Citat:
Ako si ovim hteo da kažeš da je besmisleno ubacivati nove strane reči tamo gde imamo odgovarajuće naše (ili već odomaćene stranog porekla), s tim se u potpunosti slažem.
Delimično! Ako odvojimo deo koji se odnosi na naše (Srpske, Slovenske) reči, potpuno se poklapa naš stav o tome. Ipak, nešto što je važnije od odapinjanja stava o nečemu jeste delovanje na osnovu tog stava. Iako se ovo čime se upravo bavimo odnosi na naizgled toliko nevažnu pojavu u Srbiji, bar kad oči kopaju savremene vođe, vladavina naroda, zatim glupost obe te nakaze, nemam reči kojima bih opisao važnost bar
porekla svesti o potrebi očuvanja jezika.
Što se tiče odomaćenih reči stranog porekla, delim ih na izuzetno stare, uglavnom poreklom iz mrtvih jezika, i one nove... i ne toliko nove. Stare obično ne ubijam, ostalima u mom rečniku presuda jeste smrt. Postoji i granica. Sigurno neću ostatak života provesti tražeći zaoravljene srpske reči, ali svaku srpsku zamenu (ovo se, na moju žalost, sa pravom tako zove) za stranu reč ili pozajmljenicu po pravilu koristim. Pored toga, verujem da srpski jezik više ne može da se oživi. Ono što ja pokušavam da osmislim jeste način uspostavljanja neke postojane skupine koja bi obezbedila da se srpski jezik ber još tisuću godina čuva, ako nikako drugačije, bar kao mrtav jezik.
Citat:
Međutim, jednako pogrešno je forsirati prevođenje (ili izmišljanje novih reči) po svaku cenu ako je prihvaćena neka strana reč za koju nemamo odgovarajuću zamenu.
Pogrešno!? Nisam siguran da razumem niti merilo, niti vrstu merila prema kome je to određeno. Drago mi je da smo se podsetili da, kako ranije pomenuh, svi jezici jesu najpre nastajali izmišljanjem reči. Bilo kako bilo, u navedenoj pisaniji postoji reč forsiranje. Ja bih to izbacio ubuduće, da sam na tvom mestu, jer postoji reč prisiljavanje. Dalje si pomenuo nešto što dovodi do važnog raščlanjivanja šta je čije delo.
Citat:
Jezik nije pao s neba, kao što i sam kažeš, nego ga stvara narod, a ako je ogromna većina tog naroda prihvatila neku varijantu onda imamo debeo razlog da osporavamo ičije pravo da to proglašava pogrešnim.
Ne bih da obrazlažem lične poglede na pojmove van ove rasprave. Samo ću pomenuti shvatanja od značaja za dalju raspravu. Što se mene tiče, pravo ne postoji (ne mislim na reč, naravno
). Drugim rečima, svako ima pravo na sve. Može se razmatrati samo na šta je spreman i šta će ostvariti.
Dalje, ne verujem u odluke većine. Mislim da su ljudi prisiljeni da ih stvaraju na taj mravlji način. Ipak, postoje pojave koje pripadaju svima, kao reč. Neću ništa podrobno opisivati, samo ću postavljati pitanja i time davati primere.
Koliko puta si, van rečnika ljubitelja PhotoShop-a, a pre onoga što je DOS tada namerio, čuo reč tranzicija? Polako smo dodavali transparentnost, evaluaciju, akreditaciju, konvencije, ... da ne dodajem dalje. Nisu ljudi izabrali da to tako zovu. Nametnuto im je jer su u osnovi lenji i nisu mudri. Povodljivi su više nego što je smisleno. Da li znaš kako se danas zove nekadašnji Zavod za transfuziju krvi? Institut!? Zašto!? Zašto nije bila dovoljna i samo transfuzija? Hoće li sutra biti Institut za transfuziju blada? Zašto sada imamo premijera, a ranije smo imali Predsednika Vlade? U čemu je on prvi? JAT Airways je samo gori primer prethodnog naziva. Šta je to!? Jugoslovenski aerotransport Airways!? Da ne ulazimo sad u to gde je Srbija u tom nazivu. Pa onda oni surovi udari na naš jezik: pornografija, iventovi, hepeninzi, fešn vikovi, lajn apovi, seks trefikinzi, mrdžinzi, pajplajnovi (mislim da je ovo poslednje vlasništvo izvesnog gospodina sa ETF-a
). Na to se uspentralo mnogo užasavajućih skraćenica: PR, HR, CO, ...
Citat:
Probaj da prevedeš nekoliko reči sa onog tvog spiska i, ako slučajno uspeš u tome, proveri koliko procenata ljudi govori tako.
Sve to može da se prevede, ali tim jezikom govori 0 posto ljudi koje poznajem. Sve više ih se trudi, sa druge strane.
Citat:
Odlazeći još malo u prošlost, dolazimo do zaključka da je papar potekao od latinskog piper, tako da ipak ne možemo papriku baš toliko smatrati svojom.
Nisam siguran kako možemo pouzdano tvrditi da je paprika nastala od reči piper. Neko je sedeo i slušao Mileta dok je izgovarao do tada nepostojeće reči pa ga je upitao šta on želi da znače, odakle je pokupio korene i zapisao ih. Ne možemo pouzdano znati čak ni da li je paprika srpska reč, ali je ovde najpre uhvaćena.
Bilo kako bilo, pored fešn vikova, paprika, kao takva, jeste verovatno najmanja prepreka ka oživljavanju ili čuvanju srpskog jezika radi izučavanja (pošto jezik može dosta da kaže o odnosu naroda koji ga govori prema predmetima i pojavama koje taj jezik obeležava). I danas nešto govori, ali se trudim da ne čujem.
Ideš li ženama, ponesi bič! -
F. W. Nietzsche
www.sviposlovi.com
www.thelandofintellect.org
Re: [Lingvistika]: Problem lektora - strane reči u srpskom jeziku
Re: [Lingvistika]: Problem lektora - strane reči u srpskom jeziku
Re: [Lingvistika]: Problem lektora - strane reči u srpskom jeziku