|
obucina
Član broj: 38191
Poruke: 723
Jabber: obucina
|
Nema ti druge nego da žestoko saviješ grbaču i poturiš se.
Ono što ti može olakšati je da od štrebera (tvojih trenutno najboljih drugara), tj od nekoga ko je bio redovan iskopiraš sveske i učiš iz njih. Kada naučiš iz sveske, pročitaš i iz knjige i dobro je... I JAKO VAŽNO, obavezno kaži svim profesorima da ulažeš dodatne napore da popraviš svoje ocene, da mnogo učiš i traži od njih da te ne pritiskaju ispitivanjem. Na taj način njima stavljaš do znanja da radiš, JAKO JE BITNO DA ONI ZNAJU DA RADIŠ, što će oni ceniti i nagraditi, a sebi praviš prostor za sistematičnije spremanje.
Inače, znam kako ti je. Ja sam se prvo premestio iz matične osnovne u neku drugu zbog sukoba sa nastavnicima, pa su me iz te škole izbacili jer sam pravio sranja (znaš kako je, novo dete u novoj školi, maltretiraju te mangupi, onda ja dođem sa svojom ekipom i odvalimo ih k'o volove, pa sutra oni mene, i tako u krug...), pa sam se vratio u matičnu, ali u drugo odeljenje. Iz ove prethodne sam preneo gomilu kečeva i jedva sam završio osmi, ispoklanjali mi dvojke. U srednjoj upadnem na smer koji nisam hteo, tu pravim neopravdane i ispišem se da me ne bi izbacili. Tu školu pamtim po tome što sam u jednom danu ušao sa dve, a izašao sa devet jedinica. Kada sam izašao iz škole uveče, pomislio sam da sam zaista kompletni retardirani magarac. Mislim, broj na prstima, vidi šta je dva, vidi šta je devet. Još jedna simpa priča je: nas šestorica u poslednjim klupama pravimo neku buku, šta li, i dođe profesor i kaže "Vidi ovu šestoricu - šezdeset jedinica". Saberemo naše jedinice - imamo 54. E, sledeće godine upišem gimnaziju i tamo ponavljam sa četiri keca. Pošto drugi put gubim godinu, izgubim pravo na redovno školovanje i morao sam srednju da završavam vanredno, od prve do četvrte godine. Muzičko sam pao jednom. Biologiju sam polagao pet puta. UŽAS ŽIVI!!! Zaista sam mislio da sam retardiran.
A sada lepši deo - sve vreme ovog mog vanrednog školovanja učim o računarima i programiranje. Ovladavam svim i svačim, čitam sve što mi padne pod ruku i odlučujem da se bavim računarima. Po završetku srednje, upisujem Matematički fakultet, odradim nešto od prve i druge godine, zaposlim se, dobijem od firme stipendiju za RAF i pređem tamo.
Poenta priče: Ne padaj u očaj, ima gorih koji su se izvukli. Sve propušteno može da se nadoknadi. Cena koja se plaća je vreme koje prolazi. Mene je skupo koštalo, ali sada je dobro.
Ako me pitaš šta se ja tu pravim pametan i pričam ti o profesorima i učenju, kada sam jedva prošao kroz osnovno i srednje obrazovanje, nemam šta da ti kažem. Radi kako hoćeš...
|
Kako savladati puno propustenog gradiva ?
