Da li sam u pravu što se bunim na poslu?

Bez obzira na sve, Ivan ponekad kaže i nešto pametno. :)

Ipak, zaboravlja se. Čak ni u USA, gde je priv. biznis postavljen na pijedastal, nisu svi “privatnici”, odnosno, manje ih je od polovine radno sposobnog stanovništva.

Ovde bi trebalo da prođu godine da se zaboravi na samoupravljanje. To što su neki (uslovno rečeno) napredni, pa razmišljaju u tom pravcu, nije stvar sistema, nego pojedinca.

A tek kad to bude stvar sistema (forsiranje i olakšavanje privatne inicijative) moći ćemo da očekujemo napredak. Dotle će se privatnom biznisu okretati samo retki koji sticajem okolnosti razmišljaju drugačije od većine.

Dakle, kao što ne može svako da bude fudbaler, glumac, slikar, balerina itd. ne može svako ni da bude uspešan privatni preduzetnik. A još ako mu društvo u tome svesrdno odmaže...

---

gabriyella, pogledaj ovu temu! http://www.elitesecurity.org/tema/124434/0 Mislim da je skroz ok, imas i link ka Nikoli koji je stvarno ok lik, javice ti se sigurno...Popricaj sa njim ako si uopste zainteresovana za tako nesto...Jos ako je i suprug u toj bransi, superiska!
Pozdrav za Dimkovica, ti si moj idol!

---

Nemam vremena sad za duzhi post, samo kratko

@Ivan: Da, vodoinstalateri fino zhive, privatnici i tako to. samo..... koliko ljudi ima vodu u kuci i kolikom broju ljudi je voda zivotna potreba tako da 'popucale cijevi', 'zacepljena kanalizacija' i slicno imaju veci prioritet od popravke racunara, antivirusnog paketa i slicno. Koliki broj ljudi IMA racunar a koliki broj tih IMA LEGALAN SW? Ne mozes porediti vodoinstalatera i servisera racunara i programera u zemlji poput Srbije.
Kome bi ti u malom mjestu u Srbiji (30.000 stanovnika) pravio Informacioni sistem?

---

kazi mu, miskO, molim te...

---

@misk0,

Onda radis nesto drugo - nije mi bas najjasnija misija da zavrsis skolu za nesto za sta objektivno nema nikakve potrebe u mestu iz kojeg ne mozes da ides iz ovih ili onih razloga, a onda ne zelis da se bavis necim drugim.

---

Kada čitam ivana, pctela, venturu, apsolutno kapiram o čemu pričaju i podržavam takav način rada i razmišljanja, tj. to je ono čemu težim. Dolazi nam kapitalizam, borba za život i smrt, neprestana borba za svoje mesto pod suncem. Najbolji idu napred, ostali su tu gde jesu ili padaju dole. Ja to razumem.

S druge strane, ostali koji su u takvoj situaciji da (naizgled?) nemaju izbora (među njima i moja malenkost) imaju svoje argumente koje, takođe, podržavam i razumem jer smo u istoj situaciji. Kada u malom mestu nema posla (osim ako nemate člansku kartu partije na vlasti u tom mestu), to je sasvim druga situacija. Sva vrata su zatvorena u gradu, osim da se internetom kačiš sa ljudima van grada ili države. Tu ja tražim svoju šansu, i u tom pravcu mislim da se izvlačim iz govana, što apsolutno preporučujem i koleginici gabrijeli.

Pa sad... istina je verovatno negde na sredini... vrtimo se u krug sa argumentima.

Ako je članstvo u nekoj partiji ono što je potrebno za uspeh, pa što da ne? Da je tako, svi bi se učlanjivali u te partije i dobijali dobre pozicije... Samo što svi znamo da nije tako, al je uvek lakše svaliti krivicu za lični neuspeh na nekog drugog...




Internet je fenomenalna šansa za upravo te ljude... Šta nekoga sprečava da radi na sitno preko rentacodera ili nekog sličnog servisa, da radi neke sitnije design posliće ili nešto slično tome, i time dopunjuje svoj budžet...

Ja sam pre par godina nešto pričao da drugarom koji je vlasnik cvećare i on mi je komentarisao kako je to dobar posao i kako bi trebali da zajedno otvorimo još neku cvećaru u gradu... I tu meni padne na pamet ideja da napravim online sajt koji će da pravi naplatu putem kartica, a isporuka da se vrši u Srbiji... Ukupno ulaganje u prvih mesec dana, izrada sajta, reklame na sajtu blica, glasajavnosti, serbiancafe i gde sve već ne me je koštalo oko 1000 evra, i plus nešto mog vremena. Kada je sajt pokrenut, u nešto malo više od mesec dana ja sam pokrio tih 1000 evra ulaganja, i nakon svih ostalih troškova, meni je ostalo 400-500 evra, drugi mesec sa nešto manje reklama mi je ostalo 500-600 evra... I pri tom sam ja kupovao cveće u cvećari po punoj ceni, naplaćivao duplo, i još uvek bio 30-50% jeftinij od Teleflore... Pošto kasnije nisam imao vremena da se toliko zamajavam oko toga, dao sam taj posao drugu koji je isto kukao kako nema para, kako ne može da se živi, ovako onako, dao sam mu bukvalno sve uz obavezu da se ozbiljno posveti tome, da vodi knjige, i da meni da 30% od profita... I šta se desilo, to je sve propalo nakon mesec dana jer on nije hteo da radi to, bilo mu je ispod časti verovatno, i taj moj drug opet posle toga kuka kako nema para, ne može da se živi itd... Al važno je uvek da je neko drugi kriv..

Drugi interesantan slučaj koji sam imao, jedan moj drugar iz srednje škole, otac mu vojno lice, majka nezaposlena, žive na ivici bede... On kao nešto studira, obnavlja prvu godinu već par puta... I ja mu ponudim posao u mojoj firmi, kancelarijski posao, ništa specijalno ali je plata bila solidna, nešto oko 300 evra... I kakav je bio odgovor - JA da ti radim za te pare, ti nisi normalan... Da, stvarno nisam normalan što sam uopšte i nudio to, posle sam sam sebe psovao...

Treći interesantan slučaj koji mi se desio pre par meseci... Isto tom drugaru kome sam dao posao sa cvećem ponudim posao u mojoj firmi. On trenutno radi za 300 evra kao kurir u jednoj nebitnoj firmi... Ja mu ponudim posao za 300 evra, i 10% od bruto iznosa svake prodaje koju on napravi. I dobio sam odgovor, da ako ja hoću da ON radi za mene, onda moram da mu kupim službenu Nokiju 8800, jer i ja imam taj telefon (kao da je to meni palo sa neba), i da on može da dolazi na posao kad on hoće, odnosno da ga pre 11 ujutru ne cimam da dolazi, da može u toku dana da izađe u lokalni kafić da popije kafu, i da ga ja ne cimam zbog toga...

Ja sam imao dosta iskustva sa takvim ljudima koji kukaju kako nemaju, kako im je država kriva, kako im je kriva partija, milošević, roditelji, saturn u marsu, horoskopsi znak, itd. Svako je kriv osim njih samih... A kad dobiju šansu da nešto urade, naravno da neće, već će da propuste to i da opet nastave po starom i da krive sve ostale za svoje neuspehe, a kad ih neko drugi pita, onda su svašta probali, nenormalno se trudili i opet ništa ne mogu u ovoj državi da naprave... Tako se ja stvarno više ne primam na te tužne priče, previše sam se takvih priča naslušao...

članstvo: No thanks!

Krivica za lični neuspeh: ima nešto i u tome, ali ima nešto i u ovome što sam napisao. Rekoh: istina je uvek negde između. Ne bih sad da ulazim u detalje, ipak su mi neki od njih kolege, pa da se ne prepucavamo ovde. Jednostavno, liku su otvorena vrata svih direktora, i ide iz firme u firmu i ugovara izradu sajtova od jedne do druge.

Meni, direktori ne da neće da me prime, nego se ne udostoje ni na mail da mi odgovore, o telefoniranju mogu i da sanjam. Ali, da sam možda dosadniji i prodorniji, možda bih i uspeo, đavo će ga znati.

Biće bolje.

Ok, ti nemaš posao, živiš loše, i zbog političkih stavova ne želiš da se učlaniš u neku stranku iako znaš sigurno da bi ti bilo mnogo bolje kad bi bio član te stranke.

Onda u čemu je problem? Ti ne živiš loše jer nemaš uslove da živiš bolje, već živiš loše zbog svojih političkih stavova (ne ulazim u to kakvi su)...

Sta ako nema nikakve politicke stavove ? :)

---

@ventura:
uf, teško je s tobom ;), ali imaš ispravne poglede na posao, moram priznati.

Prvo:
Ne želim da ulazim u partiju jer mi se dugoročno to ne isplati. Kada se smeni vlast, ne da ćeš biti u proseku, nego te niko neće hteti, jer ćeš biti "suprotni tabor". Osim, ako opet ne promeniš partiju, ali je tu već i moral u igri (ko jošdrži do toga?). Uostalom, sa svim lopovima u strankama (biće nam isto ko god dođe na vlast, ostalo su priče za narodne mase) neću da imam posla. Toliko o politici, ne smem dalje da ne dobijem warn.

Drugo:
Ja nikad nisam rekao da živim loše, već da mogu, hoću i imam potencijala da živim bolje. Hoću da na tenderu ili oglasu pobedim jer sam bolji/kvalitetniji/jeftiniji/konkurentniji, a ne da izgubim jer nisam "član biblioteke", a pobedi šljam gori od mene. To je već psihologija. To je "utucavanje u mozak". Nisam ni ja neko mudo, da se razumemo, ali ovi što dobijaju poslove su smejurija teška. Hoću samo da pobedi bolji i da posao odradi najsposobniji u tom trenutku. Ovo je već i pitanje ukupnog napretka svakog grada, pa i države u celini. Ako na nekom oglasu ili tenderu pobedi stvarno bolji, imam na koga da se ugledam, imam od koga da naučim gde sam pogrešio, a ovako mi se šljam smeje u brk i jebe ti kevu kad okreneš leđa.

A priča o javnim preduzećima je vrlo slična, malo smo skrenuli s teme.

Prošao sam tu fazu "svi su mi krivi za sve", borim se za sebe da mi bude bolje i već vidim neke pomake. Imam još mnogo da učim, a opisao sam samo jedan fragment naše stvarnosti.

Poz!

@bags:
Pa upravo tako: nemam nikakve političke stavove.

@all:
Bio sam član "jedne biblioteke" i smučilo mi se kad sam video kakvi likovi se tu nalaze i kome treba da polažeš račune, pobegao sam glavom bez obzira. Hoću da za hleb zarađujem zato što sam stručan, kvalitetan i konkurentan, to mi diže moral i daje mi satisfakciju da radim još bolje i kvalitetnije. Ako bi me neko gurao po raznim kuloarima jer sam "bratanac našeg osnivača" ili "zet našeg sekretara", vrlo brzo bi mi elan i samopouzdanje splasnulo, a struka ode u p.m.

Isto ti je i u JP-ima. Stoka i šljam te zatucava u mozak, ogovara, smeje ti se iza leđa, lepi ti ekikete, a to treba PSIHOLOŠKI izdržati, a ne samo što ti je narušen ponos jer niko ne poštuje tvoju diplomu, ma kakva ona bila. Tamo nema ni K od kolegijalnosti, poštovanja i lepog vaspitanja.

Ja mislim da je pokretač ove teme, pre svega pukla na psihološkom planu, a tek zatim na stručnom i profesionalnom.

I ja bi da imam jedno 200 miliona na računu, megajahtu na mediteranu, i da ladim jaja po ceo dan... Al trenutno nemam mogućnosti za to...

Ako ti trenutno nemaš mogućnosti da se zaposliš jer nisi u nekoj partiji koja je trenutno na vlasti, WTF, učlani se u tu partiju... Pa ćeš em imati prednost što si u partiji, a em ćeš ih onda razbiti sve još dodatno ako si i stručan, kvalitetan i konkurentan kao što kažeš...

Kažeš ta partija neće trajati... Ok, kakve ima veze, kad dođe neka druga partija, ako in oni budu tražili knjižicu, pređeš kod njih, pa si onda u njihovom dresu... Ne vidim zašto bi neko ko nema nikakve uslove za život, nit ima boljeg izbora, postavljao sebi još neke dodatne uslove i kriterijume, tipa hoće ovu partiju ovu neće, hoće ovaj posao ovaj neće.. itd... Uzmi maksimalno što možeš u datom trenutku, pa kad se situacija promeni, onda uzmi maksimalno iz tog trenutka, i šljakaj... Čekajući da ti nešto padne sa neba nećeš nikad ništa napraviti...

Serem se na državu u kojoj je jedini kriterijum za određivanje kvaliteta radne snage pripadnost političkoj partiji. Na to nikad neću da pristanem.

Žao mi je samo što podržavaš takve kretene, beskičmenjake i ljude sumnjivog morala da maksimalno iskorišćavaju svoj položaj u partiji i društvu, stavljajući u nepravednu konkurentsku poziciju poštene, politički neopredeljene ljude koji samo hoće POŠTENO da rade. A bolji su od ovih prvih. Jeste da je to iskorišćavanje situacije i takvog momenta, ali gde je tu moral, poštenje i profesionalizam? Hoćeš da mi kažeš da na zapadu to ovako funkcioniše? Ja se borim protiv ovakve Srbije. Nije sve ni u tih par projekata koje si dobio preko veze, gde je tu zdrava konkurencija?

Možda se i borim protiv vetrenjača, a polako me sve to manje i manje interesuje i okrećem se prema napolje. Samo da ne gledam ovo što se dešava ovde.

Problem koji ispravljaci krivih Drina imaju jeste sto ne mogu naterati sebe da shvate da se sistem ne moze promeniti tek tako.Jednostavno, priroda (masa) tezi haosu, te morate biti stvarno nesto posebno da bi udostojili sebe razmisljanja na taj nacin.To sto je neko vrstan strucnjak u svojoj oblasti nije i predispozicija za unovcavanje svojih znanja i vestina.Narod kaze, cuvaj se sam i Bog ce te cuvati.Treba se prodati, jeste, bas tako.Najveci kretenizam koji sam cuo je pozivanje na moral, obicajne norme, zakonski poredak i ono "kako bi trebalo".Mora covek biti mudar i razborit, te shvatiti da oni koji se na to najvise pozivaju to cine iz razloga sto sebi osiguravaju pozadinu i pripremaju teren za realizaciju svojih planova.Kazu ljudi, "on je egoista".Samo to i moze reci prizemna masa.Sta je, do djavola, lose u tome biti egoista ?Znate zasto to pricaju o nekome? Zato sto u dubini sebe osecaju strahopostovanje i zavist prema toj osobi.Vremenom ta zavist moze preci u mrznju, a tada dolazi do "sece knezova".Pametan covek, na koga su zavidni i nazivaju ga egoistom, treba masi bacati mrvice, tlaciti je, koristiti, izvlaciti informacije i korist na takav nacin da masa primi to kao nesto normalno i da trazi repete.Masi ne treba dozvoliti da realizuje mrznju.Kuka i motika nema granica.Kapirate.

Nije mi jasno zasto se Gabrijela uopste ovde stavila u defanzivnu poziciju.Umesto da svojom zenstvenosu, inteligencijom, iskustvom i znanjem osigurava teren za nove akcije, ona se stavila u ulogu zrtve.Ne moze to tako.Mada sve zavisi koliko ste dugo pod pristikom.I najjaci ponekad moraju posustati.

Medjutim, to nikako nije razlog za izostanak pregrupisavanja, prikupljanja informacija i stvaranje povoljnih prilika za sebe u bilo kom smislu.

Mislim da najveci problem Gabrijele jeste crta tradicionalizma sa elementima komunisticke poslusnosti sistemu.Nema toga vise.Ne vredi sebe zrtvovati zbog sistema.Covek treba na sebe misliti.Niko drugi nece njezinu djecu da nahrani, sem nje same.

Gabrijela, moras shvatiti da je posao bojno polje, ono se moze menjati , ali ce na njemu uvek padati glave.Potrudi se da se tvoja glava ne skotrlja niz padinu.Jesto to grozno poredjenje, ali tim bolje, jer u takvim misaonim bljeskovima dolazi do zivotno vaznih saznanja.

Podji od cinjenice da ne mozes otici iz preduzeca (recimo).Jedino sto ti ostaje je privatno angazovanje (ljudi vole da im neko "visok" iz drzavne sluzbe odradjuje sajtove, programira i td.) i pripremanje terena u preduzecu, tj. ispiranje mozga, od najblizeg kolege do sefova.Kako?pretpostavicu da znas njihove navike, slabe tecke, prikupljaj informacije koje mogu da ih diskredituju, stavi im do znanja da iste posedujes i da ih drzis u saci.Diskretno, po potrebi.Imaj uvek duplog keca u rukavu.Neka jedan pogled izmedju vas govori sve.Njihovu pokornost.To je bitno.

Ali nikad, NIKAD, ne dozvoli da neplanirano "planes" ili se IZLANES o svojim planovima.Stvori situaciju u kojoj ce se svi poveravati tebi.Budi firmin psiholog, arhiver.Ne zbog njih, nego zbog informacija.Ali se nikad NE IZLANI.Posle "izlanjavanja" dolazi tvoje tiho umiranje u firmi.

Da se vratim na "plani i ne plani".Ne plani.Zasto?jer kada planete time stavite do znanja izazivacu da vam je nasao slabu tacku.Gabrijela, tvoja hladnoca kod resavanja problema pred kolektivom treba da "sece tisinu".Ako je potrebno pricaj brzo, preskaci, postavljaj pitanja ne cekajuci odgovor, manevrisi, budi pokretljiva i ponekad nerazumljiva u tome sto pricas i radis, ali neka to odaje utisak da to samo ti znas i da si nezamenjiva.Razumes.

Baci dimnu bombu, stvori privid kontakata sa vaznim ljudima u gradu.Obezbedi sebi pozadinu.Jos bolje, drsko stvaraj poznanstva sa ljudima za koje pretpostavis da su trenutno jaki, ali i podlozni manipulacijama.Dozvoli i organizuj da te vide sa jakim politicko privrednim facama u gradu.

Jednu stvar ne zaboravi.Nikad, NIKAD, ne smeju da te vide na kolenima.Mozes plakati kuci, u toaletu, mogu ti oci biti crvene, ali samo ako te ne vide.Cak i clanovi porodice.Pogotovo.

Od trenutka kada napustis kucu i krenes ka poslu, budi hijena.Zaboravi na decu, zaboravi na muza.Bas tako.Mozda je to "nemoralno", ali sta je moral ? Kada ides u bitku, nikakva proslost ili otezavajuce okolnosti ne smeju da te sprecavaju u tome da pucas nekom u glavu.Kada likvidiras neprijatelja, posle do mile volje moralisi da li je to dobro ili ne.Ali tek kada se njegovo truplo ohladi na zemlji.Shvatas o cemu pricam.

Nemoj pogresno da me shvatis, sve ti to mozes u svojoj kuci kad te niko ne vidi, da nadoknadis na razne nacine.Muz i deca to nece ni primetiti.Menja se samo tvoj stav.

Ne bi bilo lose, da se dogovoris sa muzem da ti ponekad posalje cvece, bombonjeru iz neke cvecarnice sa nekom slatkom porukom (koju ti pripremis sama sebi), kako bi ostali u preduzecu shvatili da imas i porodicu iza sebe.To mnogi od tvojih kolega mogu samo da pozele.Narocito zene.ALI, kada ti budu urucivali cvece budi skoro hladna da bi oni okolo tebe primetili da ti ni to nije bas bitno (jer zaboga svaki dan ti neko u kuci nesto lepo priusti...).Budi skoro nezainteresovana i vrati se na posao.Naravno, ne "ocigledno hladno".Dozvoli koleginicama da mogu procitati pisamce kada ga ti bacis u korpu, posto moras, eto, nesto hitno izaci napolje.

Time im stavljas do znanja da si u stanju da predjes preko lesa, i pocece da te se plase, ali te nece vise smarati dodatnim poslovima, cak ce ti traziti savete.

Ja sam musko, skoro zavrsio faks, imam 23 godine, pa smisljam svasta...a kamo li ti koja si iskusna zena i znas to sto znas...

Evo malo literature za tebe:
::Nikolo Makijaveli
::De principatibus (IL Principe, Vladalac)
::100 strana

Ova knjiga vredi vise od "suvoga zlata".

Iustum enim est bellum quibis necessarium, et pia arma ubi nulla nisi ni armis spes est.(Pravedan je onaj rat koji je neophodan, a sveto je ono oruzje u koje se jos nadas).

Plus, imas nas sa ES-a ;)

PS. Nikad ne dozvoli kolektivu da ima uvid u tvoj privatan zivot.To ti je kao da obuces minic, a hoces da te niko ne pogleda.

@ *********
Zaista divan tekst, hvala najlepše na ovakvim savetima.
Nisam čitala navedenu knjigu, ali čini mi se da je malo "neprimenljiva" u svakodnevnom životu jednog običnog čoveka. Evo šta nađoh u jednoj recenziji:



Možeš li ovde, ili bar na pp da mi detaljnije kažeš šta je to u knjizi na šta trebam obratiti pažnju, i šta je to zbog čega mi je preporučuješ, dok je ne naručim i dok mi ne stigne?

@all
kada ovako čitam iznova vaše postove, SVI STE U PRAVU. Volela bih da razvijem način razmišljanja jednog ivana ili venture, ali je to plod verovatno dugogodišnjeg iskustva.

Ja jesam možda pogrešila što sam se suprotstavila poslodavcu na tako direktan način, i što sam digla prašinu. I verovatno ću u raditi na tome da odem odatle jer je psihološki pritisak postao nepodnošljiv.

Interesuje me da li je neko od vas ovde bio, ili je sada u takvoj situaciji, da sa troje dece, ušteđevinom od 1500 eur, u malom gradu sa malo posla, sa relativno sigurnim "državnim" poslom i redovnom platom od 250 eur, napušta posao i počne privatno da radi, prvo na crno par meseci u iznajmljenoj garsonjeri 10 sati dnevno, a zatim i da otvori neku agencijicu? Da li je taj rizik prihvatljiv?

Varijanta 2: da li zadržati postojeći posao, sa strane nalaziti posliće i raditi popodne/uveče/vikendom, zapostaviti supruga, decu i kuću (suprug će zasigurno preuzeti većinu mojih poslova, to je divan čovek i podržava me), uveče se skljokati u krevet posle ponoći i ujutro ustajati u 6, i tako godinama... da li je i takav način života i uloženi trud vredan postignutih rezultata?

Napominjem: da nemam decu, napustila bih sve i počela da radim sama po prvoj varijanti. Ovako me je strah.

Dvoumim se između ove dve varijante, pa bih eventualno čula neki savet od vas. Do sada sam samo čula negativne i pesimističke tonove u familiji i okruženju, ali mislim da nisu relevantni u mom slučaju, samo me destabilizuju još više.

Zahvaljujem još jednom.

Ne nije vredan, bar ne u Srbiji TM ako stvarno imas zelju da radis skupi muza i decu i tutanj negde gde ce ti se 12 sati rada isplatiti na pravi nacin.

Kas

---

Ovo pitanje je kao da pitas da lije bolja vanila od cokolade.

Pravo pitanje je "Da li je MENI ovaj rizik prihvatljiv?" - a odgovor, ocigledno, moze da da samo jedna osoba

I opet se sve vraca na pocetak, i opet se postavljaju ista pitanja i odgovor je da, kad prvo napravis presek stanja i imas potpun uvid u celokpunu situaciju, tek onda mozes da vidis koje su ti opcije. Nakon toga je donosenje odluka lako. Inace, kakvu god odluku da doneses, dobro je. Cak iako je odluka bila pogresna.

@ "oni koji samo kukaju": Onog trenutka kada vise radis na tome da promenis svoje stanje od kolicine lamentiranja, tad imate neku sansu

O da, i te kako je primenjiva u zivotu "obicnog" coveka.Kako to mislis "obicnog" coveka ? Prema toj tezi ti je ne bi ni smela citati, i svi mi ostali smrtnici.

Citaj izmedju redova.Makijaveli je pisao knjigu kao prirucnik za tadasnjeg vladaoca u Italiji, i samo tako je mogla ugledati svetlo dana.Mozes ovu knjigu primenjivati u apsolutno svim okolnostima.Od oficira u kriznim situacijama, do menadzera preduzeca ili roditelja...knjiga je vanserijska.Pogotovo sto nije pisana radi profita, vec je Makijaveliju pomogla da sacuva tada glavu na ramenu i postane savetnik na dvoru.

Mi smo na BK izucavali jos u prvoj godini kako su se ljudi koji su postali "nesto" ponasali u kriznim situacijama.Poenta je u predupredjivanju kriznih situacija i okretanju istih u svoju korist.Moguce je to, samo treba razmisljati 24/7/356.

Recimo analizirali smo pri predmetu "Teorija praksa i vestina savremenog menadzmenta" iz knjige "Tajne uspeha velikih imena svetskog biznisa" sledece licnosti : Luidji Riva, Alfredo di Stefano, Paolo Rosi, Vujadina Boskova - Vujketa, Vivaldija, Johana Baha, Mocarta, Betovena, Suberta, Sopena, Verdija, Cezara, Aleksandra Velikog, Atilu, Dioklecijana, Suvorova, Kutuzova, Napoleona, Zivoina Misica, Stepu Stepanovica, Petra Bojovica, Edisona, Olivetija, i jos desetine i desetine zivota i sudbina veliki ljudi.

Knjigu je napisao Prof.Dr Zivota Radosavljevic

Moj zakljucak iz svega je sledeci: "Nema velikog coveka bez velike krvi, znoja, muke, odricanja i zrtava".

Mozes ti nabasati i na knjige tipa "Moc podsvesti", "Misticna moc uma" i tako dalje.Problem sa tim knjigama je sto daju previse nedefinisanih podataka koje na kraju moras sama uklapati.Ja sam sa njima zavrsio do 2-og srednje, jer sam ih jeo za dorucak.Naravoucenije glasi "samo ih procitaj, pokupi sta ti treba i odlozi na policu neka skupljaju prasinu".Zasto ? Zato sto ako imas 3-je dece moras citati mnogo, mnogo ozbiljniju literaturu.I nemoj slucajno da mi kazes da ne mozes procitati 2 knjige mesecno.

E sad, napisala si da ti clanovi porodice daju kojekakve "podsticaje".Budi obazriva i slusaj pazljivo sta ti pricaju.Kladim se da je vicina njih uplasena sto postoji sansa da im odu u neki drugi grad unuci, rodjaci, pa da nece videti tvoje klince cesto, itd.Ne znam da li su ti roditelji zivi, i tvog supruga, ali i oni nisu time mozda odusevljeni jer misle "e tu je selo, moci ce se nekako, pomoci ce mo se, kao i do sad...".

Lepo je to, zaista.Ne znam u kom gradu zivis, ali verovatno vec sada na osnovu decjih interesovanja mozes uvideti njihove predispozicije, pa razmisli da li se tu gde si sad mogu adekvatno skolovati.

Evo bicu iskren.Jedan dobar deo kolega bi voleo da ti vidi ledja.To ti moze reci da te ipak cene kao profesionalca i da su poceli da te posmatraju kao nekoga sa kim se ne moze manipulisati, bez obzira sto ti sad okrecu glavu i bacaju na tebe "cudne" poglede.Konkretno misljenja sam, da bi trebala popraviti situaciju na poslu i zadrzati ga.Uvek mozes raditi nesto privatno, i biti kod svoje kuce.

Ako imas svoj stan, time jos bolje, ne razumem zasto bi napustila sve to sto imas.Naravno, ako zelis otici vidi da li sa novcem od prodaje stana mozes kupiti u BG-u nesto relativno normalno.Pri tome, nije losa i ideja da se raspitas mozes li od novca od prodaje uci u neki kredit za stan pa da kupis neki veci u BG.

ALI, neka ti selidba bude zadnja stvar, ja se apsolutno ne slazem sa idejom da napustis sve to stu tu imas i da odes ziveti kao podstanar u BG.To je krajnje, ..pa, smesno...

Ako si i tu podstanar, pa sta da ti kazem, onda je vrednije da , kao sto rece covek, sljakas u BG-u 12 sati za pristojnu platu, i imas bar izbor sta ces raditi u slobodnom vremenu.Ako nista, deca ce ti imati veci izbor.I videce "sveta".

Licno mislim da bi ti bilo mnogo bolje da smiris duhove u firmi, i prilagodis se.Ne mozes glavom kroz zid.Samo odradi posao.Bar se pravi da odradjujes.Pa idi kuci deci i muzu.

E da, napisala si da imas dobrog muza.Ako je to istina, da li si ti bre zeno svesna koliko si srecna ?

A sto se rodjaka tice, subjektivnost im je sigurno jaca strana.Ne znam kakvo obrazovanje imaju, mozda gresim...

+1

Zbog takvih ljudi, i onih koji smatraju da je to u redu, mi non stop imamo negativnu selekciju kadrova, jer za bitne pozicije ne dolaze sposobni nego politički podobni ljudi. Kako onda stručnjaci i kvalitetni ljudi da ostanu?

Neka hvala, više volim mirno da spavam, a svoj posao radim tamo gde me cene zbog onoga što radim, a ne zbog toga čiju knjižicu imam.