WIKI (wiki, bliki, wiki-wiki, tiki-wiki, piki-kiki-wiki.... ;)

"Vikipediju" na srpskom pišu i srednjoškolci i akademici

Internet enciklopediju "Vikipedija" (Wikipedia) na srpskom, kao i na drugim jezicima, slobodno pišu i dopisuju njeni korisnici, od srednjoškolaca, studenata i profesora do akademika. "Svaka osoba ima slobodan pristup celokupnom ljudskom znanju" moto je te enciklopedije, rekao je potpredsednik "Vikimedije" za SCG Dragan Satarić. "U 'Vikipediji' ćete naći studenta matematike koji piše o starom Egiptu, pravnika koji piše o veštačkim jezicima, filologa koji piše o podantarktičkim ostrvima, i svi su jednaki", izjavio je on. Naziv "Vikipedija" potiče od reči "viki viki" što na havajskom jeziku znači "brzo" i ukazuje na "viki" koncept, koji je izumeo američki programer Vord Kaningem (Ward Cunningham) 1995. godine, a korisnik može sadržaj svake stranice vrlo brzo da menja ili dodaje podatke na već postojeći sadržaj teksta.

"Srpski 'vikipedijanci' su veoma aktivni i svakodnevno menjaju, ne samo oni koji yyive ovde, nego i oni koji su u svetu, kao i susedi iz regiona", rekao je potpredsednik "Vikimedije" SCG Filip Maljković. Srpska "Vikipedija" nalazi se na serverima u Floridi, na kojima je smešteno više od 28.500 članaka, koji su putem interneta svima pristupačni. Članci u arhivi mogu da se menjaju putem sajta www.sr.wikipedia.org kroz jednostavno unošenje izmena i snimanja. Pritom korisnik može, ali i ne mora, da se potpisuje. To ne sprečava da se svaka zloupotreba, ili, kako je "vikipedijanci" nazivaju, vandalizam, kazni. Svi tekstovi u toj enciklopediji imaju "istoriju nastanka", preko čega se prate izmene i svaki korisnik "vandalizam" može lako da ispravi vraćanjem teksta u stanje pre izvršene promene, objasnio je Maljković. Dužina članka nije određena, pa je tako tekst o Istočnom frontu skoro kompletiran i sada je "dugačak skoro kao knjiga", rekao je Satarić. On je objasnio da se "Vikipedija" na srpskom piše se od septembra 2003. godine.

Maljković navodi da, bez obzira na to ko piše tekst, korisnici ipak treba da veruju podacima. "Uostalom, aktivizam i učešće je suština 'Vikipedije' i svako ko misli da članak nije najbolje napisan, može da ga ispravlja", naglasio je on. Postoje sporenja oko sadržaja pojedinih tekstova, naročito iz istorije, ali u "Vikipediji" postoji mehanizam "neutralne tačke gledišta", prema kojem se uvažavaju i dopuštaju sva mišljenja, ali moraju da se naznače izvori koji zastupaju takvo mišljenje, rekao je Satarić. "Svaki tekst mora da bude pre svega nepristrasan i da iznosi činjenice, a ako to nije onda se posebno označava i upozorava čitaoca da je tekst sumnjive neutralnosti", dodao je on. "Vikipedijanci" s posebnim zadovoljstvom ističu veliku bazu biografija značajnih ličnosti, naučnika i nobelovaca iz Srbije i sveta na srpskom jeziku, čiji broj svakodnevno raste. "Vikipedija" je počela da se piše na engleskom jeziku 15. januara 2001, a sada ima više od tri miliona članaka, od toga više od 912.000 na engleskom i 900.000 registrovanih saradnika, a može da se čita na 212 jezika.

Celokupan sadržaj "Vikipedije" licenciran je pod uslovima GNU licence za slobodnu dokumentaciju (GFDL), što znači da se članci mogu slobodno preuzimati i objavljivati, uz uslov navođenja izvora i objavljivanja elektronske verzije u slučaju izmena van "Vikipedije". Prvi pokušaj pravljenja slobodne enciklopedije, pod nazivom "Nupedija" (Nupedia), projekat Džimba Velsa (Jimbo Wales) i Larija Sengere (Larry Sanger) nije dao tako dobre rezultate. Čclanke su mogli da pišu samo doktori nauka, pa su u tri godine stigla samo 24 članka. Zbog toga je početkom 2001. godine Vels napravio "Vikipediju" na engleskom jeziku, a 2003. "Nupedija" zvanično prestaje da postoji i njen sadržaj se pripaja "Vikipediji".

"Vikipedija" na srpskom jeziku počela je da se piše septembra 2003 na ćirilici. Kako tvrdi Maljković, u pripremi je i sofver koji će omogućiti pristup člancima i na latinici, kao i ekavici i ijekavici. O udružavanju srpske "Vikipedije" brine se zadužbina "Vikimedija SCG" (Wikimedia SCG), osnovana 3. decembra prošle godine, kao peti lokalni ogranak "Vikimedijine" zadužbine - posle nemačke, francuske, italijanske i poljske. Pored koordinacije "Vikipedije" - kao najvećeg projekta te nevladine organizacije, "Vikimedija SCG" nadgleda i još neke projekte u SCG. Srodni projekti, koji su takođe zasnovani na "viki" principu, su "Vikirečnik" (Wiktionary), "Vikiknjige" (Wikibooks), "Vikicitati" (Wikiquote), "Vikizvornik" (Wikisource), "Vikivrste" (Wikispecies), "Vikivesti" (Wikinews) i "Vikimedijina ostava" (Wikimedia Commons).

(tanjug)

---

Predstavnici fondacije Wikipedia, osnivača istoimene mrežne enciklopedije, saopštili su da engleska verzija enciklopedije sadrži milion članaka.

Wikipedia (www.wikipedia.org) se sastoji od članaka čiji autori su, ustvari, korisnici enciklopedije. Osim što može priložiti svoj tekst, svaki posetilac mrežne enciklopedije može menjati sadržaj ili čak brisati odrednice iz enciklopedije, bez obzira da li je osoba koja to radi poznavalac oblasti na koju se odrednica odnosi. Trenutno postoje verzije Wikipedije na 125 jezika, a ukupan broj članaka dostigao je 3,3 miliona.

Milioniti članak u engleskoj verziji enciklopedije delo je Škota Juana Makdonalda, autora koji često objavljuje svoje članke i pod pseudonimom Nach0king. U članku se govori o železničkoj stanici Džordanhil u Škotskoj.

Prema navodima iz saopštenja fondacije Wikipedia, engleska verzija enciklopedije svakog dana se uvećava za oko 1.700 članaka.

(G.B.)

p.s
Nature mag cooked Wikipedia study
http://www.theregister.co.uk/2...annica_wikipedia_nature_study/

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 28.03.2006. u 19:03 GMT+1]}

---

Enciklopedija Britanika, jedno od najstarijih referentnih dela na svetu, primorana je da svoj ugled brani - novinskim oglasima. Korak je preduzet nakon što se pojavila "relevantna tvrdnja" da 238 godina stara publikacija više nije pouzdanija od svog modernog interent-rivala, Vikipedije. Oglasi su objavljeni istovremeno u Njujork Tajmsu i londonskom Tajmsu.

'Gotovo da nema razlike'

Krajem prošle godine, naučni časopis Nature objavio je specijalni izveštaj u kojem je uporedio odgovore na naučne upite na internet verzijama Enciklopedije Britanike i njenog novijeg konkurenta, Vikipedije.

Zaključeno je da "gotovo da nema razlike" između odgovora koji su vrhunski stručnjiaci prikupljali više od dva veka, i onih sačinjenih na osnovu doprinosa "običnih" saradnika Vikipedije u poslednjih pet godina.

Enciklopedija Britanika je zaprepašćena ovim tvrdnjama i u oglasima objavljenim 27. marta tačku po tačku demantuje nalaze časopisa Nature, navodeći da je izveštaj bezvredan i da vrvi od grešaka.

Britanika traži da članak bude povučen, ali malo je verovatno da će do toga doći. Uredništvo časopisa Nature kaže je u izradi studije učestvovalo pedeset nezavisnih stručnjaka, i da nema nameru da povuče tekst.

Reputacija kao ključni faktor

Reputacija je ključna za postojanje svakog referentnog dela, posebno za ime poput Enciklopedije Britanike, koja je praktično deo svakog doma u Velikoj Britaniji i širom sveta.

Pre deset godina, Enciklopedija Britanika prestala je sa prodajom svojih čuvenih tomova "od vrata do vrata", i sada dve trećine njenih prihoda dolazi od pretplatnika na njeno internet-izdanje i od sporednih projekata.

Međutim, ugled Britanike ipak ne može biti uništen tako lako, a tome u prilog govori i reakcija menadžera Vikipedije. Oni ne kriju zadovoljstvo napisima u časopisu Nature, ali priznaju i da Vikipedija ipak ne nudi kvalitet ravan onom koji imaju tekstovi Enciklopedije Britanike.

BBC

---

Wiki alternative - tekst, linkovi na adresi-> http://technology.guardian.co.uk/weekly/story/0,,1752257,00.html

---

http://bs.wikipedia.org/wiki/

---

Evo, prošlo je godinu i po dana od poruke Dragog Tate koju sam citirao. Pošto se ne razumem konkretno u oblast o kojoj govori navedeni članak na Vikipediji, bilo bi lepo da Dragi Tata pročita sadašnju verziju članka i da nam da svoje mišljenje o današnjem kvalitetu članka. Da vidimo da li je i koliko je Vikipedija uznapredovala za ovo vreme, ili je možda nazadovala.

Dakle, aktuelni RAII članak.

Verzija RAII članka, 10. Novembar 2004-te, o kojoj je Dragi Tata govorio.

Od verzije o kojoj je DT govorio, pa do današnje, bilo je preko 50 izmena. Sve izmene se mogu videti na ovoj stranici.

http://www.grupthink.com/poll/364

---

WIKIPEDIA VIŠE VOLI KVALITET OD KVANTITETA: Osnivač besplatne internet enciklopedije Wikipedia, Džimi Vejls (40), je zatražio od svih koji daju svoj doprinos člancima da obrate više pažnje na kvalitet umesto na kvantitet. Samo na engleskom jeziko ova enciklopedija ima preko 1,2 miliona članaka, i već samim tim postiže cilj - da bude sveobuhvatna. Ipak, iako širina Wikipedia projekta nadmašuje tradicionalne enciklopedije, bila bi daleko dragocenija da su članci pisani tečnije ili da su bolje identifikovani izvori. Ipak, stanje sa Wikipedia projektom uopšte nije tako loše - prema istraživanju časopisa Nature, Wikipedia ima malo više grešaka nego čuvena Enciklopedija Britanika. Vejls je, povodom ovoga primera, rekao da je Wikipedia imala sreće jer su iz časopisa Nature pregledali samo naučne članke - polje u kojem Wikipedia "briljira". Wikipedia sajt je pokrenut 2001. godine, i svako ima mogućnost da doprinese nekom članku u zavisnosti od toga koliko dobro poznaje datu materiju. Pored engleskog Wikipedia se proširila i na desetine drugih jezika. Nova unapređenja se najavljuju, a pre svega u domenu izmena sa novom alatkom "Wikiwyg" kojom će biti olakšana izmena članaka. Ako sada neko klikne na "edit this page" biće suočen sa delom programskog koda koji može da uplaši korisnike koji nisu baš tehnološki nastrojeni.

danas

---

Članak je daleko bolji, a objašnjenje za to se vidi pri kraju gde se navodi da je Jon Hanna (jedan od najbolji poznavaoca RAII idioma) postao editor Wikipedije.

Što i dalje ne govori nešto posebno o generalnoj verodostojnosti Wikipedije kao izvora.

---

Hm, pa niko iz vikipedije neće da se obučava za neurohirurga...

Mogao bi da se ugledaš na tog Jon Hanna-u.

Dok je bio loš, taj članak je „puno govorio“ o generalnoj neverodostojnosti, a danas kada je dobar, on nema nikakve veze sa verodostojnošću!? WTF?

Naravno. Šta je nelogično u mojoj izjavi? Evo, čovek je odmah ukapirao:

---

Uopste to nije razlog, pogledaj istoriju stranice i videces da on uopste nije napravio te izmene. On je samo stavljen medju reference. Posto on nije nista napisao na vikipediji u vezi sa RAII onda ti to uopste nije argument vec je vise kontra-argument:
http://en.wikipedia.org/wiki/User:Talliesin



Ja upravo verujem da je veca sansa da neki neurohirurg edituje stranicu iz te oblasti nego ja koji nemam blage veze s tim.
Mislim da nije fer da zbog jednog ili dva losa clanka koje si pre nasao smatras da je cela enciklopedija dosta neverodostojna a sada kada je clanak ispravljen onda i dalje nije dovoljno verodostojna. Pa uglavnom ce strucne stvari da ispravljaju ljudi koji se time bave, necu ja da ispravljam stvari koje su u vezi sa istorijom Irana. Cak i da ja to "ispravim", tu stranicu cesce posecuju ljudi koji se bave time (npr. u potrazi za nekim referencama) pa kada vide neke gluposti koje sam ja pisao onda ce da se nadje neko da to ispravi.

Nemanja, mislim da si previse pesimistican kada je u pitanju wikipedia. Secas li se pre sta si rekao kada sam ti rekao da ispravis taj RAII clanak:


Ja sam ti tada odgovorio:


I kao sto vidis ovaj trenutni RAII tekst nije upropascen a i da se to desi uvek neko moze sa dva klika na misu da vrati stvari u normalu. A sto se tice toga koliko mozes da budes siguran u informaciju kada je procitas u Britanici i u Vikipediji, mislim da nigde ne mozes da budes 100% siguran ali ako ti je nesto toliko bitno onda na Vikipediji makar mozes da pogledas ko je sve editovao tu stranicu, profil nekih od tih ljudi, mozes da vidis koje druge stranice su editovali i na kraju iz ostalih njihovih izmena da ipak malo steknes neku procenu o coveku koji je to menjao. Takodje obicno na dnu stranice imas i reference na druge izvore i meni wikipedija sluzi samo kao pocetak kada radim nekakav research o nekoj oblasti. Ranije sam napisao detaljnije zasto mislim da je wikipedia dobra u ovoj poruci: http://www.elitesecurity.org/p1057344

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 21.08.2006. u 02:54 GMT+1]}

http://tools.wikimedia.de/%7El...onth=08%2F2006&wiki=enwiki

---

Ko proverava tacnost?

Svi koji to zele. Mozes da pogledas u history pa da vidis ko je sve uredjivao tu stranicu.

;) http://worldsexwiki.com

---

http://rs.vikimedija.org/index...0%BE%D1%81%D1%82%2C_2006-12-12 via
p.s.
http://rs.vikimedija.org/ - Vikimedija Srbije

---