi mnogo koristilo ako neko moze da mi pomogne na ovu temu. Interesuje me arhitektura i struktura IBM-ovog superkompjutera Blue Gene/L (Glavi Gen) i ako je moguce na nasem jeziku. Nekih desetak stranica i naravno ako je moguce uz neke slicice. Unaprijed zahvalan