[es] - Atomski sat -koliko je tačan

Nedeljko
Nedeljko Stefanovic

Član broj: 314
Poruke: 2122
*.sr.gov.yu.

Profil

^{10.04.2006. u 14:44}

Citat:

zzzz: Po svoj prilici odabraće se neki teži hemijski element,a i strožije će biti definisani fizički uslovi. Posebno uticaj gravitacionog polja i još nekih.

Nije valjda da i gravitaciono polje utiče. Kako to?

Nedeljko Stefanovic

^{10.04.2006. u 14:44}

zzzz
milan kecman
bluka

Član broj: 11810
Poruke: 815
*.dialup.blic.net.

Profil

Re: Atomski sat -koliko je tačan

^{11.04.2006. u 00:02}

Citat:

Nedeljko: Nije valjda da i gravitaciono polje utiče. Kako to?

Samo eksperimentalno se može utvrditi da li utiče ili ne.A eksperimenti pokazuju da ima razlike u brzini rada A-sata,ako se promjeni gravitacija.Ne treba ovdje uplitati TR niti bilo koju drugu teoriju.Pričamo ovdje o eksperimentalnoj fizici.Ima posebna tema za TR.
Na onoj temi o SI sistemu mjera Nedeljko je davao slične primjedbe.
ne znam zašto nekih njegovih tekstova više nema tamo.
Dva A-sata na bazi dva različita hemijska elementa,ako se sinhronizuju
na istom gravitacionom nivou,a potom podignu na manji (veći) G-nivo,neće
raditi istom brzinom.Nije Cs odabran bez veze.
Ja opet ovo tvrdim,a samo vrijeme i eksperimentalna provjera će pokazati da li sam u pravu.

^{11.04.2006. u 00:02}

Nedeljko
Nedeljko Stefanovic

Član broj: 314
Poruke: 2122
*.sr.gov.yu.

Profil

Re: Atomski sat -koliko je tačan

^{11.04.2006. u 01:47}

E, vidiš, u fizici su teorija i eksperiment podjednako važni. Džaba ti što znaš da se pod jednim okolnostima nešto desilo u ponedeljak, nešto drugo pod nekim drukim okolnostima u utorak, opet nešto u sredu itd. ako nemamo opštu teoriju koja to objašnjava. Sa druge strane, džaba teorija koja se ne slaže sa eksperimentima. Eksperimenti služe da provere neku teoriju. Svaku teoriju čijem domenu pripada dati eksperiment treba "pitati" šta ona predviđa, pa onda uporediti rezultate. OTR je još uvek na eksperimentalnim proverama. I dan danas se vrše, i treba vršiti što različitije eksperimente koji bi što "žešće" proveravali teoriju na raznim njenim poljima.

Nedeljko Stefanovic

^{11.04.2006. u 01:47}

Cybernoid II

Član broj: 14852
Poruke: 523
*.yubc.net.

Sajt: www.youtube.com/watch?v=7..

Profil

Re: Atomski sat -koliko je tačan

^{11.04.2006. u 07:40}

Citat:

Dva A-sata na bazi dva različita hemijska elementa,ako se sinhronizuju
na istom gravitacionom nivou,a potom podignu na manji (veći) G-nivo,neće
raditi istom brzinom

Da li mozes da das bilo kakvu numericku procenu uticaja
gravitacije na energetske nivoe u atomu?

Da li mozes da das bilo kakvu pretpostavku na koji to nacin
gravitacija razlicito deluje na razlicite hemijske elemente.

Po cemu se ti razliciti hemiski elementi razlikuju kada
se razlicito ponasaju u gravitacionom polju?

1. Da te podsetim eksperimentalno je utvrdjeno da tela
razlicite mase padaju sa istim ubrzanjem u gravitacionom polju.

Znaci masa A-sata nema nikakav realan uticaj na njegovu tacnost,
ili mozda tvrdis drugacije?

2. Da te podsetim eksperimentalno je utvrdjeno se atomi
sastoje od celobrojnog broja odredjene vrste cestica.

Takodje gravitacija nema nikakav realan uticaj na broj i vrstu cestica od
kojih se sastoji atom, ili mozda tvrdis drugacije?

3. Da te podsetim eksperimentalno je utvrdjeno je jacina
elektomagnetne interakcije proporcionalna naelektrisanju cestica.

Takodje gravitacija nema nikakav realan uticaj na naelektrisanje
cestica od kojih se sastoji atom, ili mozda tvrdis drugacije?

4. Da te podsetim eksperimentalno je utvrdjeno je jacina
elektomagnetne interakcije zavisna i od brzine naelektrisanih
cestica i fotona (tj. c ili tacnije ε i μ )

Dakle jedini nacin koji je realno moguc je da gravitacija utice na A-sat,
je da gravitacija utice na brzine cestica i/ili svetlosti unutar atoma
od kojih se sastoji A-sat.

Pogledaj ponovo tacku 1.

_{[Ovu poruku je menjao Cybernoid II dana 11.04.2006. u 08:43 GMT+1]}

_{#!/usr/bin/basho

mv frog ancient_pond

echo "Splash!"}

^{11.04.2006. u 07:40}

zzzz
milan kecman
bluka

Član broj: 11810
Poruke: 815
*.dialup.blic.net.

Profil

Re: Atomski sat -koliko je tačan

^{13.04.2006. u 12:29}

Temperatura utiče na brzinu rada atomskog sata.Na osnovu eksperimenata napravljene su i empirijske formule za tu ovisnost.
Različiti elementi imaju različite promjene brzine za istu promjenu temperature.
Nastoji se postići temperatura što bliža apsolutnoj nuli.
Nivo vakuma u uređaju je takođe bitan.Apsolutni vakum se neda postići.Uvjek postoji neki mali pritisak.Eksperimentalno je utvrđena
ovisnost brzine rada sata o tom pritisku.Važna je i vrsta gasa u tom
vakumu.Različiti elementi imaju različite promjene brzine rada za istu
promjenu pritiska vakuma.
Nastoji se postići vakum što bliže apsolutnom.
Atmosferski pritisak na zemlji je oko 1 bar.Osnovni uzrok je gravitacija.U atomskom satu imamo pobuđene atome nekog elementa.
Zbog uticaja gravitacije sasvim sigurno je da će se javiti izvjesan pritisak među atomima,slično kao i kod atmosfere.
Ako sićušni pritisak u vakumu djeluje na rad atomskog sata,onda će
i ovaj sićušni gravitacioni pritisak djelovati na identičan način.
Eksperimenti pokazuju da atomski sat stvarno mjenja brzinu rada
ako se promjeni gravitacija.To je i u sistemu GPS satelita izmjereno.
Znam ja da po TR to treba drukčije tumačiti,ali ne vidim razloga da
se ignorira gravitacioni pritisak,a ne ignorira pritisak vakuma.

^{13.04.2006. u 12:29}

Nedeljko
Nedeljko Stefanovic

Član broj: 314
Poruke: 2122
*.sr.gov.yu.

Profil

Re: Atomski sat -koliko je tačan

^{17.04.2006. u 21:20}

Citat:

zzzz: Temperatura utiče na brzinu rada atomskog sata. Na osnovu eksperimenata napravljene su i empirijske formule za tu ovisnost.

Da, zavisi. To je zbog kontrakcije talasnih dužina usled kretanja čestica. STR daje izraz za zavisnost brzine rada atomskog časovnika od brzine kretanja tih čestica.

Citat:

zzzz: Različiti elementi imaju različite promjene brzine za istu promjenu temperature.

To je zato što različiti elementi imaju različitu atomsku masu. Temperatura je srazmerna prosečnoj kinetičkoj energiji čestica od kojih se supstanca sastoji, a ona zavisi ne samo od brzine tih čestica (od koje jedino zavisi kontrakcija dužina), nego i od mase tih čestica.

Citat:

zzzz: Zbog uticaja gravitacije sasvim sigurno je da će se javiti izvjesan pritisak među atomima,slično kao i kod atmosfere. Ako sićušni pritisak u vakumu djeluje na rad atomskog sata,onda će i ovaj sićušni gravitacioni pritisak djelovati na identičan način.

Ovo je već netačno. Pošto se, kao što i sam kažeš, u atomskom časovniku nastoji postići što niži pritisak, atomski časovnik mora da bude hermetički zatvoren. U tom slučaju, pritisak gasa hermetički zatvorenog u bocu ne zavisi od gravitacije, već od vrste, temperature, ukupne količine gasa i od veličine boce (zapremine koju gas zauzima).

Zemlja svojom gravitacijom privlači vazduh koji je slobodan, i zato je pritisak povezan sa Zemljinom gravitacijom, a ako gas hermetički zatvoriš u bocu unutar koje se nalazi barometar, onda će taj barometar pokazivati istu vrednost bez obzira na gravitaciono polje u kome se boca nalazi. Jedino ako bi gravitaciono polje bilo dovoljno jako da privuče sve čestice gasa na jednu stranu, onda bi gravitacija imala uticaj na neravnomernost pritiska u različitim delovima boce. Inače, prosečan pritisak ne bi zavisio od gravitacionog polja u kome se boca nalazi.

Nedeljko Stefanovic

^{17.04.2006. u 21:20}

zzzz
milan kecman
bluka

Član broj: 11810
Poruke: 815
*.dialup.blic.net.

Profil

Re: Atomski sat -koliko je tačan

^{18.04.2006. u 00:19}

Citat:

Nedeljko:
Zemlja svojom gravitacijom privlači vazduh koji je slobodan, i zato je pritisak povezan sa Zemljinom gravitacijom, a ako gas hermetički zatvoriš u bocu unutar koje se nalazi barometar, onda će taj barometar pokazivati istu vrednost bez obzira na gravitaciono polje u kome se boca nalazi. Jedino ako bi gravitaciono polje bilo dovoljno jako da privuče sve čestice gasa na jednu stranu, onda bi gravitacija imala uticaj na neravnomernost pritiska u različitim delovima boce. Inače, prosečan pritisak ne bi zavisio od gravitacionog polja u kome se boca nalazi.

Čudni su ti ovi misaoni eksperimenti.
Šta ti ovdje znači "dovoljno jako"? Znači li to da gravitaciono polje
ako je slabaško uopšte ne privlači molekule gasa sa vrha boce?
Ako je boca visoka 10 km i hermetički zatvorena onda će barometar
na vrhu boce i onaj na dnu pokazati isti pritisak?Nemoramo baš ići na 10 km visoku bocu.Neka bude naprimjer visoka 0.1 mm.
A šta ti opet znači ono "prosječan pritisak"?Uzmeš bocu koja u bestežinskom stanju pri nekoj temperaturi pokaže pritisak u svim
svojim dijelovima isti.Onda je uneseš u neko gravitaciono polje i
pri istoj temperaturi mjeriš pritisak na raznim mjestima.I onda kažeš
da postoji neka ovisnost pritiska i mjesta mjerenja.Odatle zaključiš
da je prosječan pritisak jednak onom u boci koja je bila u bestežinskom
stanju?
--------------
Jesam li dobro protumačio tvoju tvrdnju?

^{18.04.2006. u 00:19}

Nedeljko
Nedeljko Stefanovic

Član broj: 314
Poruke: 2122
*.sr.gov.yu.

Profil

Re: Atomski sat -koliko je tačan

^{19.04.2006. u 20:26}

Pri normalnom gravitacionom ubrzanju je pritisak u svim delovima boce približno isti. Dovoljno jako gravitaciono ubrzanje znači da ta neravnomernost postaje značajna. Hto sam da vidim da li je poenta tvoje priče u toj neravnomernosti. Prosečan pritisak se može definisati preko zapreminskog integrala. Primera radi, ne može ista boca pri istoj temperaturi u dva gravitaciona polja imati u svakoj tački veći pritisak u jednom gravitacionom polju, nego u drugom. Ako u nekoj tački u jednom gravitacionom polju ima veći pritisak nego u drugom gravitacionom polju, onda u nekoj drugoj tački mora biti obrnuto.

Nedeljko Stefanovic

^{19.04.2006. u 20:26}

Cybernoid II

Član broj: 14852
Poruke: 523
*.yubc.net.

Sajt: www.youtube.com/watch?v=7..

Profil

Re: Atomski sat -koliko je tačan

^{20.04.2006. u 07:18}

The second is the duration of 9 192 631 770 periods of the radiation corresponding to the transition between the two hyperfine levels of the ground state of the caesium-133 atom. This definition refers to a caesium atom at rest at a temperature of 0 K.
Koliki pritisak, a kolika brzina cezijumovog atoma ako se on nalazi u stanju mirovanja na temperaturi apsolutne nule?

_{#!/usr/bin/basho

mv frog ancient_pond

echo "Splash!"}

^{20.04.2006. u 07:18}

zzzz
milan kecman
bluka

Član broj: 11810
Poruke: 815
*.dialup.blic.net.

Profil

Re: Atomski sat -koliko je tačan

^{20.04.2006. u 10:02}

Citat:

Cybernoid II: Koliki pritisak, a kolika brzina cezijumovog atoma ako se on nalazi u stanju mirovanja na temperaturi apsolutne nule?

Atomi Cs(133) se laserima pothlađuju na vrlo nisku temperaturu,ali
ne baš do apsolutne nule.Postignuto je da se atomi relativno međusobno kreću prosječnom brzinom od oko 5 cm/s.A to je zaista
blisko apsolutnoj nuli.
Pritisak u vakumskoj cijevi je toliko snižen djelovanjem jonskih crpki
da odgovara stupcu vode visokom 1 pikometar.(10 m vodeni stup
ima na dnu pritisak oko 1 bar.)
Kada bi u vakum cijevi pritisak iznosio oko 1 mm vodenog stuba,frekvencija se mijenja za nekih 2000 titraja u sekundi.
(za različite plinove u tom vakumu i ovaj podatak je različit.)
Kada bi znao gustoću Cs plazme i neke visinske dimenzije mogao
bih izračunati prosječan gravitacioni pritisak.Najprije p(h),pa
onda m(h).Odatle integral p*dm,u nekim visinskim granicama
podijelim sa integralom od dm u istim granicama.
Taj pritisak je sasvim sigurno veći u jačem gravitacionom polju.
----------

^{20.04.2006. u 10:02}

Nedeljko
Nedeljko Stefanovic

Član broj: 314
Poruke: 2122
*.sr.gov.yu.

Profil

Re: Atomski sat -koliko je tačan

^{20.04.2006. u 17:52}

Prosečan pritisak u cevi se računa kao količnik integrala pritiska po zapremini i zapremine, i on ne zavisi od gravitacije. Ako gravitacija privuče atome na jednu stranu, na toj strani će pritisak biti veći, ali će na drugoj strani biti manji.

Nedeljko Stefanovic

^{20.04.2006. u 17:52}

zzzz
milan kecman
bluka

Član broj: 11810
Poruke: 815
*.dialup.blic.net.

Profil

Re: Atomski sat -koliko je tačan

^{21.04.2006. u 00:08}

Citat:

Nedeljko: Prosečan pritisak u cevi se računa kao količnik integrala pritiska po zapremini i zapremine, i on ne zavisi od gravitacije. Ako gravitacija privuče atome na jednu stranu, na toj strani će pritisak biti veći, ali će na drugoj strani biti manji.

Mogu se praviti razni prosjeci.Čemu bi služio ovakav prosjek?
Ja mislim da prosjek treba vezati za materiju.
Naprimjer:Kakav prosječni nadpritisak vlada u stupcu vode visokom 10 m?P=(0+1)/2=0.5 bar!.Ja mislim da nije tako.Težište je niže.
Ali nije baš ovo najvažnije.Slažeš se da će na jednoj strani biti atomi
biti privučeniji,a na drugoj pritisak će opasti.Svi atomi su prisiljeni da
sinhrono emituju.Vlastita frekvencija im je ovisna i o pritisku.U toj gomili svaki atom ima svij uticaj.Neki teže da se radi brže,a neki zatežu.Ipak moraju raditi usklađeno.Maseni prosjek je bitan!

^{21.04.2006. u 00:08}