Na Univerzitetskoj klinici u Jeni stručnjaci proučavaju oblast akušerstva koja se trenutno veoma brzo razvija. Mnogi naučnici veruju da u majčinoj utrobi ne leži samo poreklo ljudskog života, već i mnogih hroničnih oboljenja, kao što su alergije, astma, dijabetes, visok krvni pritisak ili prekomerna težina. „Atmosfera“ u majčinoj utrobi verovatno utiče i na razvoj mozga pa samim tim i na inteligenciju. Naučnici se nadaju da će otkrivanje mehanizama koji stoje iza toga pomoći da se spreče bolesti širom sveta koje zdravstvo godišnje koštaju milijarde evra.
Prve dokaze o negativnim prenatalnim uticajima otkrio je britanski lekar Dejvid Barker, kada je osamdesetih godina sproveo istraživanje kojim su bile obuhvaćene istorije bolesti 16.000 odraslih osoba. Ispostavilo se da su mnogi od onih koji su prilikom rođenja bili lakši od 2,5 kilograma, kasnije umirali od infarkta i da je kod njih rizik da će oboleti od dijabetesa bio čak sedam puta veći. Druge studije su potvrdile sličan odnos i kada je u pitanju moždani udar ili prekomerna težina.
Slaba ishrana majki pre i posle Drugog svetskog rata sprečila je da se organi nerođene dece u potpunosti razviju, smatra Barker. Zbog toga je obilje hrane u posleratnom periodu za njih predstavljalo preveliko opterećenje. Bubrezi pothranjene novorođenčadi funkcionišu sa 30 odsto slabijom efikasnošću u odnosu na bubrege beba normalne težine. Zbog toga oni uvek rade na granici sopstvenih mogućnosti. To opterećenje se gomila tokom života i može da dovede do visokog krvnog pritiska.
Izgleda da se tako stečeni zdravstveni poremećaji čak i nasleđuju, što bi bilo u suprotnosti sa stanovištem klasične genetike. Pošto je analizirao posledice holandske zime 1944/45. godine, kada je vladala velika glad, Barker je otkrio da su žene koje su pothranjene došle na svet i same rađale takvu decu. Budući da se jajne ćelije formiraju još u ženskom fetusu, naučnici pretpostavljaju da i one trpe zbog slabe ishrane i da to prenose na sledeću generaciju.
„Fetus koji ne dobija dovoljnu količinu kiseonika, mora da ekonomiše svojim resursima“, objašnjava fiziolog Peter Natanijels sa američkog Univerziteta Kornel i tvrdi da fetusi koji pate od nedostatka kiseonika krv pumpaju pre svega u vitalne organe, dakle u mozak i srce.
Iako je vreme globalnog siromaštva u Evropi prošlo, mnoge još nerođene bebe suočene su sa istim problemom, uveren je Barker. U Sautemptonu (Velika Britanija) on je anketirao 12.000 žena, koje su bile u pogodnim godinama za rađanje. Da bi odgovarale aktuelnom idealu lepote, one su se nedovoljno hranile, a većina njih je zadržala te navike i u trudnoći. Lekari su takođe zabrinuti i zbog toga što su buduće majke sve starije i starije. „Starije trudnice imaju više problema sa krvnim sudovima. Zbog toga je smanjeno snabdevanje placente a samim tim i fetusa“, objašnjava akušer Karl Šnajder sa Tehničkog univerziteta u Minhenu.“ Posledica su često prevremeni porođaji i pothranjene bebe. Kod prvorotki starijih od 35 godina oni su tri do četiri puta češći nego kod mlađih žena.
Međutim, razvoj trudnoće ne utiče samo na kardiovaskularna oboljenja i prekomernu težinu već i na razvoj mozga. Stručnjaci sa Nacionalnog instituta za uticaj sredine na zdravlje (NIEHS) pretpostavljaju da se već u vreme trudnoće stvaraju predispozicije za Parkinsonovu bolest. Ovo degenerativno oboljenje mozga nastaje usled odumiranja nervnih ćelija koje reaguju na neurotransmiter dopamin. „Ljudi koji se rode sa manje ovih ćelija, kada zađu u godine gotovo da sebi više ne mogu da dozvole gubitak i podložniji su bolesti“, objašnjava Sindi Loler sa NIEHS.
Za razvoj mozga deteta je veoma bitan i sadržaj gvožđa u krvi. Studija Betsi Lozof sa Univerziteta u Mičigenu pokazala je da je kod male dece koja su patila od nedostatka gvožđa, provodljivost u nekim delovima centralnog nervnog sistema bila sporija. Sve do četvrte godine života nisu uspela da nadoknade taj nedostatak, iako su dobijala gvožđe. Prema podacima berlinske klinike „Šarite“, čak 40 odsto trudnica nema dovoljno gvožđa u krvi.
Kada je reč o alergijama, kao što je široko rasprostranjena polenska kijavica, naučnici su danas prilično sigurni da u tome izvesnu ulogu igraju i uticaji kojima je beba izložena u majčinoj utrobi. Ženke miševa koje pate od alergije prenose to oboljenje na svoje potomstvo, i to, kako se čini, bez uticaja gena. Već duže vreme se zna da majke alergičnih osoba češće pate od alergije nego njihovi očevi. Osim toga, rizik od alergije kod potomstva smanjuje se kada se trudnice probiotički hrane, dakle, kad konzumiraju proizvode koji sadrže žive kulture bakterija (na primer, jogurt).
I pored najbolje ishrane, buduće majke ne mogu uvek da spreče svoje alergijske reakcije, ali ono što svakako mogu da spreče jesu dramatične posledice pušenja. Danas čak 35 odsto žena puši tokom trudnoće. Zabrinjavajući je rast broja pušača među mladim ženama između 16 i 19 godina (45 odsto). Iako mnoge od njih ostave cigarete kada saznaju da je dete na putu, šteta se već dogodila, tvrdi Ridiger fon Kris, epidemiolog sa Univerziteta „Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu. Njegovo istraživanje kojim je bilo obuhvaćeno 5.000 dece pokazalo je da su majke koje su pušile tokom prve trećine trudnoće dva puta češće rađale bolesno debelu decu u odnosu na druge. Ovaj stručnjak čak smatra da je pušenje suštinski razlog koji je doveo do naglog širenja gojaznosti. Švedski naučnici su ustanovili da kod dece čije su majke pušile u trudnoći postoji gotovo petostruko veći rizik da obole od dijabetesa nego kod druge dece.
„Verovali smo da su za mnoge naše osobine odgovorni isključivo geni, a pri tom smo potpuno zaboravili onih devet meseci u majčinoj utrobi“, kaže neurobiolog Gerald Hiter sa Univerziteta „Georg-August“ iz Getingena. Nekada se verovalo da život počinje rođenjem, a zapravo se samo menja okruženje. „Osim mozga i jetre, organizam je u trenutku rođenja praktično kompletno formiran“, kaže Barker.
U očima naučnika geni su izgubili, a prenatalni uticaji dobili na značaju. Zbog toga mnogi ambiciozni budući roditelji pokušavaju da utiču na svoju decu još pre nego što ona ugledaju svetlost dana: puštaju im muziku da bi podstakli njihovu inteligenciju; primenjujući kombinaciju svetlosnih signala i brojeva pokušavaju da ih upoznaju sa osnovnim računskim operacijama. „Sve su to gluposti“, tvrdi neurolog Matijas Švab sa Univerziteta u Jeni. „Budući da do bebe u utrobi dopiru samo duboki tonovi, melodije i govor su nerazumljivi.“ Hiter čak smatra da su takvi eksperimenti štetni: „Fetus 90 odsto vremena provodi u snu i u tome ne bi trebalo da mu smetamo“, kaže on.
CDC/MA
Bebama prija masaža
