elitemadzone.org - Zaprezna vozila na ulicama Beograda

brainbuger

Član broj: 9647
Poruke: 440
*.vdial.verat.net.

+52 Profil

Re: Zaprezna vozila na ulicama Beograda

^{04.12.2006. u 23:51 - pre 211 meseci}

Pretpostavljao sam da je to sto sam ja video samo jedan primer, ali ovaj topic:

http://www.bgdcafe.com/forum/lofiversion/i...php/t11241.html

dokazuje da je stvar mnogo ozbiljnija (da nije u pitanju samo jedan 'konjic') i da ima mnogo veci obim nego sto na prvi pogled izgleda. Zena se zove Monika Brukner, i otvorila je neku vrstu prihvatilista za napustene i izmucene zivotinje u selu Djurdjevo. Na svom salasu ima na desetine konja koje je otkupila od Roma jer su jadne zivotinje bile totalno izmucene i na ivici zivota. A Romi, su naravno to poceli da iskoriscavaju i da joj pred vrata redovno dovode izmucenog konja ili da ga pred njenom kucom batinaju kako bi ga zena otkupila jer nije u stanju da to svojim ocima gleda. :(

Citat:

Romi su najzad našli zlatni rudnik i način kako da se reše raga koje su, po njihovom mišljenju, odslužili svoje.
- Koliko puta počnu da tuku konja tu pred mojom kapijom - priča Monika. - Da ne izletim napolje i ne tražim da ga otkupim, sigurno bi ga i ubili. Dajem im trista maraka a oni kažu: malo je. Ucenjuju traže duplo. To morate da vidite. U kakvom oni stanju drže životinje. To nigde nema. Koliko puta im samo dajem hranu za konje, lečim ih, a oni ponovo. Dođu na vrata i kažu: "Uginuće mi konj. Nemam čime da ga hranim." A svi puše i piju. Pitam: "Što ne odvojite malo i za seno." A oni me gledaju kao da govorim gluposti. Ili: dam im seno za konja, a oni ga prodaju, pa konj opet gladuje. Trinaest konja sam već sahranila jer nisu mogli da prežive njihov tretman. Pitam se stalno, kakvi su to ljudi? U Žablju je Ciganin prošlog 2. avgusta nasred ulice ubio konja batinama. I svi su gledali. I ljudi i milicija i ništa. Niko nije reagovao. Da li je to normalno?

Monika kaže da mnogi vlasnici konja jednostavno sa njima postupaju kao sa stvarima, a ne živim bićima.
- Jedan čovek ovde ima konje debele ko svinje. A zašto? Jer ne izlaze iz štale. Ceo život provedu za jaslama. Samo stoje u mraku i jedu. To je isto mučenje životinja. Kaže taj čovek: "Imam lepše konje od tebe." A ja mu velim: "Jesu lepši, ali su jadni." Konj mora na vazduh, da trči, a ne da život provede kao sužanj.

Svašta Monika doživljava svakodnevno vodeći ovo jedino sirotište za pse i konje na Balkanu. Često je scene kojima prisustvuje dovedu na ivicu nervnog sloma. A sve to ostavlja trag na njenom licu i u njenim plavim očima.
- Kada hoće da mi utrape psa - priča s tugom - onda mu polome noge i donesu ga pred kapiju. I to uvek pošalju nekog drugog. Da ih ne prepoznam. A znam čiji je pas. To ne mogu da sakriju.

Monika miluje velikog tamnog konja, koji je nozdrvama blago dodiruje po licu.
- Taj konj je ubadan nožem. Nisu mu davali ni da jede ni da pije. A morao je da ide do Bečeja i natrag. To je jedno osamdeset kilometara. Nije više mogao. Pao je. A oni su ga boli. Često dođu i lupaju na kapiju. Dovedu konja na umoru i kažu: "’Ajde, leči ga." Ja ga odvedem u štalu i mislim: nećete ga vi više videti. Po seno dolaze stalno. "Daj, imam dva ždrebeta. Moraju da jedu." I ja dajem. A oni opet dolaze... Čini mi se da ovo nema kraja
...

Citat:

....Ovaj crni konj Majk je bio kasač. Doveli su ga Cigani. Bio je u jadnom stanju. Nisam mogla da slutim šta sve sa životinjama može da se radi. Cigani im sipaju rakiju u uvo da bi bili "razigrani" i kao žestoki u punoj snazi. Onda ih besomučno tuku po stomaku da bi lepše išli. Stavljaju im bodljikavu žicu u usta. A neki konji čak nemaju ni jezik. Iako sve to gledam, još ne mogu da shvatim kako ljudska bića mogu da budu toliko surova prema životinjama koje drže. I nikada to neću moći da shvatim.

Zena je nabrojala da je samo ona sahranila 13 konja koje su oni umorili. I spasila na desetine koje su tesko
izmucili. A to su samo slucajevi iz okoline sela Djurdjevo. Sta je sa ostalim delom Srbije?

Citajuci tekst, sledio sam se. Ovaj deo mi je mozda najteze pao :

Citat:

- Ni danas ne mogu da prežalim jedno ždrebe koje su Cigani doneli da ga lečim. Bila je jaka zima. A ždrebetu su bile noge oguljene do kosti. Cigani su mi ispričali da su išli u šumu po drva. Ždrebe je imalo devet meseci i kasalo za kolima. Ceo dan je provelo na mrazu. Uveče su otišli u kafanu. Tu su pili. I kada su pošli, onako pijani nisu primetili da je iznemoglo ždrebe palo. Ko zna koliko su ga vukli za sobom na kolima. Sve sam pokušala da ga spasem. Ali, nije vredelo.

Sta ocekivati od ljudi koji ni svoju rodjenu decu ne postuju, koji su uglavnom neobrazovani, neki su i alkoholicari,neki su preziveli teska maltretiranja u detinjstvu, i ko zna sta jos. Takvom coveku uopste ne pada tesko da gleda kada konj skapava pored njega. Mozda mu i prija da se isprazni na zivotinji kad vec ne moze na nekom drugom.

Nije u redu da konji ispastaju zbog socijalne situacije Roma. Konji nisu krivi.
Kao i sva duga bica moraju da imaju (barem) pravo na zivot i da ne budu prebijani, sakaceni i ubijani . To sto je drustvo bilo surovo prema Romima ili to sto su Romi nesposobni (ili ne zele) da se prilagode drustvu, nije razlog da se prema zivotinji ponasaju kao u 14 veku (a cak i tada, se mozda niko nije izivljavao na ovakav nacin).

_{[Ovu poruku je menjao brainbuger dana 05.12.2006. u 11:06 GMT+1]}