Citat:
Ubuntu ima Update manager u meniju
Ne znam za gentoo , ali opcija "update everything" mi bas nesto ne ide uz linux uopste.
To je koncept koji forsira MS. Nemam nista protiv MS, da se razumemo, ali to onda nije linux.
Kao da dzipu stavljas siroke niskoprofilne gume
kakav koncept, kakvi bakraci? ili ces da stavis "update everything" i tako pridobijes deo trzista ili ces da furas "filozofiju" i imas 0.2% korisnika. trziste diktira proizvod, a ne obratno, i prozvod koji se ne menja shodno potrebama sto veceg dela trzista je osudjen da propadne ili da bude marginalizovan, kao sto je to slucaj linuxa u svetu desktopa. kvalitet cesto uopste nije dovoljan da bi se nesto proturilo na trziste (evo, windows kao prvi primer ;)).
Citat:
Nije stvar u tome pa se zbog toga stvara takva slika o upotrebljivosti za gurue.
Stvar je u predrasudama da je tesko otkucati
sudo apt-get install ime_programa
Jel to tesko?
da li je nesto "tesko" ili "lako", ili je nesto "lepo" ili "ruzno", to su relativne kvalifikacije, i to zavisi iskljucivo od onoga ko gleda. u prevodu: da, tesko je. izgleda komplikovano joe-u, kad vidi tako nesto, odmah ce pomisliti da je to nepremostivo i tesko, osetice se glup, i otici ce u sareni windows gde se nece osecati kao da ima iq 70, gde ce ODMAH moci da ide na net, slusa muziku i gleda pornice, jer joe UME da klikne tri puta na "next" i instalira drajvere za plocu sa onboard zvukom i grafikom (na primer). ;)
evo, ja sam (kao svaki normalan covek) narucio i dobio ubuntu. stigao mi danas. i naravno, odmah sam odlucio da podignem sa live cd-a. posto sam celoj stvari pristupio iz "joe sixpack" mode-a, da bih testirao user friendliness ubuntua, evo mojih iskustava.
podigao se sistem, i super izgleda, lepe su boje, i oni gore meniji su prilicno jasni i motivinsan sam da se zezam sa ubuntuom i istrazujem nove terirorije. ukratko, osvezavajuce je, lepo izgleda i ne zbunjuje. prvo sto sam pozeleo, to je da pustim neku muziku jer vidim da je audigy uredno prepoznao. inace, fontovi NISU muljavi, slika na ekranu je odlicna i tu nemam nikakvih zamerki. da se vratimo na muziku. htedoh da pustim neki mp3 sa svog harda, ali malo sutra. ne mogu da pristupim svojim particijama. nemam permission. poucen iskustvom iz vector linux-a (koji je sa ovog aspekta 3 svetlosne godine ispred ubuntua), izlogujem se sa nadom da cu pokusati da se ulogujem kao root. malo sutra, root ne postoji nego se radi sa sudo. bljak. pomislim "mora da ima u settingsima negde da se klikne neki "enable", "mount" ili tako nesto, pa da mogu da pristupim diskovima ko covek", mada sam vec tad bio iznerviran zasto to po defaultu nije tako. kao neke fore sigurnost, da se ne bi cackalo po win particijama i slicno. alo ljdui, MOJ komputer, DESKTOP, moji diskovi i nema pristupa? elem, u settingsima ima nesto sto lici na podesavanje pristupa hardovima. ima neko dugme enable, ali ni to ne omogucava slobodan pristup disku.
rezime: ajd cao, windows je zakon.
izadjem ja iz "joe mode-a", i resim pitanje editovanjem fstaba. i sad pitam ja vas: jel vrhunac user friendliness-a do koga je ubuntu uspeo da dodje, to da covek mora da prcka po fstabu da bi pristupio svom rodjenom hard disku??? :) :) ovaj "sitan" (cuj sitan) gaf je po mom misljenju ponistio sav trud autora ove distribucije. ja cu se sigurno jos zezati sa ubuntuom jer me zanima i ne mrzi me da ga tweakujem u trenutcima slobodnog vremena, ali koliki procenat korisnika je realno gledano spreman na to?
p.s. red bi bio da se ovom prilikom ogradim, posto o linuxu znam jako malo, mozda je postojao neki nacin da se ovo jednostavnije resi sa par klikova, ali ja se nisam dosetio..
Re: Mitovi, istine i laži o Linux kernelu
